Tijana Sladoje

MUKA MI JE

muka mi je od umetničkih dušica

koje ti tutnu svoje pesme da čitaš,

a ni ne poznaju te.

da im se diviš, valjda, ili pohvališ.

(ne mislim na one drhtave ruke

koje ti daju poluzgužvan papir

i pobegnu u drugu sobu dok ti čitaš,

to je nešto drugo.)

muka mi je od pesničke karijere,

od samopromocije i samodivljenja.

muka mi je od mene same

jer mi je sve sranje,

jer sam ja, naravno, iznad svega toga,

i šta ja ima da se promovišem

kad će, pobogu, neko već i sam

primetiti to što pišem.

ja sam u stvari kratkovida,

skinite mi ove naočare,

izvadite ova sočiva.

kratak vid i dugačka jezičina,

kažu neću daleko dogurati.

evo, pročitajte, pa mi javite

kako vam se sviđa.

GLINA

nemam omiljene pesnike,

samo pesme.

one od kojih se struni drob,

koje te noću bud, od kojih

se suše usta.

pesme dugačke kao boa,

ili krpelji od šest stihova.

s nožem u zubima

s prozora posmatram trafiku,

gledam u zeleno sutra i

čekam pticu iz grla.

urlik iz vrele rerne me zapahne

i opet se vratim njima.

sve je pečenija ta glina

i sve je manje mesta

za nova glačanja.

samo pukotine.

Tijana Sladoje (Sarajevo, 1989) završila je master studije iz engleske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objaviljivala je poeziju i prevode sa engleskog jezika u domaćoj periodici. Objavila je zbirku pesama „Oderotine“ (ZAPROKUL, 2021) za koju je dobila nagradu „Novica Tadić“.