Aristotel – Poetika [odlomak]


Aristotelova bista, rimska kopija gr─Źkog originala (vajara Lizipa), 330. godina p.n.e.

  1. A) OPŠTI DEO

 

UMETNIČKO STVARALAŠTVO UOPŠTE

 

I

DEFINICIJA UMETNIČKOG STVARALAŠTVA.

RAZLIKE PO SREDSTVIMA PODRA┼ŻAVANJA

 

Raspravljamo o pesni─Źkoj umetnosti samoj i o njenim obli┬şci┬şma, ┼íta je svaki u su┼ítini, i kakav oblik treba davati pesni─Źkom gra┬şdivu ako se ho─çe da pesni─Źko delo bude lepo, a zatim o broju i o osbinama delova jednog pesni─Źkog dela, a tako i o ostalom ┼íto spa┬şda u istu oblast ispitivanja, pa po─Źnimo prirodno najpre od prvoga.

Dakle, ep i tragedija, zatim komedija i ditiramb, i najve─çi deo auletike i kitaristike: sve te umetnosti u celini prikazuju podra┬ş┼żavaju─çi, a postoji izme─Ĺu njih trostruka razlika: one podra┼żavaju ili razli─Źnim sredstvima, ili razli─Źine predmete, ili razli─Źnim na─Źinom, a ne na isti na─Źin. Kao ┼íto jedni i bojama i likovima mnogo podra┬ş┼żavaju, stvaraju─çi prema datom liku nov lik, ili po umetni─Źkoj obda┬şrenosti ili po navici, a drugi glasom, ÔÇô tako biva i u pomenutim umet┬şnostima.

Sve zajedno podra┼żavaju ritmom, govorom i harmonijom, slu┼że─çi se tim sredstvima ili odvojeno ili pome┼íano. Na primer, sa┬şmo harmonijom i ritmom slu┼że se auletika i kitaristika, i ako ima i ne┬şkih drugih sli─Źnih umetnosti koje su kao pastirsko sviranje, a sa┬şmim ritmom bez harmonije podra┼żava umetnost igra─Źa, jer i ovi po┬şmo─çu ritma, izra┼żenog u dr┼żanju i pokretima tela, podra┼żavaju oso┬şbine karaktera, do┼żivljaje i radnje, a epopeja (tj. pesni┼ítvo)[1] podra┬ş┼żava samo govorom, ili nevezanim ili u metrima, i to da metre ili me┬ş┼ía jedne s drugima ili, kao ┼íto je bio dosad slu─Źaj, da se slu┼żi sa┬şmo jednom vrstom metra. Uzimamo ovaj izraz (epopeja), jer mi ni┬şkako ne bismo mogli da damo zajedni─Źko ime mimima Sofronovim i Ksenarhovim i Sokratskim razgovorima, ni ako bi ko podra┼żavao pomo─çu jampskog dvanaesterca, ili elegi─Źkog ili koga drugog sli─Źnog metra. Me─Ĺutim, vezuju─çi uz ime metra re─Ź pesnik, ljudi jed┬şne nazivaju elegi─Źkim pesnicima, druge epskim pesnicima, ne uzi┬şmaju─çi podra┼żavanje kao pravo merilo pesnika, nego imaju─çi na umu samo naro─Źiti metar. ┼átavi┼íe, obi─Źno tako zovu i pisce kakvog le┬şkarskog ili prirodopisnog dela u stihovima. A izme─Ĺu Homera i Empedokla nema ni─Źega zajedni─Źkog osima metra; zato je pravo da prvoga zovemo pesnikom, a drugoga vi┼íe prirodnjakom nego pes┬şni┬şkom. Tako bi bilo i onda kad bi neko podra┼żavao me┼íaju─çi sve met┬şre u isti mah, kao Heremon ┼íto je uradio u Kentauru, rapsodiji sas┬ştavljenoj iz svih metara, pa opet ga treba zvati pesnikom. O tim stva┬şrima, dakle, neka je tako re─Źeno.

A ima nekih umetnosti koje se slu┼że svim pomenutim sred┬şstvima, tj. i ritmom, i muzikom, i metrom, kao umetnost ditiram┬şpska i nomska, pa zatim tragedija i komedija. A one se razlikuju po tome ┼íto se prve dve umetnosti slu┼że svim trima sredstvima u isti mah, a druge dve samo delimice. To su, eto, razlike umetnosti po sred┬şstvima kojima podra┼żavaju.

