Svrab – Miloš Markov [poezija]


Malograđani (1982) – Žan Mišel Baskijat


Fabrika svraba

Svrab je osećaj
na koži sličan bockanju
Svrab je odbačena ideja
ili roj pčela na nepcu
Svrab je stari stari Sloven
Svrab su podmornice ispod kože
ili lopovski prsti
Može biti da je mačka
na truloj i visokoj grani
Svrab je vaspitna ustanova
ili mesto gde se čuvaju dragocenosti
Svrab je utvara
ponekad je umetnost
Sasvim sigurno
svrab se javlja u tokovima
Jer svrab je kost
koju je pas davno zakopao
i više ne želi da je nađe

Glava

Zvuk frižidera pulsira u noći kao zubobolja

Od tebe će biti nešto
mora biti
nešto

Čudim se svojim prstima
uznemiren poput novorođenčeta
Moja budućnost je mitsko čudovište

Sedam godina ne znam gde mi je kuća
Moj jezik je bodljikava žica
obmotana oko Novog Sad
Moj mir je točak po kom
trče beli pacovi
Svaka soba u kojoj sam živeo
sada je nalazište nafte
Sećanja su u tuđem želudcu

Zvuk frižidera pulsira
kao sirena za vazdušnu opasnost

I dalje očekujem osudu višeg bića
svaki put kada bacim staru hranu

Strah
da više ne mogu
da jednog dana neću imati
ni to što imam

Ustajem
i krećem se po stanu
kao muva sa jednim pokidanim krilom

Stomak

Svakog jutra me prirodni časovnik
budi u pet
Da sam sujeveran
rekao bih da sam u prošlom životu
bio lovac odgovoran za istrebljenje
belih nosoroga
ili
trgovac umetničim vrednostima
u dalekoj istočnoj zemlji

Ne znam koji je dan u nedelji
Vozači autobusa nose crninu
kada sam bolestan
Prodavačice u supermarketu
znaju na koju stranu žvaćem

Cela Zemljina rotacija
svedena je na časovnik
bez brojeva

Razumem zašto su spaljivali ljude
koji su govorili o
ciklusima i kruženjima

Ne mogu ni da zamislim
strah prvog čoveka
kada je izumeo točak
Kakvo je to bilo
veličanstveno rođenje krize

Prepone

Predveče iz džepova vadim oči
Zube držim u tegli
Stavljam traku na usta
da u snu ne bih govorio
jer
šta god da kažem pogrešno je
kuda god da krenem
ispravno je

Noge

Noću šetam
uvek dva koraka ispred sebe

Ja sam
starica u autobusu
koja protiv smrti
igra muzičke stolice
đak prvak sa torbom
beskućnik bez karte
Ja sam
slučajni prolaznik
u vašem foto albumu
mrlja iza nasmejanog para
nepoznati gost
na video-snimku svadbe
figura koja je upala u krupan kadar
fotografije sa putovanja
Ja sam crna masa u daljini
oko koje u vašoj
familiji još uvek traje rasprava
da li je to
čovek
ili
frizura vašeg strica


Miloš Markov rođen je 1993. godine u Subotici. Diplomirao je na Odseku za komparativnu književnost sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Njegov rukopis O strahu strah nagrađen je u Ediciji Prva knjiga Matice Srpske. Knjiga će biti objavljena na jesen/zimu 2020. godine. Zastupljen je u brojnim časopisima i zbornicima, kako onlajn tako i štampanim. Živi i radi na relaciji Subotica-Novi Sad-Beograd.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *