1. Šta je bila moja namera kada sam započeo arheologiju politike koja se razvila u projekat Homo Sacer? Za mene to nije bili puko pitanje kritike, ispravlljanja nekog pojma ili institucije zapadne politike. (Vekovima, politika je ostala na istom mestu, gde su je Aristotel, potom Hobs i, konačno, Marks postavili.) […]

Šta je destitutivna moć? – Đorđo Agamben


Kako je živeti i studirati u najvećem gradu Škotske Ne poznajem slobodu veću od one u kojoj čitav život možeš spakovati u ranac i kofer, zaputiti se u nepoznate krajeve, i manjak izvesnosti trampiti za višak iskustava i znanja. Promena slike pred očima, sredine, ljudi; suočavanje sa raznolikošću mišljenja i […]

Glazgov i priključenija – Milan Kovačević


Od depresije, sa manjim prekidima, patim još od vremena kad sam bio tinejdžer. Neki od ovih perioda bili su krajnje iscrpljujući – završavajući se sa samopovređivanjem, povlačenjem (kada bih provodio mesece zatvoren u kući, usuđujući se da izađem napolje samo da bih svoje prijatelje uverio da sam još živ ili […]

Bezvredan: o depresiji i kapitalizmu – Mark Fišer



(odlomak zasnovan na romanesknom rukopisu u nastajanju)   Brzopleti čitalac, čije su se oči navikle na prugaste kombinezone i teške drvene cipele iz filmova i serija o evropskim logorima nemačkog Rajha, mogao bi, doduše opravdano, zamisliti takvu sliku i u Banjičkom logoru. Međutim, iako je trebalo da bude struktuiran po […]

Zemljotres, pukotina, sećanje: III – Marko Bogunović


Alen Badju je nedavno oglasio da će prestati da drži svoj seminar. Takođe je najavio da će uskoro objaviti Imanenciju istina, završavajući trilogiju koja obuhvata Biće i događaj i Logiku svetova. Ovaj energični osamdesetogodišnjak ne prestaje da piše: nedavno je objavio Je vous sais si nombreux…, Tradition allemande dans la […]

Moramo ponovo izmisliti politiku: razgovor Alena Badjua i Lorena Žofrana


U tokovima tržišta Spektakl je stupanj na kojem roba uspeva da kolonizuje čitav društveni život […] Od kada je postala roba, kultura teži da postane vodeća roba društva spektakla. Gi Debor   Kada je obrazlagao da se umetnost pripovedanja bliži svom kraju, nemački mislilac Valter Benjamin je istakao da je […]

Knjižarenje: Mesto književnosti (II) – Branislav Živanović



Prikaz: Petar Matović Iz srećne republike, Kulturni centar Novog Sada 2017.   Simulakrum i mesto poezije  Čitajući novu zbirku pesama Petra Matovića Iz srećne republike imao sam prilike da vidim jedan jedinstven poetički senzibilitet. Pored toga što ona proizilazi iz prethodnih Matovićevih zbirki, neodoljivo podseća na Bodrijarovu Ameriku. Poezija se […]

Virtuelni protok i tišina mašina – Nikola Oravec


(Samanta Šveblin – Ptice u ustima, Agora, Zrenjanin, 2015) Čovek je jedinka nerazmrsivih tajni. I pre nego što požurimo da prethodni iskaz proglasimo floskulom, moramo se setiti da je on u isto vreme premisa na kojoj se život razgranava u (ne)kontrolisanim pravcima. Zajedno sa tajnom, tehnika pripovedanja velike priče na […]

Nasilje kao norma – Marko Bogunović


  (tekst koji zapravo nije ni o jednoj od te tri teme) „Ništa ne posjeduje vlastitu stvarnost, sve je delirij, himera: vjetar što puše, kiša što pada, čovjek koji misli. Toga jutra u mokrom vrtu što se sušio na suncu, osjetio sam, jasno da ne može jasnije, varku u njezinoj […]