 

 

II

 

RAZLIKE PO PREDMETIMA PODRA┼ŻAVANJA

 

Kako umetnici podra┼żavaju ljude koji delaju, onda nu┼żno sleduje da ti ljudi budu ili dostojni ili ni┼ítavni, jer na┼íe moralne osobine gotovo uvek stoje do toga dvoga, jer se svi, ukoliko je re─Ź o njihovu karakteru, razlikuju po vrlini i nevaljalstvu. Prema tome, pe┬şs┬şnici podra┼żavaju ljude koji su ili bolji od nas ovakvih kakvi smo, ili gori, ili nama sli─Źni. To isto nalazimo kod slikara jer je Polignot, na primer, slikao bolje, Pauson gore, a Dionisije nema jednake lju┬şde.

O─Źevidno je da ─çe i svaka od pomenutih umetnosti poka┬şzivati te razlike i da ─çe biti druk─Źija po tome ┼íto ─çe podra┼żavati druk┬ş─Źije predmete. Jer, i u igri, i u frulanju, i u kitaranju, mogu da se jave te razlike, a isto tako i onda kad se podra┼żava ili u proznom pri┬ş─Źanju ili u stihovima bez muzi─Źke pratnje. Homer, na primer, podra┼żavao je bolje karaktere, Kleofont prose─Źne, a Hegemon Ta┼ía┬şnin, koji je prvi pevao parodije, i Nikohar, pesnik Delijade, gore. Na sli─Źan na─Źin mogao bi ko podra┼żavati i ditirambima i nomima, kao ┼íto su u─Źinili Timotej i Filoksen u Persijancima i Kiklopima. A ba┼í u tome i postoji razlika izme─Ĺu tragedije i komedije, jer ova ho─çe da podra┼żava gore ljude, a ona bolje od onih koji danas ┼żive.

 

 

III

 

RAZLIKE PO NA─îINIMA PODRA┼ŻAVANJA.

DORSKO POREKLO DRAME, NARO─îITO KOMEDIJE

 

Ovim razlikama pridru┼żuje se i tre─ça, a to je na─Źin na koji se pojedini predmeti mogu podra┼żavati. Jer, i pored istih sredstava i istih predmeta, ima razli─Źitih podra┼żavanja. To biva kad pesnik, s jedne strane, pripoveda, i to ili, kao ┼íto Homer ─Źini, na usta neke druge li─Źnosti ili sam bez pretvaranja, a, s druge strane, kad sva lica koja podra┼żavaju prikazuje tako da vr┼íe neku radnju. To su, dakle, tri razlike podra┼żavanja, kao ┼íto u po─Źetku rekosmo: po sredstvima, po predmetima i po na─Źinu.

Otuda, Sofokle bi, s jedne strane, bio isti podra┼żavalac kao i Homer, jer obadva podra┼żavaju zna─Źajne ljude, a, s druge strane, kao Aristofan, jer obadva podra┼żavaju ljude koji delaju i neku rad┬şnju vr┼íe.

Po tome je, kako neki vele, drama i dobila svoje ime, jer podra┼żava lica koja vr┼íe radnju .

Zato i uzimaju Dorani i tragediju i komediju kao svoje tvorevine, a komediju Megarani, i to i ovi ovde, jer je, ka┼żu, postala kod njih za vreme demokratije, kao i oni sa Sicilije, jer otuda be┼íe Epiharm, koji je mnogo ranije ┼żiveo nego Hijanid i Magnet, a tra┬şgediju kao svoju tvorevinu uzimaju neki Dorani u Peloponezu. Kao dokaze za to uzimaju nazive. Jer mesta u okolini nazivaju oni komai, a Atinjani demoi, i dodaju da se komi─Źari nisu tako prozvali po pokladovanju nego po tome ┼íto su putovali od sela do sela, jer u varo┼íi nisu u┼żivali nikakvo po┼ítovanje. Zatim tvrde da oni za radnju uzimaju izraz, a Atinjani.

O broju i na─Źinu razlika u podra┼żavanju neka bude to re┬ş─Źeno.

 

 

 

 

IV

 

LJUDSKA PRIRODA KAO IZVOR UMETNIČKOG STVARALAŠTVA. VRSTE PESNIŠTVA.

