Od 11. do 13. maja 2017. godine u Somboru održao se drugi Somborski književni festival, podržan od strane gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i Skupštine opštine Sombor. Namera organizatora Festivala je promovisanje savremene srpske književnosti i afirmacija mlađeg književnog stvaralaštva, pokrenuta idejom o Konkursu za drugu knjigu autora do 35 godina, čime je Somborski književni festival izgradio svoju prepoznatljivost.
Prvog dana Festivala prikazan je dokumentarni film „Šajtinac i tri priče“, u režiji Boška Milosavljevića, koji govori o dramskom i književnom putu Uglješe Šajtinca, prošlogodišnjeg učesnika Festivala. Prema rečima reditelja, film je nastojao da okupi mnogobrojne pisce, kritičare, saradnike i prijatelje koji bi neposredno opisali Šajtinčev prozni i dramaturški rad.
Branislav Živanović, Aleksandar Petrović, Tamara B. Krstić
Drugi dan Festivala obeležilo je svečano otvaranje i uručenje nagrade za najbolji rukopis na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina. Nagrada je dodeljena Aleksandru Petroviću (1984), pesniku iz Jagodine, za rukopis Bogovi otvorenih prozora. Publici su se obratili direktor biblioteke „Karlo Bijelicki“, Vladimir Jerković, i programski odbor Festivala. Nakon svečanog uručenja nagrade, posetiocima su se predstavila trojica pesnika, Zvonko Karanović, Marko Tomaš i Marjan Čakarević. Osvrt na njihovo stvaralaštvo i poetička obeležja dala je Tamara B. Krstić, dok je u nastavku programa razgovor sa pesnicima vodio Branislav Živanović.
Opcrtavajući poetička odredišta trojice pesnika, Tamara B. Krstić je u vezi sa pesništvom Zvonka Karanovića istakla da je njegova poezija nihilistička, tamna i melanholična, ali isto tako poezija koja priča priču o jednoj izgubljenoj generaciji i o gubljenju smisla. Karanović pokazuje tendenciju ka eksperimentu i propitivanju forme, te tako svoje zbirke komponuje kao lirske romane, emotivno nabijene, koji artikulišu bunt i traganje za „normalnošću“. Povodom poezije Marjana Čakarevića istaknuto je da je njegov pesnički jezik, iako zasnovan na iskustvima avangarde, razigran, neproziran, zgušnjenog izraza i neretko segmentiran, da se kreće od sasvim svedenog, eliptičnog i hermetizovanog prema otvorenijim, komunikativnijim i narativnijim strukturama u novijoj zbirci. Nadalje, za poetiku Marka Tomaša je rečeno da je protkana besom, patnjom, zanosom, destrukcijom, da svojim stihovima pokreće unutrašnji otpor, dok pesnik melanholijom usamljenika unosi ironiju u svakodnevni život.
Branislav Živanović, Marjan Čakarević, Marko Tomaš, Zvonko Karanović, Tamara B. Krstić
Naglašeno je i to da se Tomaš ne boji patetike, već je znalački urezuje u svoje stihove i provlači kao osećanje vezano za gubitak ljubavi, postojanja i identiteta. Ovo osećanje je sastavni deo njegove egzistencije i neodvojivi činilac njegovog poetskog stvaralaštva.
U razgovoru sa pesnicima povelo se pitanje o mestu poezije u književnom polju koje stoji nasuprot tržišta, interesu poezije da bude javna stvar i snazi da participira u polju aktualnih društvenih i političkih dešavanja. Takođe je bilo reči o uporištima savremene srpske poezije i njenim dometima, duhovnom sinkretizmu modernih umetnosti i visoke kulture. Ukazalo se na vreme pisanja, simboličku vrednost, značaj i materijalnu satisfakciju koju nosi književna nagrada, kao i individualnim i ličnim razlozima za bavljenje poezijom, poetičkim preplitanjima i osobenostima. U pauzama između razgovora autori su čitali pesme, iz svojih, relativno novih, nagrađenih ili ponovo objavljenih knjiga: Zlatno doba (Zvonko Karanović), Regata papirnih brodova (MarkoTomaš), Tkiva (Marjan Čakarević).
Treći dan Festivala pripao je proznom stvaralaštvu. Tom prilikom predstavljeni su Vladimir Arsenijević, Jelena Lengold i Vule Žurić i. O stvaralaštvu troje autora govorio je Dragan Babić, a dijalog sa piscima vodila je Tamara B. Krstić. Govoreći o proznim autorima, Dragan Babić se usredsredio na njihov dosadašnji rad, isticanjem najvažnijih dela, dominantnih načela i stvaralačkih preokupacija – s jedne strane, društveno angažovane proze Vladimira Arsenijevića, čiji se izraz bazira na iskustvu devedesetih, s druge strane, poezije i proze Jelene Lengold, čiji su junaci rezultat čulnih odnosa stvarnog sveta uz pojedine izlete u nadstvarno, te, najzad, proznom opusu Vuleta Žurića, koji u svojim romanima i kratkim pričama skoro metatekstualno, u maniru istorijske metafikcije, vezuje fiktivne junake sa stvarnim imenima jugoslovenske istorije, pop kulture, sporta i književnosti. U bloku predviđenom za čitanje odlomaka iz svojih knjiga, Arsenijević iz pročitao pasaž iz romana Ti i ja, Anđela, Lengoldova iz priče „Nedelja“, iz zbirke Raščarani svet, i Žurić iz priče „Pelno me sam“ iz nagrađene zbirke Tajna crvenog zamka.
Dragan Babić, Vule Žurić, Jelena Lengold, Vladimir Arsenijević, Tamara B. Krstić
U razgovoru sa Tamarom B. Krstić troje pisaca su govorili o svom spisateljskom radu i poetici, kao i o specifičnostima svog izraza i književnog delovanja. Vladimir Arsenijević ukazao je na pozitivne i negativne aspekte titule „najmlađeg dobitnika NIN-ove nagrade“ koja ga prati od početka karijere, i koliko je uspeh romana U potpalublju odredio njegovo kasnije pisanje. Pored toga, govorio je o planovima za naredna dva dela svoje tetralogije Cloaca Maxima koji su u planu za naredni period i, kao organizator festivala KROKODIL, potvrdio značaj decentralizacije i ponude književnih festivala u Srbiji. Jelena Lengold je govorila o odnosima proznog i poetskog u svom opusu, razlozima i opredeljenjima za jedan, odnosno drugi izraz, kao i postepenom prelasku na duže, narativne forme, posebno kratke priče i roman. Sa statusom slobodne umetnice obrazložila je suštinu ove pozicije i izazove sa kojima se susreće. Vule Žurić je dao osvrt na susrete stvarnih i fiktivnih junaka u svojoj prozi, odnosno tački gde stvarnost prestaje a umetnost nastaje. Takođe je istakao važnost sporta i muzike u svojim delima, odnosno gde su ga dovela ova dva polja interesovanja.
Utisak učesnika i posetilaca Festivala je da je grad Sombor ovom književnom manifestacijom umnogome obogatio svoj kulturni život, sa zajedničkim zaključkom da je potrebno više ovakvih sadržaja koji pružaju mogućnost afirmacije novih literarnih glasova i neguju vrednosti savremenog književnog stvaralaštva.
Branislav Živanović