Fernando Vallejo, Narcosi i bogorodica plaćenika – Josip Ivanović



(odlomak zasnovan na romanesknom rukopisu u nastajanju) Kada je 10. jula 1941. godine na adresu predsednika Opštine grada Beograda stigao hitan dopis, zgrada 18. pešadijskog puka na Dedinju još uvek nije bila u potpunosti sanirana od posledica intenzivnog šestoaprilskog bombardovanja Beograda. U dopisu koje je poslao Upravnik grada Beograda stajalo […]

Zemljotres, pukotina, sećanje: II – Marko Bogunović


Kapitalistička proizvodnja neprijateljski je raspoložena prema određenim aspektima intelektualne proizvodnje, kao što su umetnost i poezija. Karl Marks   U sistemu robe Često smo u prilici da čujemo kako je naš svet beskrajni i mnogoliki svet robe. Svakog dana suočavamo se sa žurbom uslovljenom protokom kapitala i željom da se […]

Knjižarenje: Mesto književnosti (I) – Branislav Živanović


Poznajemo li moralni učinak hrane?                                                                                                     Postoji li neka filozofija ishrane?                                                                                                      Niče, Vesela nauka  Šta je to genealogija?  Često smo u prilikama da se bavimo poreklom. Poreklo organizama i vrsta, poreklo društva i institucija. Na koju god stranu da odemo anticipiramo jedan izvor iz kojeg se razvijaju potonje generacije, […]

Gastrozofija: Genealogija delikatesa – Nikola Oravec



1
Knjižara Bulevar Books se odselila sa Bulevara Oslobođenja i nastala je frka u gradu! Ljudi su trčali ulicama, zavirivali u svaki budžak, u svaku zgradu, kuću, žbun ili autobus. Širili su mape u hodu. Gde su? Bilo je i suza, očaj sve u svemu. Najzad, Bulevar se pojavio u Mihajla […]

Knjižara kao prostor slobode: intervju sa novosadskim Bulevar Booksom


  Izabella Goldstein je spinto-sopran pevačica i iskusna horska dirigentkinja. Trenutno sa porodicom živi u Mančesteru, gde završava doktorat o pesmama jevrejskog podzemlja u Varšavi pre drugog svetskog rata. U Novi Sad je prvi put došla pre nekoliko godina, dok je njen suprug Piotr ovde radio istraživanje vezano za društvena […]

Drugačije jevrejske pesme: intervju sa pevačicom Izabellom Goldstein


(odlomak zasnovan na romanesknom rukopisu u nastajanju) Kada je opasnost od zemljotresa konačno prošla i kada su se stanari zgrade na Terazijama, u kojoj je živela porodica Petrović, bojažljivo popeli uz stepenice i ušli u svoj stan, želim da verujem da je, Vojislav, nakon što je prvo uključio radio prijemnik, […]

Zemljotres, pukotina, sećanje: I – Marko Bogunović



Pustila sam brkove   Guste i tamne, sučem ih na gore Simetrično ih začešljavam Ko kaže da ovaj ukras ženama ne stoji lepo? I muškarci vole kada ih žare crne pijavice po vratu Žena ne postoji (što kaže Lakan), a muževnost je tako ženstvena; sve te velike depilirane grudi i […]

Pustila sam brkove (pesme) – Nikola Oravec


Od 11. do 13. maja 2017. godine u Somboru održao se drugi Somborski književni festival, podržan od strane gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i Skupštine opštine Sombor. Namera organizatora Festivala je promovisanje savremene srpske književnosti i afirmacija mlađeg književnog stvaralaštva, pokrenuta idejom o Konkursu za drugu knjigu autora do 35 godina, […]

Završen je 2. Somborski književni festival


Definicije „Šta je avangarda?“ ovo pitanje prevashodno razumem kao provokaciju. Sama provokacija ne mora biti loša strategija jer ona ponekad može da proizvede neočekivanu jasnoću, ukoliko primora sagovornika da pokaže svoje karte. Ovo se, međutim, retko dešava, za šta postoje dobri razlozi. Lakan se otvoreno protivio govoru “le vrai du […]

Avangarda i neoavangarda: pokušaj odgovora na određene kritike povodom “Teorije ...



