Moj krevet – Trejsi Emin

Šta izjeda Lolu S.?

Lola završava fakultet i ne zna šta da radi sa svojim životom.

u svojim čipkastim gaćicama

čija boja zavisi od njenog raspoloženja

(danas nosi crne)

krije tako usamljenu stvar.

baštovan dolazi utorkom.

ponovo će ga gledati kroz prozor nalakćena na samo jednu ruku.

mama kaže „trebalo bi da nađeš neki posao, Lola.“

uistinu, trebalo bi da nađe neki posao

ali Lola ne zna ništa da radi osim da bude pametna i lijepa.

„kada žena spava sama, ljaga pada na čitav muški rod.“

ko je to rekao?

neki nobelovac, ne može da se sjeti.

nije ni bitno, ionako nije bio u pravu.

sram koji Lola osjeća zbog svog neiskustva samo je njen.

ne izgleda kao da je ijedan od onih muškaraca postiđen

što nije odgovorio na njen dodir u mraku ili na neki od onih kasnih poziva.

ovih dana joj se u glavi beskonačno ponavlja jedno drhtavo „sama sam“

(u koje je ulila svu svoju hrabrost)

i spuštanje slušalice s druge strane.

kakvo poniženje.

majka kaže „postavi sto, Lola.“

Lola poslušno vadi escajg i tri tanjira.

„mama, tata i ja.“

magični broj za sreću.

možda se u tome krije tajna njene odbojnosti?

ko zna šta bi taj penzionisani pukovnik mogao da uradi

kad bi čuo da je neko samo taknuo njegovu malu princezu?

i ona sama još uvijek drhti pred njim.

otac je za nju uvijek bio nešto kao mračno egipatsko božanstvo:

predmet straha i obožavanja.

nije fer, misli Lola.

nije fer da ona tako mlada i lijepa trune kao kakva opatica

dok njene drugarice… ah, njene drugarice…

njene drugarice nemaju tako ljubomorna oca

njega koji kao da je želi samo za sebe

da on bude jedini muškarac koji ju je ikada vidio golu

koji zna miris njene kože

jedini koji je muči, jedini zbog koga plače

kao da bi htio da samo on

baš on i niko više

bude njena jedina ljubav i bol.

ah, osvetiću mu se, pomisli Lola

pa postavi njegov escajg naopačke.

Pjesma o djevojci

Slatka je rumena jabuka ona na grani visokoj, najvišoj, na vrh vrške; zaboravili je ubrati ljudi.

Ne, ne zaboraviše je ubrati divnu –

doseći nisu je mogli!

Sapfa, „Pesma o devojci“

piši mi, Santijago

bez tebe sam bogalj

svi su rekli da imaš nešto što mi treba

piši mi, Santijago

makar ti to ne bilo ime nego Bjorn

nazvala sam te Santijago jer zvuči vatreno

i tamnoputo kao pali anđeo koji pleše tango

tako bih zaplesala sa đavolom sada

ali možeš biti i plavi Bjorn

samo mi piši

moj krevet je uvijek prazan

a hladni dani se bliže

ne upoznajem nikog novog

jer su previše udobni ovi ćoškovi

u koje se zavlačim kao miševi pred kišu

ili barem zamišljam da to rade

nikad nisam vidjela miševe pred kišu

kao što nisam ni tebe, moj Bjorne

doplovi do mene na svojoj vikinškoj lađi

biće opet Panonsko more

ovaj put veće, malo bliže mom selu

samo dođi već jednom

jer sve seljane znam u dušu

dakle, nisam sposobna da ih volim

Bjorne, koji si možda Haruto

plašim se da mute nešto

da hoće da mi zabiju kolac u srce

molim te, nemoj dozvoliti da umrem prije

nego što te upoznam, Haruto

koji si možda Anbdu sa reinionskog ostrva

tamo gdje su kokosove palme i ugrožene morske kornjače

znaš da sam oduvijek htjela da živim pored mora

molim te, Anbdu, nemoj da te spali lava

čula sam da tamo imate neki vulkan koji eruptira često

o šta ću ja ako umreš prije nego što se upoznamo

vjerovatno neću saznati ni da se zoveš Radžeš

koji na čelu nosi tilak

tačku crvenu kao sunce koje se utapa u Gang

preklinjem te, mesnata protezo moje usamljenosti

ne igraj sa mnom tu igru nepostojanja

suviše sam lijepa da me daš u vestalke

suviše sam nevina da ne poželiš da me pokvariš

o hajde, hajde, ne mogu više da budem

neugažen snijeg, zrela jabuka bez ijednog crva

rodna godina u selu bez mladića

tako čeznem da budem upropaštena

Žena inženjera ili kajaćeš se, Zorane

jeste li čuli za Margaritu?

ovaj put je našla frajera po svojoj mjeri.

slaže joj se uz sve haljine, cipelice

čak i uz one fensi tašnice što je kupila u Italiji

na sniženju.

subotom ga izvodi u šetnju korzom

nedjeljom kači slike sa bezglutenskog branča na Instagram:

#zdravaishrana #pozitiva #follow4follow

njene drugarice samo što ne presvisnu od ljubomore.

ili bar ona vjeruje u to.

jer, ona će biti žena inženjera.

zar niste znali? istina, poznaju se tek nekoliko dana

i on je još uvijek student

ali Margarita osjeća kako im duše vibriraju istim vibracijama.

to se ne može isfolirati.

čim ga je vidjela, znala je da je baš on onaj pravi.

to što su mečovali je samo potvrdilo njeno ubjeđenje.

da, upoznali su se preko Tindera.

to je moderna bajka

tako kaže Magi

dok zaljubljeno gleda svog „svatkog zekana“.

tako mu tepa.

prava je srećnica ta Margarita

i ona želi da cijeli svijet to zna

a naročito Zoran.

o, neizostavno prenesite Zoranu

na koje je sve to načine srećna

otkako ju je ostavio.

 

Vladana Perlić (1995, Banja Luka) apsolventica je na Odsjeku za francuski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Banjoj Luci. Dobitnica je druge nagrade na konkursu Slovo Gorčina u Stocu za 2018. godinu. Učestvovala je 2016. godine kao prevoditeljka na pjesničkom festivalu Voix Vives de méditerranée en méditerranée u Setu (Francuska), u sklopu kojeg joj je francuski izdavač Al Manar objavio prevod zbirke pjesama Jasmine Holbus (L’hypoténuse et autres poèmes). Bila je stipendistkinja Univerziteta u Poatjeu za ljetnju školu prevođenja (CAMPUS EUROPEEN : « Langues et traduction : francophonie et les itinéraires slaves », 2016). Učestvovala je kao spisateljica, prevotiteljka i fotografkinja u The Other / Drugi projektu, koji je realizovan u obliku radionica i izložbi održanih u Mostaru, BiH (2016) i Jakobstadu, Finska (2017).