Ognjen Aksentijević

u gerili

možda ću biti šuma, sanjam

i za brdima me budi tutnjava aviona

pred mojim očima

besne gusenice prevrću utrobu sve zemlje

dok one iz zasede trče s puškama

drugovi sa mnom, nežni plaču u žbunju

danima, u tajnosti

povraćam nagomilano iskustvo predaka koje ne smem da napustim

u kasnu noć me budi mokra uniforma

centrifugiranje veš-mašine

možda ću biti šuma

i u njoj voda koja će me celog oprati

verovali smo

kada se okupamo, kada porastemo

bićemo jaki kao jeleni

dok tiho dezertiram u pobedničkoj povorci

posmatram u borbi spaljene maslinjake

dok ližem svoje zamišljene rane

muči me što i ostale –

one su svoje izborile

nama je naše dato.

–

–

omarska

negde u ovoj magli riču bikovi

i tu je verovatno granica naše arene

iz ruke, oštro sastavljenim prstima,

pod nagibom salutiram najvišem u masi

nejasno gde, ali iza naših leđa

bikove u mraku zasecaju iza ušiju

koje nam posle leže na grudima s oduzetim životima

takve obožava publika

od šatora krojimo plašteve

cirkuska povorka je kratka

sa sledećom nedeljom

ponovo dolazi vreme koride

uvek ćeš lako prepoznati pobednike

matadorima dosta toga visi oko vrata

na kraju lente ne sijaju medalje

nemamo čime da se pohvalimo.

–

–

a grobovi naši evropi će zborit

zaroniš u kapilarnu vodu ispod

mišolovke za osvajače

i tvoji prsti na obaraču

tvoje lice pod maskom

oteknu kao breskva od nektara

mene su poslali da upucam mladog jelena

sanjiv zamišljaš

budimo se u prozirnom zraku, tamo

makazama od prstiju

presecamo prirodne granice

koje su u naše ime razvukli

margina je oduvek iscrtana obalama umrlog mora

u našoj provinciji, posejan, kao so se truni mediteran

na javi, kad otvoriš oči

vidiš još jedno telo koje zaranja u gomilu nama sličnih

tu malu smrt prećutkuje histerija

na stvarnom strelištu ne razaznajem mete ni putokaze do konaka

pobegao sam u šumu i odbio da upucam jelena, odbio

da postanem lovina

tela je preko noći polizala gladna hladnjača.

Ognjen Aksentijević (Leskovac, 1994) objavio je dve zbirke pesama: Um za morem, smrt za vratom (Treći Trg, 2017) i Rezervat odbeglih ptica (Treći Trg, 2021). Jedan je od osnivača i urednika u Raštan izdavaštvu. Poezija mu je prevođena na slovenački, grčki i engleski. Živi i radi u Beogradu.