SMEÅ NO, PUSTO TUŽNO VREME Ti, ja i pusto vreme koje nas Äini nepomiÄnima kao neke krÄage u izložbenoj sali kojima se izvlaÄi duÅ”a i promaÅ”uje. Å ta smo drugo mogli s tim mrtvacem iz jezera osim da sluÅ”amo kako odiÅ”e kao noÄno drveÄe da nema nema uvek dodira meÄu ljudima. SeÄanje […]