„Peixoto ima nevjerojatnu moć tumačenja svijeta, izraženu vrlo preciznim baratanjem jezikom i slikama.“          Times Literary Supplement José Luís Peixoto, Galveias, Edicije Božičević, 2017 (prijevod: Josip Ivanović i Elena Pančevski)   Za Galveias, roman nagrađivanog portugalskog autora Joséa Luísa Peixota, može se reći da je jedno od najznačajnijih suvremenih ostvarenja […]

Arhaični svemir u osvit Događaja – Josip Ivanović


1
Siniša Tucić: Pobacani pasvordi / Abandoned Passwords [prevod sa srpskog na engleski, Nina Živančević], Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2015 Pobacani pasvordi / Abandoned Passwords predstavljaju bilingvalno, srpsko-englesko, izdanje izbora iz pesničkog stvaralaštva Siniše Tucića (1978). Za potrebe ovog izdanja, prevod pesama sa srpskog na engleski jezik uradila je […]

POETA ANTE PORTAS – prikaz knjige “Pobacani pasvordi” Siniše Tucića


U utorak 30. maja, u 20h, u kafe galeriji Izba održaće se nova u nizu Nesaglasnosti.Učestvovaće pesnici Siniša Tucić i Marjan Čakarević, dok će moderator biti Stevan bradić. Siniša Tucić rođen je 1978. godine u Novom Sadu. Pesnik, esejista i multimedijalni umetnik. Objavio je tri zbirke poezije: Betonska koma (1996), […]

Najava: Nesaglasnost 15



Obrok dostojan Kralja  Nije li erl od Sendviča, u kockarskoj strast predosetio pravu blagodet ovog gastronomskog čuda? Tražio je da mu sluga donese rozbif između dve kriške hleba kako ti mogao nastaviti da igra karte. Na izgled praktično i zanimljivo rešenje kako da se hrana brzo konzumira, da se jede […]

Gastrozofija: Sendvič i depresija kapitalizma – Nikola Oravec


Kad govorimo o čitanju, istovremeno govorimo o jednoj neodvojivoj dimenziji koju ono povlači sa sobom, ali se često zanemaruje – dimenziji vremena. Kada književnosti uvek je pitanje kada pisanja i kada čitanja. Čitanje, kao i svaka druga ljudska delatnost, stvar je prioriteta. Neretko naša rešenost da čitamo stoji u koliziji […]

Knjižarenje: O čemu govorimo kad govorimo o čitanju – Branislav ...


Milan Kovačević je rođen 1987. godine u Novom Sadu. Osnovne i master studije završio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U dva navrata bio je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije. Uglavnom piše prozu, uz povremene poetske i esejističke pokušaje. Njegova prva knjiga, autobiografski roman Sȃd, nagrađena je […]

Slučaj jednog Sada – razgovor sa Milanom Kovačevićem



U periodu od 19. do 24. aprila u sportskom i poslovnom centru „Skenderija“ u Sarajevu održao se 29. Sajam knjiga, odnosno 14. Bijenale knjige. Tokom šest dana trajanja Sajma, posetiocima se predstavilo više od šezdeset izlagača iz zemlje i regiona, kao i gosti iz inostranstva: Ambasada Kraljevine Saudijske Arabije – […]

Održan je 29. Sarajevski sajam knjiga


*umesto redovne kolumne* Mnogo se toga dešavalo poslednjih nedelja. U Srbiji su završeni, da ne kažem, smuljani deveti predsednički izbori od razilaženja jugoslovenskih republika. Kandidat, koji je iz pozicije moći osvojio većinu glasova, matematički logično, ali politički apsurdno, slavi svoju pobedu kao veličanstvenu. Broje se glasovi, prebrojavaju se učesnici protesta […]

Prebrojavanje mesija – Marko Bogunović


Tokom poslednjih nekoliko godina, čini se da dolazi do preklapanja između vašeg pristupa i pristupa Dejvida Harvija. Šta smatrate najznačajnijim u ovim preklapanjima? A šta vidite kao središnje razlike i tenzije? Čini mi se da postoji vrlo jasna i otvorena paralela između Harvijevih i mojih sadašnjih pozicija, pre svega po […]

Razgovor sa Antoniom Negrijem: Horizontalnost se mora kritikovati i prevazići