Prvi pesnički događaj novembarskog ciklusa Književne mašine održan je 22. novembra, u prostorijama knjižare Zenit books. Reč je o Zajedničkom čitanju, na kom je mnogobrojna novosadska publika imala prilike da se upozna sa pesnikinjama i pesnicima novije generacije iz zemlje i inostranstva, koji su čitali stihove iz svog opusa.
Program je vodila novosadska novinarka Jelena Jokić, a ispred udruženja Mračna komora, dobrodošlicu posetiocima poželeo je Stevan Bradić, navodeći kako moto novembarskog ciklusa Festivala sačinjavaju reči simbolističkog pesnika Artura Remboa: Ja, to je neko drugi. Bradić je istakao izuzetan značaj upućivanja na drugost koja je upisana u svakog od nas, pogotovo u našem dobu, opsednutom identitetima i fiksiranim kategorijama. Potom je na binu pozvao i ostale članove organizacionog tima Festivala Branislava Živanovića, Jelenu Anđelovski i Marka Bogunovića, zahvaljujući im se na predanom radu i ističući da bez njih ovaj festival ne bi bio moguć.
Publici se prva predstavila pesnikinja i doktorantkinja na Filološkom fakultetu u Beogradu, Anđela Prendić. Posetioci su imali prilike da se upoznaju sa njenom četvrtom zbirkom poezije, koju je ove godine objavila izdavačka kuća Sumatra. Zbirka nosi naslov Kako je telo teško pred preobražaj, a pesnikinja je, počevši sa ciklusom Granice, novosadskoj publici pročitala dve izuzetne pesme.
Nakon toga, mikrofon preuzima gost iz Irske Bili Ramzel. Iza sebe ima dve objavljene zbirke pesama- Komplikovana zadovoljstva (2007) i San arhitekte o zimi (2013), koja je bila u užem izboru za nagradu za poeziju Irskog Tajmsa, a nedavno je prevedena i na italijanski jezik. Pesnik je za prisutne ljubitelje književnosti i poezije recitovao tri veoma melodične pesme na engleskom jeziku: Tražiš od mene nešto lepo, Greška i I to beskrajno brujanje; dok smo prevod na srpski jezik mogli da čujemo od Branislava Živanovića. Takođe, saznali smo i da poslednja pesma, I to beskrajno brujanje, nastaje na predlog Ramzelovih prijatelja da pokuša da napiše nešto iz ženske perspektive, što u ovom delu i čini.
Posle irskog pesnika, na binu staje jedan od poznatijih domaćih pesnika novije generacije Petar Matović. Pored poezije on piše i eseje, zastupljen je u više antologija, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, a pesme su mu prevedene na više jezika. Objavio je pet zbirki pesma, jedan izbor iz poezije, a poslednja knjiga koju je objavio je O sadašnjosti i sedativima (2021). Svoj nastup započeo je ironijski intoniranom i autoreferencijalnom pesmom Vitko telo, koja počiva na reaktualizaciji problematike koju Vojislav Despotov obrađuje u svojoj čivenoj pesmi Deset deka duše, nakon čega nas uvodi u svoj „biblijski“ ciklus, kroz stihove ostvarenja Na tribalima mojih grudi, Kao Feniks i Mali košmari, u kojima su biblijski motivi prepleteni sa strašću, seksualnošću, iskrenošću i humorom.
Sledeća nam se predstavila Mariađorđia Ulbar, književnica, profesorica i prevoditeljka iz Italije. Objavila je više knjiga pesama, kao i niz ilustrovanih pesničkih publikacija, a najnovija knjiga koju je izadala nosi naslov Hotel Aster (2022). Takođe, 2012. godine pokrenula je i uređuje ekspermentalnu izdavačku kuću Kolana Izola, koja objavljuje ilustrovane pesničke knjižice. O ciklusu koji je čitala, a koji nosi nosi naziv Razglednice za poremećaj raspoloženja, autorka je naglasila da ima veoma specifičnu strukturu. Reč je o ciklusu od devet fragmenata, odnosno devet dana. Pesme su snažno povezane u svojevrsni lanac, te je poslednji stih ili reč jedne upravo prvi stih ili reč sledeće. Pesnikinja napominje i da veruje da zadatak prevodioca iz tog razloga nikako nije bio lak, te se zahvalila i prevoditeljki Valentini Sileo, koja se prihvatila ovog posla. Svoj nastup, autorka je zaokružila čitanjem pesme Grčka serija. Prevode na srpski njenih pesama čitao je, kao i u slučaju Ramzela, Branislav Živanović.
