Krajem februara ove godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je sastavilo kratki dopis upućen Domu kulture Studentski grad u kom zahteva od upravnog odbora ove institucije da donese odluku o statusnoj promeni na osnovu Člana 29. Zakona o učeničkom i studentskom standardu. Ova promena podrazumeva pripajanje[1] DKSG-a drugoj studentskoj ustanovi kulture, Studentskom kulturnom centru, a imajući u vidu istorijat obe ustanove. Naime, obe ustanove osnovane su sedamdesetih godina 20. veka i izvorno su pripadale Beogradskom univerzitetu, do 1993. godine kada su premeštene pod ingerenciju Vlade Republike Srbije.Odluka o pripajanju dve ustanove kulture bi praktično značila gašenje DKSG-a jer bi tim činom ova institucija izgubila status pravnog lica a samim tim i mogućnost samostalnog donošenja oduka o sopstvenom funkcionisanju. Kako se ova vest brzo raširila putem društvenih mreža, usledila je i pravovremena reakcija javnosti.

Odmah je raspisana online peticija (https://www.peticije24.com/signatures/protiv_gasenja_dksg/) a u subotu 4. marta održana je panel diskusija pod nazivom Da li je obrazovanju potrebna kultura u ,,agori’’ Doma kulture Studentski grad. Klupe na bini ispred publike zauzelo je petnaest učesnika diskusije, međukojima su bili Marko Miletić, sa portala Mašina i član kolektiva Kontekst, Dejan Ristić, istoričar i bivši direktor NBS, Zoran Kostić Cane iz Partibrejkersa, Vlada Đukanović, lingvista, Dubravka Radusinović sa FDU, Mileta Prodanović, pisac i slikar, i drugi, dok su moderatorke programa bile Tamara Mitrović i Marina Lučić, obe zaposlene u Domu kulture. Svako od učesnika panela je trebalo da govori nekoliko minuta o značaju i važnosti borbe za kulturne institucije koje finansira država a u znak podrške DKSG-u. Govornici su takođe usmeravali naročitu pažnju na pozivanje potpisnika dopisa, ministra Mladena Šarčevića, na Odluku ministarstva o sprovođenju racionalizacije i reorganizacije u sistemu oblasti obrazovanja i vaspitanja, što jednostavno znači sužavanje obima budžeta i otpuštanje radnica i radnika, u ovom slučaju, kulturnih institucija.

 Profesorka Univerziteta u Beogradu, Milena Dragićević Šešić, koja je prva obelodanila fotografisani dokument dopisa iz ministarstva, ranije je u intervjuu za portal Mašina rekla da ,,racionalizacija ustvari ne znači ništa’’ i da je ,,stara priča da vas ljudi na plati mnogo koštaju, međutim mnogo više vas koštaju oni ljudi koji nisu na plati, koje morate angažovati honorarno po ugovoru. Vi tu onda plaćate vrlo visoke honorare, jer plaćate njihovu nesigurnost, prekarnost, itd.[2]’’ Tamara Mitrović, jedna od moderatorki Panela i urednica književnog programa pri Domu, navela je da je Ministarstvo u međuvremenu primilo članove Upravnog odbora DKSG-a i sindikata Nezavisnost i da je rezultat tog sastanka usmeno obećanje ministra da do gašenja DKSG-a neće doći. Takođe je održan i sastanak sa rektorom Univerziteta u Beogradu, prof.dr Vladimirom Bumbaširevićem i rektorom Univerziteta umetnosti u Beogradu, prof.mr Zoranom Erićem, u sklopu inicijative DKSG da se osnivačka prava ove institucije vrate na Univerzitet u Beogradu[3].

Panel je otvorio zaposleni u Domu kulture, pred penzijom, Miloš Knežević. On je izveo kratku istorijsku genezu doma i predstavio programsku strukturu DKSG-a kao granitni argument u odnosu na montažni plan ministarstva, koje u duhu neoliberalne logike, želi da ukine državno finansiranje zajedničkih prostora u kojima se proizvodi kultura. DKSG je osnovan 1971. godine a 1974. godine počinje sa radom u zgradi  koja je po projektu arhitekte Milana Mitrovića izgrađena kao integralni deo tada najvećeg studentskog doma na Balkanu. U svom opsežnom uvodu, Knežević je naveo i činjenicu da Dom kulture organizuje preko 100 različitih programa mesečno, i to u oblastima književnosti, filma, pozorišta, muzike ali i promocije filozofskih i naučnih knjiga, radionice muzike, kreativnog pisanja, glume, fotografije itd. U DKSG se prikazuju i filmovi sa FEST-a a ulaz naplaćuje 200 dinara, u klubu-knjižari Magistrala organizuju se tribine, promocije i književne večeri a u maloj i velikoj bioskopskoj Sali redovno se organizuju projekcije aktuelnih umetničkih, društveno angažovanih ali i komercijalnih filmova. Knežević je na kraju svog izlaganja efektivno poentirao da se finansiranje institucija od javnog značaja ne može svoditi na NVO-ove i projektno finansiranje. I ostali učesnici su u sličnom duhu istakli nužnost opstajanja Doma kulture kao servisa za kulturne potrebe studenata i drugih zainteresovanih. DKSG ima suštinski značaj i stoga što se ispostavlja kao jedina ustanova kulture na Novom Beogradu, gradu koji broji preko 150.000 studenata. DKSG je poslednji bastion kulture koji pripada zajednici u vrtlogu privatizacijskih procesa, mesto proizvodnje društvenosti i utočište kvalitetnog kulturnog pograma.

Marko Bogunović

(foto: Jovan Nedeljkov)

[1] U članu 29. Zakona o učeničkom i studentskom standardu, međutim, stoji samo da statusna promena znači promenu naziva ili sedišta, ali ne i pripajanje drugoj ustanovi.

[2] Preuzeto sa portala Mašina http://www.masina.rs/?p=4031

[3] Nekoliko dana nakon održavanja panel diskusije.