Snežana Nikolić
–
Vežbe disanja Ameli Notomb
–
Trogodišnja Ameli Notomb odlazi do bazena sa šaranima
u kućnom dvorištu. Trogodišnja Ameli Notomb prvi put ugleda njihova
odvratna usta, nešto odvratno uopšte. Trogodišnja Ameli Notomb
odlučuje da se udavi u toj odvratnosti.
–
Forma pesme. Forma tumačenja, bilo koja forma,
zastrašujuća je poput bazena.
–
Dadilja nije spasila trogodišnju Ameli Notomb. Dadilja
možda nije htela da prekine igru. A Ameli Notomb je ipak
odlučila da se ne uguši.
–
Jezik ponekad izaziva grčenje mišića. Jezik ponekad spasava.
U tvoj jezik sam naprosto – upala.
–
Nekad je potrebno uskočiti u jezik.
Reči su imale usta odvratnih šarana u koje sam smeštala
vlastito telo, bezuspešnije nego zapadnjački sistem obrazovanja.
Ono je pripadalo majci. Ja nisam pripadala nikome.
–
Jezik je ponovno uspostavljanje sveta nakon što ne nađeš – ništa.
–
Mistično poput japanskog haikua, nestajalo je s listovima
čaja sa noćnog stočića. Ako zaustavim svoje telo, zaustaviću
bol, smrt, ratove, glad, sveopštu tupost, mislila sam.
–
Budi kao voda, rekao je.
–
Iz odvratnih ribljih usta isticalo je moje telo, isticao je moj jezik,
tvoj jezik. Stvarnost je nešto što stalno počinje. I ne želim
je više objašnjavati. Vodu ne možeš objasniti.
–
–
Kako kaže En, znao je da će uništiti jelene
–
Ako je ljubav samo pitanje dostupnosti. I ako imaš
sve potrebne informacije poput d a l i v e r u j e u
B o g a i d o b r o j e a k o n e.
–
Ako ju je tražio u reči žudnja, ako se žudnjom
može opisati njegova potraga oko nule.
Nule su uvek pune sećanja.
–
Kao slučajan pokret rukom o ko zna čemu, kao
pokret koji zarobljava po navici. Ali ti hodaj.
–
I da ju je tražio
i da su joj pripadale sve one otvorenije oči:
ono što je bilo nevešto, ono što je imalo svoja imena,
ono što otvara dijalog, ono što je bilo uvek o t v o r e n o
poput rane. Sve je bilo.
–
Ako u razlomljenu posudu staviš još jednu, ako uzmeš
njene delove kao nešto što ti p r i p a d a
–
kao neku nevidljivu nežnost oko ostavljenih grešaka
u pronađenim rukopisima.
–
–
Put do kuće
–
Kad deo kuće umre, njene tajne postaju očiglednije.
–
Uplovljavam u seosko jutro
kao da uspavljujem more
i velike zveri,
koje se uporno bore za prednost,
ulična dosada i žeđ za slavom poput bolesti,
sve je to sada iza leđa.
–
Sa babinom stolicom ispod ruke
U vetar pitom
pun beznačajnih događaja, znam:
svaki uporan pogled
u ovu preciznost zemlje
je mala molitva
za žive i mrtve snove ispod latica
–
Nameštam je baš tu, pored prozora
gde se danonoćno skupljala dobrota
i gde je priča o konjima koji su
jedne noći zastali dok se ne završi
vilino kolo, jednako moguća, jednako stvarna
dok traje ovo prikradanje pod suncem
–
a prevare zalaze u najskrivenije pukotine,
ne zaboravljam, nikad nisi dovoljno daleko
dovoljno skriven u ovom životu izvan života
koji šumi iza zida blag i nemilosrdan,
samo proveravam s vremena na vreme:
ovo lice je još uvek moj prtljag,
ovo je kuća u koju staje sva moja pobožnost.
Snežana Nikolić je rođena 1990. godine u Šapcu. Doktorand je na Odseku za srpsku književnost u Novom Sadu. Objavila je zbirku poezije Zadivljeni spavač 2013. godine kao laureat Festivala poezije mladih u Vrbasu 2012. godine. Osvojila je Nagradu publike na Smederevskom pesničkom festivalu 2013. godine i bila u najužem izboru za nagradu Zlatna struna. Iste godine je bila i finalista za nagradu Timočka lira u Knjaževcu. Osvojila je prvo mesto za poeziju u Zrenjaninu na konkursu Ulaznica 2016.
Objavljivala je poeziju u pančevačkim Rukopisima, u časopisima Trag, Povelja, Letopis Matice srpske, Književne novine, Ulaznica, Poezija, u onlajn časopisima itd. Uvrštena je u izbor Novije srpsko pesništvo u časopisu Zlatna greda. Poezija joj je uvrštena i u Almanahu poezije Društva novosadskih književnika (2019), u antologiji Nevidljiva zebra: novosadska ženska poezija (2021) i u pripremi su još dve antologije u kojima će takođe biti zastupljena.
Član je Društva novosadskih književnika, kao i član redakcije časopisa Međutim, DNK. U pripremi je druga zbirka poezije O čemu ŠUMOVI prenose različite istine u Agorinom izdanju. Piše poeziju, eseje i kritiku i objavljuje ih u časopisima i zbornicima, domaćim i međunarodnim.
Živi i radi u Novom Sadu.