ISTORIJSKI RAZVITAK TRAGEDIJE

 

Uop┼íte, ─Źini se, pesni─Źku umetnost donela su dva, i to u ljudskoj prirodi zasnovana, uzroka. Jer podra┼żavanje je ─Źoveku uro─Ĺeno jo┼í od detinjstva, i on se od ostalih stvorenja razlikuje po tome ┼íto najvi┼íe naginje podra┼żavanju i ┼íto prva svoja saznanja pod┬şra┼żavanjem sti─Źe; zatim, svi ljudi ose─çaju zadovoljstvo kad pos┬şmatraju tvorevine podra┼żavanja. Dokaz je za to onaj utisak ┼íto ga u nama ostavljaju umetni─Źka dela. Ima stvari koje nerado gledamo u njihovoj prirodnoj stvarnosti, ali, kad su naro─Źito bri┼żljivo nasli┬şka┬şne, onda ih sa zadovoljstvom posmatramo, na primer: oblike naj┬şod┬şvratnijih ┼żivotinja i mrtvaca. To dolazi otuda ┼íto sticanje saznanja pra┬şvi veoma veliko zadovoljstvo ne samo filozofima nego i ostalim ljudima, ali ovi u─Źestvuju u tome zadovoljstvu samo u neznatnoj meri.

I zato ljudi posmatraju slike s u┼żivanjem, jer pri posmat┬şranju slika dobivaju neko saznanje i domi┼íljaju se ┼íta svaka slika pred┬şstavlja, na primer: ovo je onaj. Jer, ako posmatra─Ź nije ve─ç rani┬şje video predmet koji posmatra, ne─çe mu se prikazani predmet svi┬şdeti kao takav, nego zbog tehni─Źke izra─Ĺenosti, ili zbog kolorita, ili iz koga drugog sli─Źnog uzroka.

A kako nam je podra┼żavanje od prirode dano, a to isto va┼żi i za ose─çanje harmonije i ritma ÔÇô jer je o─Źevidno da su metri samo naro─Źiti delovi ritma ÔÇô to su ljudi koji su od prirode za to obdareni ona tri dara postepeno usavr┼íili i naposletku stvorili pesni─Źku umet┬şnosti iz poku┼íaja improvizacije.

Pesni┼ítvo pak podelilo se prema osobinama pesnika. Pes┬şni┬şci kojima se svidelo uzvi┼íeno podra┼żavali su plemenita dela i dela takvih ljudi, a oni kojima se svidelo neznatno i prosto podra┼żavali su dela lo┼íih ljudi, pevaju─çi isprva pesme rugalice, kao oni drugi himne i enkomije.

Od pesnika koji su ┼żiveli pre Homera ne mo┼żemo pome┬şnuti ni jednu takvu pesmu, ali se mo┼że uzeti da je takvih pesama bi┬şlo mnogo; ali, ako po─Źnemo od Homera, mo┼żemo pomenuti njegova Margita i sli─Źne takve radove. U tim pesmama pojavio se i prikla┬şdan metar; zato se on i naziva sada jamb, jer su se u tome metru jedni drugima podrugivali. I tako su od starih pesnika jedni postali jampski, a drugi epski pesnici.

A kao ┼íto je Homer bio prvi pesnik plemenitih i ozbiljnih dela ÔÇô jer on je jedini ne samo odli─Źan pesnik bio, nego je i dramska podra┼żavanja doneo, ÔÇô tako je i prvi pokazao osnovne oblike kome┬şdije, time ┼íto nije dao pesmu rugalicu, nego je dramski oblik dao sme┼í┬şnom. Njegov Margit potpuno je analogan drami, jer kako Ili┬şjada i Odiseja stoje prema tragediji, tako on stoji prema komediji. A kad su se pojavile tragedija i komedija, onda su pesnici, ve─ç prema tome kako su koji po svojoj prirodi naginjali jednoj ili drugoj vrsti pesni┼ítva, jedni pevali komedije mesto pesme rugalice, drugi trage┬şdije mesto epa, jer su ovi radovi pesni┼ítva ve─çi i vi┼íe cenjeni nego oni ranije.

Ispitivanje da li se tragedija u svojim vrstama ve─ç dovoljno razvila ili nije, posmatraju─çi to samo po sebi i s obzirom na javno pri┬şkazivanje, to je posebno pitanje.

Na svaki na─Źin, i ona sama i komedija prvobitno su postale od improvizacije, i to tragedija od onih koji su za─Źinjali ditiramb, a komedija od onih koji su za─Źinjali fali─Źke pesme, koje su se sve do danas u mnogim varo┼íima odr┼żale u obi─Źaju. Tako se tragedija pos┬şte┬şpeno razvila, jer su pesnici svaku pojavu u njenom razvitku usavr┬ş┼íavali. I po┼íto je pro┼íla mnoge preobra┼żaje, ona se ustalila, jer je naposletku dobila oblik koji odgovara njenoj prirodi.

