Lepota i Varijacije – Keni Fris


Autoportret kao leptir – Sunara Tejlor


Lepota i varijacije

 

1.

Kako je biti toliko lep?

Spuštam svoje dlanove u tebe i nalazim – šta?

Lepota, primenjena na pticu, ne prelazi

u moje ruke. Ali svaku noć, tvoje ruke

dodiruju moje ožiljke i podižu moje iskrivljene udove

kako bi ih dodirnule tvoje usne. Te usne koje nikada

ne izgovaraju reči – lep si – preobražavaju

moje deformisane kosti – u šta? – ako ne u lepotu.

Može li samo jedno od nas biti lepo? Da li je

to tvoj plan? Jesu li tvoje izvajane butine moćnije

kada poniru u moje? Tvoji dlanovi nalaze put do moje

Unutrašnjosti, dodiruju moje srce. Pogledaj

svoje dlanove. Komadi moje kože ostaju

na tvojim prstima. Kako ti se to čini?

Tvoje ruke što poznaju moje ožiljke, što me podižu ka tvojim

usnama, sada kaplju mojom krvlju. Može li krv biti lepa?

2.

Želim da ti pomomim kosti. Da učinim

da nalikuju na moje. Da te prisilim da koračaš

na iskrivljenim nogama. Hoće li i tad tvoje usne tražiti

moje? Ili će to narušiti ravnotežu

naše želje? Čak i kada nadahnjuje, tvoje telo

užasava. I opet tvoje dlanove nalazim

u sebi. Zašto dodiruješ moje ožiljke?

Ne možeš ih učiniti lepima jednako kao što ni ja ne mogu

da pokidam tvoju kožu. Pod mojim ožiljcima,

među mojim iskrivljenim kostima, skriva se moje srce.

Zašto mi ne dozvoljavaš da ostavim svoj trag. Kada već nema

mana na tvojoj koži – kako mogu da pronađem tvoje srce?

3.

Koliko lepote može neko da podnese? Tvoja glatka

koža ne umanjuje opasnost tvojih očiju.

Moje ruke bi ostavile ožiljke na tebi. Mesile bi mišice

tvojih butina. Želim da ti pokidam kožu, da dosegnem

unutar tebe – do tajni koje čvrsto stežeš. Diši

duboko. Otpusti ih. Dopusti da padnu u moje dlanove.

Moje tajne su na mojoj koži. Da li je to možda razlog

što ti dopuštam da svaku noć potoneš u mene? Da li

tu leži moja lepota? Tvoje oči, bez tajni,

bile bi dva ožiljka. Želim da ti zatvorim oči,

one poznaju svaku moju manu. Tvoja glatka koža zanemaruje

rane ljubavi. Moja koža neće da zaraste, stvrdnuta je i sirova.

4.

Ko može da zaleči moje kosti? Noću, tvoji dlanovi pritiskaju

moju kožu. Moja stopala se spuštaju na tvoje grudi, vajaš

moje iskrivljene kosti. Šta te privlači mojim nogama. Nije

seks. Ono što tvoje prste dovodi mojim ožiljcima prevazilazi

želju. Zašto nastavljaš? Zašto me dodiruješ

kao da je moja koža tvoja? Sklopi usne. Nema poljupca

koji može da zaleči ove rane. Nema reči da isprave ove kosti.

Lepota je dvolično božanstvo. Dok tvoji prsti umiruju

moje ožiljke, oni gule moje srce. Da li je to bio

plan rođenja – da poveže želju sa mojim bolim, da dodir

ljubavi ufleka krvlju? Ako moja koža ne može da zaraste

kako mogu da pobegnem? Moji su ožiljci oblika moje ljubavi.

5.

Kako inače da utolim ovu žeđ? Moje usne

silaze niz tvoju kičmu i piju glatkoću

tvoje kože. Tragam za jezgrom:

Šta je lepo? Ko to odlučuje? Može li se zakonima

prirode prkositi? Tvoje telo mi kaže: priđi

bliže. Ali lepota odguruje čak i kada me

približava. Šta moje telo hoće od tvog?

Moje iskrivljene noge oko tvog vrata. Povijaš me

unazad. Iako ne možeš da mi daruješ kosti

koje nisam dobio rođenjem, puštam te duboko unutra.

Daruješ mi – šta? Svlačeći mi kožu

otrkivaš kosti koje mi nedostaju. I moje srce, jednako

slomljeno, kao i davno pre nego si došla. Ne znam koga

da krivim. I tako svake noći, nago na krevetu, moje telo

ne želi popravku već žudi za nevinošću. Ukoliko sam

nevin, uprkos manama koje nosim, lep sam.

Preveo sa engleskog Stevan Bradić

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *