Pokorno Vas molimo, Gospodo sa zlatnim zubima,

da saslušate molbe

nas, što smo se skamenili pred vratima.

Svaki dan vi nasmejani prođete

i mi vam tužnu počast odamo

i ne bunimo se, Gospodo!

Možda nam ruke nisu tako fine,

al u našoj duši, može biti,

ima više svetlosti, Gospodo?

Radnici smo, ponizite nas do zemlje,

nas bedne najamnike,

jer imate moć i silu;

ugasite i to malo svoje čovečnosti,

i svoje niske instinkte

oslobodite na nas.

A mi ćemo savladati sebe,

i uzdići sebe,

nad vas, nad vašu moć, nad vašeg boga.

I kad nas bacite u kakvu špilju,

naša će pesma odjekivati:

u susret će ići Velikoj Viziji

što je Budućnost krije;

velikoj Pobedi onih što grade nad onima što razgrađuju,

nasmejana Gospodo.

Moramo da čekamo danas na vaš znak rukom,

i da vam duboko zahvalimo

pseću pomoć.

A možda naši snovi

od vaših sto puta dalje dosežu,

i imaju sto puta širi obim.

I vaša vrednost leži tada u ispeglanom odelu,

i namirisanoj kravati

i u tim divnim zlatnim zubima.

Pesme, Kikinda: Partizanska knjiga, 2017.