Maja Solar – to besno, to voljeno [književna.mašina]



Maja Solar

 

*

želim te toliko te želim

želim te i mrtvog

i živog

samo ne želim da te boli

da me boli

krv, može

rožnjače, također

 

uzbuđuje me brutalna nježnost

ubrašnjavljene ruke

baš ništa na šta se ložio Jukio Mišima

(osim možda onaj dio kada je tijelo na poslužavniku,

ali neću iskasapljeno)

želim te

neočekivanije od svih raščupanosti panike

 

gle, nije stvar u sigurnosti

već u nuklearnom naboju

hoću tebe za neugasiv gutljaj

sveprotežno

vrtoglavo je

zato bih htela zasaditi ružmarin

da barem za nešto imam da se uhvatim

 

mršavi smo

bogovi su debeli

a panika uzima sva obličja i volumene

au kako je vragolasta

 

u najavi je ne-kiša

u najavi je nakostrešenost

izgleda da će ovde pasti teško zaljubljivanje

 

panika se propila

zastrašena vrućinom

u kuhinji se užurbano priprema egzekucija

na staromodni način

 

spremna sam

 

umiruje me miris neokupanog tijela

ili me umiruje to što ne moram

toliko voditi računa

volim kada se zatvorim u kuću danima

i sve minute rasipam na knjige

hoću da ne trošim nijednu sekundu na tebe

pa da poslije bude kako hoću još

i još

e pa ne može

 

u taksonomiji svijeta

one koje imaju više vrućine u sebi

više će oblačiti zelene haljine

izrašće im rog na leđima

 

odlučujem da ovog mjeseca oblačim sve zeleno

 

jer, šta ako nam stanu srca usred raskošnog vođenja ljubavi

šta ako je to najljepša smrt

 

sve se ljulja

dok sa neba pada svadbena povorka

panika postaje srdita

panika ugasi svjetlo

iako zna da noć neće biti mračna

 

(iz zbirke A htela sam)

to besno, to voljeno

 

 

gle, kada me pitaš je li to sigurno

znamo da postavljaš neodgovorljiva pitanja

toliko skandalozna

kao kad jedemo meko kuhana jaja

masline paradajz feta sir redove vožnje

toliko vrtoglava

da odmah izbiješ moje pticoliko ja

iz vodokotlića neba

i zakačiš me na pljuvačku koja se sliva iz tvojih u moja o-usta

dok svršavaš po podmitljivom stomaku

nešto tako čudesno kao kada drvo izraste usred sobe

kako bilo šta može biti sigurno

kada se klima toliko uzjebala da će nebo pasti

kada su napadi panike kućne trenerke za svaki dan

a ploče mrtve duše koje nemaju pojma hoće li ikada zaplesati na gramofonu

kada iz nespavanja kuljaju gusenice

kada gazda može dati otkaz dok si rekao keks

bez da ga bilo koji zakon o radu pritiska

kad je verovatnoća da mleko na šporetu prekipi zdepasta

kada se može ostati bez krova nad glavom

neko te prebije samo zato što čuvaš reke

i skupljaš ih kao molitve u svežanj

kada pušim duhan iako sam mislilla da više nikada neću

kada srce može stati

na košarkaškom terenu

na nežnom ledu ljubavi

nešto tako čudesno kao kada drvo izraste usred sobe

i da. odgovor je da.

sa tobom barem još trinaest biliona godina

sigurno

 

 

(pesma je objavljena 2019. na portalu Strane.ba)

 

dora maar

 

toliko me boli glava, toliko

a moram biti muza 24 h na dan

nema spavanja u kancerogenim ekranima

nema slona da mi pakuje poeziju

nema jacques lacana da me analizira

 

anti-hermeneutičarka ne traži, već nalazi

pohovani krastavci koloniziraju prostor

dim krstari izbočenim slikama 

nemajčinskim suzama

muzin posao je i da plače

ne bi li bila divna inspiracija za književnost punu

jadikovki, suza, krvi i ostalih govana

 

fotografije isečenih prstiju i krvavih rukavica

toliko su bile lepe, toliko

jer samo tako znam da sam živa

 

 

(iz zbirke Bez začina)


Maja Solar (1980, Zagreb) je doktorirala filozofiju. Piše poeziju i prozu, a bavi se i društvenom teorijom. Članica je kolektiva „Gerusija“ i deo je uredništva medijskog portala „Slobodni Filozofski‟. Objavila je tri zbirke poezije (Makulalalalatura 2008. (Brankova nagrada), Jellemzõ, hogy nem természetes (Naravno da nije prirodno) 2015. i Bez začina 2017), kao i poetsko-prozni eksperiment A htela sam (2022). U prvoj deceniji 2000-ih delovala je kao članica Centra za novu književnost Neolit, poetsko-političkog teatra Poetske rupe, te kao autorka i učesnica performersko-poetskog programa LILITiranje (izvođenje poezije pesnikinja). Od 2007. do 2014. godine bila je deo redakcije časopisa za književnost i teoriju Polja. Od 2019. godine, zajedno sa Žakom Lučićem, uređuje i vodi poetski podcast Puna usta poezije.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *