Branislav Živanović (moderator), Sonja Veselinović i Uroš Kotlajić, foto Jelena Hodak
Nesaglasnost je drugi u nizu događaja održanih u sklopu festivala Književna mašina, koji se odvija u periodu između 18. i 23. septembra. Ujedno je i najtrajniji program koji udruženje Mračna komora održava, a obuhvata razgovor između dva autora/autorke uz posredstvo moderatora.
Učesnici festivala bili su Sonja Veselinović iz Novog Sada i Uroš Kotlajić iz Beograda. Sonja Veselinović predaje komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, član je redakcije časopisa Polja i bavi se pisanjem lirske proze i poezije. Uroš Kotlajić diplomirao je na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, objavio je šest knjiga pesama i od 2011. do 2014.godine bio je član grupe okupljene oko edicije Caché. Razgovor je moderirao Branislav Živanović, koji je pored Stevana Bradića, Jelene Anđelovski i Marka Bogunovića, jedan od organizatora festivala.
Događaj je započet kratkim upoznavanjem publike sa učesnicima razgovora, nakon čega je usledilo čitanje njihovih objavljenih pesama. Prvi tematski blok otvoren je pitanjem o stavu autora prema književnim festivalima i konkursima, njihovoj učestalosti i iskustvom objavljivanja prve knjige, a zatim i ostalih. Sonja Veselinović istakla je pozitivne utiske sa učešća na festivalu u Zaječaru, a kao član žirija brojnih konkursa ističe mogućnost praćenja aktuelnih tema koje se iz godine u godinu znatno razlikuju. Uroš Kotlajić, kao član redakcije Trećeg trga, takođe je učestvovao u brojnim konkursima, te smatra da je danas njihov broj osetno veći, što na neki način olakšava objavljivanje prve knjige autora koji tek počinju da se bave književnošću.
Jedno od važnijih pitanja o kojima je bilo reči, naročito kada je u pitanju poezija, jeste mesto književne kritike i njena uloga. Iz odgovora učesnika saznajemo da oni smatraju kako kritika više nema značajnu ulogu kao u nekim drugim periodima naše istorije, velikim delom zbog svoje isključive afirmativnosti, ali i zbog odsustva komunikacije sa publikom, od koje se prema mišljenju učesnika neopravdano očekuje opsežno znanje o književnosti. Sa tim u vezi, razgovaralo se i o odnosu autora prema čitaocima u procesu stvaranja dela, odnosno o postojanju izuzetnog čitaoca kome je delo posvećeno i koga autori imaju u vidu u toku pisanja, kao i o problemu intertekstualnosti u pesmama.
O uticaju drugih umetnosti na svoje stvaralaštvo, Uroš Kotlajić izdvaja slikarstvo, pre svega kubizam, čiji su elementi zastupljni u njegovoj prvoj knjizi. Izlomljenost pogleda i perspektiva specifičnih za ovaj pokret, pokušao je da primeni na svoje pisanje tako što je istom predmetu prilazio sa više različitih strana, što je rezultiralo opisima koji se međusobno preklapaju. Potreba za izmeštanjem stvari iz očekivanog toka i stvaranje pukotina i prekida postale su sastavni deo autorovog stvaralaštva.
Naročito zanimljivo bilo je pitanje o motivu majke u zbirci Proklizavanje Sonje Veselinović kao nedovoljno istraženog tematskog registra na polju domaće književnosti, a pre svega poezije. Saznali smo da je tema potekla iz naučnog istraživanja koje se bavilo temom porođaja kod srpskih pesnikinja, nakon čega je otkriveno da je tema veoma slabo zastupljenja i u svetskoj književnosti, te da je porođaj kao čisto ženska tema često predstavljan iz pozicije muškarca. Tema materinstva kao upražnjeno mesto u književnosti podstiče na pronalaženje drugih brojnih tema koje do sada nisu dobile pažnju koju zaslužuju, ali sa pojavom novih mladih pesnika i pesnikinja možemo očekivati da one budu istražene i predstavljene čitaocima na kompleksne i pronicljicve načine.
Marija Joka
Foto: Jelena Hodak