Broj glumaca prvi je Eshil od jednoga pove─çao na dva, sma┬şnjio je u─Źe┼í─çe hora, i glavnu ulogu dodelio dijalogu; tre─çega glum┬şca i scenografiju uveo je Sofokle. Docnije stepen razvitka tra┬şge┬şdije jeste njena veli─Źina i uzvi┼íen karakter. Tragedija se tek doc┬şnije izdigla iz neznatnih mitova i iz sme┼ína govora, jer se preob┬şra┬şzila iz satirske pesme. I jampski metar pojavio se mesto (trohej┬şskoga) tetrametra. Prvobino, naime, pesnici su uzimali (trohejski) tet┬şra┬şmetar, jer je pesma bila satirska i vi┼íe imala karakter igre. Ali kad je postala tragi─Źka govorna umetnost, sama priroda na┼íla je za nju pravi metar, jer od svih metara najprikladniji je za dijalog jam┬şp┬şski metar. Dokaz je za to ┼íto u razgovoru jedni s drugima najvi┼íe go┬şvorimo u jambima, a veoma retko u heksametrima, i to samo onda kada ostavljamo obi─Źni na─Źin razgovora.

Naposletku, treba jo┼í samo napomenuti da je i broj ─Źinova (epizodija) i sve ostalo, kako se ka┼że, u pojedinostima usavr┼íilo, jer bi iziskivalo mo┼żda suvi┼íe posla kada bi se ulazilo u svaku pojedinu stvar.

 

V

 

PREDMET I RAZVITAK KOMEDIJE.

EPOPEJA PREMA TRAGEDIJI

 

Komedija je, kao ┼íto ve─ç rekosmo, podra┼żavanje ni┼żih ka┬şrak┬ştera, ali ne u punom obimu ono ┼íto je r─Ĺavo, nego onoga ┼íto je ru┼ż┬şno, a sme┼íno je samo deo toga. Jer sme┼íno je neka gre┼íka i rugoba koja ne donosi bola i nije pogubna; na primer: sme┼ína li─Źina (maska), to je ne┼íto ru┼żno i nakazno, ali ne boli.

Promene u razvitku tragedije i pesnici koji su te promene doneli, sve to, kao ┼íto smo videli, nije ostalo nepoznato, ali pro┬şme┬şne u razvitku komedije ostale su nepoznate, jer se komedija prvo┬şbitno nije ozbiljno uzimala. Pesnicima komedija tek dockan je ar┬şhont odobrio hor, a taj su ranije sastavljali dobrovoljci. Tek onda kad je komedija imala izvesne umetni─Źke oblike, spominju se poz┬şnati njeni pesnici. A ko je uveo li─Źine, ili prologe, ili pove─çao broj glumaca i drugo, nije poznato. Umetnost obdelavanja mitova stvo┬şri┬şli su prvobitno Epiharm i Formid. Ta novina do┼íla je sa Sicilije; a od atinskih pesnika prvi je bio Kratet koji je po─Źeo obdelavati op┼íte gra┬şdivo i mitove, napustiv┼íi jampski pravac.

Epopeja, dakle, sla┼że se s tragedijom utoliko ukoliko op┼íir┬şno u metrima podra┼żava ozbiljne radnje; a ┼íto se slu┼żi jednim i istim metrom i oblikom pripovedanja, po tome se razlikuje od tragedije; zatim se razlikuju i po du┼żini. Dok, naime, tragedija naro─Źito ide za tim da joj se radnja izvr┼íi za jedan obilazak sunca ili samo za ne┼íto malo preko toga, epopeja je, ┼íto se ti─Źe vremena, neograni─Źena. Dakle, i time se razlikuju jedno od drugoga. Me─Ĺutim, u prvo vreme pesnici su tako radili i u tragedijama kao i u epskom pesni┼ítvu.

┼áto se ti─Źe njihovih sastavnih delova, oni su ili jedni isti, ili su onakvi kakvi dolaze samo u tragediji. Otuda, ko god zaklju─Źuje za jednu tragediju da li je dobra ili lo┼ía, zaklju─Źuje i za epopeju. Jer, ┼íto sadr┼żi epopeja, sve to sadr┼żi i tragedija, a ┼íto ova ima, to se ne nahodi u epopeji.

 

                                                                Preveo Miloš N. Đurić


[1] Aris┬ştotel ne uzima metar kao nu┼żni spolja┼ínji oblik pesni┼ítva. On uzima ovde izraz ÔÇ×epopejaÔÇť da ozna─Źi njime celokupnu umetnost kojoj je materijal samo ÔÇ×re─ŹÔÇť , govor .

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *