Jedan bauk kruži Evropom…
A stare familije zatvaraju prozore,
Podupiru vrata,
Dok otac trči u podrume banke
I dah mu se kida na berzama;
I sanja noću o požarima,
O zapaljenoj stoci,
Koja mesto žita nosi plamenove,
Mesto zrnja varnice.
Sanja o sanducima,
Železnom osinjaku bombi.
Gde si? Gde si?
Progone nas pucnjavom.
Oh!
Seljaci prolaze gazeći nam po krvi.
Šta je to?
Zatvorimo,
Zatvorimo brzo granice!
Vidite li kako navire žestoko sa vetrom Istoka,
Po crvenim poljima gladi.
Neka mu glas ne čuju radnici,
Neka mu zvižduk ne prodre u fabrike.
Nek ne vide dignuti mu srp ljudi s polja
Uhvatite ga!
Jer već skače preko mora,
Prelazi celu geografiju,
I uvlači se u utrobe lađa
I govori ložačima
I izvodi ih užarene na palubu
I navodi mržnju i bedu na pobunu
I momčad već podbunjuje.
Zatvorite!
Zatvore zatvorite!
Nek mu se glas razbije o zidine.
Šta je to?
Ali mi ga pratimo,
Prihvatamo ga sa vetrom Istoka što ga nosi,
Pitamo ga za crvena polja mira i pobede,
Postavljamo ga za sto bednog seljaka,
Predstavljamo ga vlasniku fabrike,
Vodimo ga da predsedava štrajkovima i manifestacijama,
Da razgovara sa vojnicima i mornarima,
Da upozna po kancelarijama sitne činovnike…
I da lupi pesnicom u parlamentu zlata i krvi.
Jedan bauk kruži Evropom,
Svetom,
A mi mu kažemo, druže!

Prevela Krinka Vidaković Petrov

Rafael Alberti, Izabrane pesme, Beograd: BIGZ, 1986.