Odbojka

devojke koje su jednom

u meni naišle na stubove

igraju odbojku sa mesecom

tu je i ona, moja žena

iz budućeg univerzuma

ruga mi se konjskim repom

najzad se predajem

pištaljka u krošnjama

označava kraj meča

razgrnuo sam stubove

kao zavesu po prvi put

u nadi da će svetlost

otopiti hodnike

zakasnio si

kažu mi sa postolja

dok sa pehara curi

sva moja noć

Uho Odri Hepbern cveta pod Alpima

dobujem šakama po šanku

konobarica mi daje salvete

na kojima sastavljam rečenice

nedostojne Odrinog uha

draga Odri

stezao sam kuhinjski nož

selotejpom vezan za šaku

i prebacujući kanale

ugledao tvoje lice

moj stisak je

vremenom popuštao

i odlučio sam

da ne rasečem svoj zglob

ali uzalud salvete

pismo, kelnerica, šank

magla se ubrzo spustila

u moje oči

i nisam mogao da prevedem sve

na neki od pet jezika

Pešak i dvorska luda

hromirane čizme

i stidljivost koja varniči

zvuče kao pozivnica

i upozorenje

naprsle limenke,

lažni džepovi

i trule slavine

znaju zašto se smeješ

došla si kasno

juče sam bio pešak

i dvorska luda

sada sam odbegli bajker

svi topovi su kod protivnika

a motor u jarku

sa pijanom kraljicom

Lazar Prendović rođen je 14. jula 2000. godine u Beogradu. Završio je srednju Ekonomsku školu u Zemunu i trenutno studira novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka. Poeziju je objavljivao na nekoliko blogova i portala. U decembru 2021. godine je objavio zbirku poezije „Smeh iz tame” u izdanju izdavačke kuće PPM Enklava. Za zbirku „Smeh iz tame” dobio je nagradu „Branko Radičević” za 2022. godinu koju dodeljuje Društvo književnika Vojvodine. Amaterski se bavi elektronskom muzikom.