Nakon gošće iz Italije, imali smo priliku da se upoznamo sa Lazarom Prendovićem, pesnikom i studentom Novinarstva i politikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Poeziju je objavljivao na nekoliko portala i blogova, a u decembru 2021. godine izdavačka kuća PPM Enklava objavljuje njegovu zbirku poezije Smeh iz tame, za koju mu je od strane Društva književnika Vojvodine dodeljena Brankova nagrada za 2022. godinu. Nastupio je sa pesmama Odbojka i Digitalna higijena iz ove zbirke, ali i sa dve nove, još neobjavljene pesme, koje nose naslove Pešak i dvorska luda i Osvajanje vrhova zabavnih parkova.
Sledeći, pred mikrofon staje romanopisac, muzičar i slem pesnik iz Beča, Elias Hiršl. Već nekoliko godina gostuje kao slem izvođač na pozornicama širom Evrope, a 2014. godine pripala mu je i titula austrijskog šampiona u slemu. Takođe, uz repera Selbstlauta čini muzički duo Ein Gespenst. Pisao je dramske tekstove za pozorišne predstave Sving – Ples u desno i Veličanstveno razaranje čoveka Ansambla Akcioni teatar. Nedavno je objavljen i njegov roman Salon u stanju (2021). Austrijski slem pesnik se novosadskoj publici predstavio tekstom pod naslovom Saobraćaj umireni, koji se na inovativan i duhovit način bavi idejom jezika, te je ovim povodom autor izrazio i svoje zadovoljstvo što je njegovo delo prevedeno i na srprski.
Nakon toga, posetioci su imali prilike da se upoznaju sa Bojanom Samsonom iz Novog Sada koji iza sebe ima zbirke poezije Superblues (2007) i Folk Singer (2022), a jedan je i od priređivača Zbornika nove novosadske poezije Nešto je u igri (2008). Takođe, sa Zoranom Dražićem čini poetsko-muzičku grupu Bašta fetiša. Autor je nastupio sa svojim novim pesma koje priprema za slem takmičenje, a koje sam karakteriše kao pesme za raju– Čir sećanja, Karmički pištolji i Pankeri ili Otpadak od mladalačkih ideala.
Posle Bojana Samsona, pred publiku staje Svetlana Savić iz Noćaja. Diplomirala je i masterirala Srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a poeziju i kritiku objavljivala je u časopisima Polja i Književna republika, dnevnim novinama Danas, časopisu književnog programa Crne kuće Beleške, časopisu KUŠ, zborniku Rukopisi, kao i na internet portalima. Ovom prilikom, autorka je novosadsku publiku upoznala sa svojom novom zbirkom Šljakeraj, kroz naslove Prekrajajući, Kod Surog, kao i kroz pesmu Porodična penzija, iz ciklusa Smrt dolazi najavljena.
Na kraju, pred posetioce izašla je i jedna od najuspešnijih austrijskih slem pesnikinja, Katarina Venti iz Kronenburga. Pored toga što je nastupala na preko 500 događaja u više od 15 zemalja na tri kontinenta, jedna je od organizatorki evropskog i svetskog takmičenja u slemu, kao i bijenalnog Vizuelnog i pesničkog filmskog festivala. Objavljivala je poeziju u brojnim antologijama, nacionalnim i internacionalnim časopisima, a 2018. godine odnela je pobedu na bečkom slem takmičenju. Obratila se publici, objašnjavajući zašto se odlučila da nastupa sa pesmom Tvoj svet pored mog sveta. Reč je o delu koje tematizuje mentalne poremećaje, za koje autorka smatra da su još uvek tabuizirani, te upravo ovim nastupom želi da slomi tišinu i omogući iskren i otvoren razgovor na datu temu.
Zajedničko čitanje, koje okuplja novije glasove iz zemlje i inostranstva i postavlja ih na istu scenu, događaj je od velikog značaja za stvaralačku diamiku naše pesničke scene, ali i našeg grada u celini, budući da se upravo na njemu mogu osluštnuti aktuelna kretanja u poeziji, dakle, živa reč i misao, koja nam svedoči o nama samima, o našim sopstvenim životima i to upravo na način na koji to jedino umetnost može, slobodno, kompleksno i uzbudljivo. Pored toga, na ovakvim događajima smo u prilici smo da saslušamo i kakva dinamika postoji u drugim zemljama i na drugim jezicima, te da je sučelimo sa našom, i omogućimo započinjanje dijaloga, čiji krajnji rezultat jedino može biti međusobno kulturno bogaćenje. Jer poezija zaista funkcioniše na jedan čudesan način, budući da raste i uvećava se upravo kada je razdeljena, a ne kada ostaje zatvorena među bilo kakvim ogradama, jezičkim, nacionalnim ili eknomskim.
Sonja Rozental
Autorka fotografija Sara Kecman