Autoportret kao leptir – Sunara Tejlor

Lepota i varijacije

1.

Kako je biti toliko lep?

Spuštam svoje dlanove u tebe i nalazim – šta?

–

Lepota, primenjena na pticu, ne prelazi

u moje ruke. Ali svaku noć, tvoje ruke

–

dodiruju moje ožiljke i podižu moje iskrivljene udove

kako bi ih dodirnule tvoje usne. Te usne koje nikada

–

ne izgovaraju reči – lep si – preobražavaju

moje deformisane kosti – u šta? – ako ne u lepotu.

–

Može li samo jedno od nas biti lepo? Da li je

to tvoj plan? Jesu li tvoje izvajane butine moćnije

–

kada poniru u moje? Tvoji dlanovi nalaze put do moje

Unutrašnjosti, dodiruju moje srce. Pogledaj

–

svoje dlanove. Komadi moje kože ostaju

na tvojim prstima. Kako ti se to čini?

–

Tvoje ruke što poznaju moje ožiljke, što me podižu ka tvojim

usnama, sada kaplju mojom krvlju. Može li krv biti lepa?

–

2.

Želim da ti pomomim kosti. Da učinim

da nalikuju na moje. Da te prisilim da koračaš

–

na iskrivljenim nogama. Hoće li i tad tvoje usne tražiti

moje? Ili će to narušiti ravnotežu

–

naše želje? Čak i kada nadahnjuje, tvoje telo

užasava. I opet tvoje dlanove nalazim

–

u sebi. Zašto dodiruješ moje ožiljke?

Ne možeš ih učiniti lepima jednako kao što ni ja ne mogu

–

da pokidam tvoju kožu. Pod mojim ožiljcima,

među mojim iskrivljenim kostima, skriva se moje srce.

–

Zašto mi ne dozvoljavaš da ostavim svoj trag. Kada već nema

mana na tvojoj koži – kako mogu da pronađem tvoje srce?

–

3.

Koliko lepote može neko da podnese? Tvoja glatka

koža ne umanjuje opasnost tvojih očiju.

–

Moje ruke bi ostavile ožiljke na tebi. Mesile bi mišice

tvojih butina. Želim da ti pokidam kožu, da dosegnem

–

unutar tebe – do tajni koje čvrsto stežeš. Diši

duboko. Otpusti ih. Dopusti da padnu u moje dlanove.

–

Moje tajne su na mojoj koži. Da li je to možda razlog

što ti dopuštam da svaku noć potoneš u mene? Da li

–

tu leži moja lepota? Tvoje oči, bez tajni,

bile bi dva ožiljka. Želim da ti zatvorim oči,

–

one poznaju svaku moju manu. Tvoja glatka koža zanemaruje

rane ljubavi. Moja koža neće da zaraste, stvrdnuta je i sirova.

–

4.

Ko može da zaleči moje kosti? Noću, tvoji dlanovi pritiskaju

moju kožu. Moja stopala se spuštaju na tvoje grudi, vajaš

–

moje iskrivljene kosti. Šta te privlači mojim nogama. Nije

seks. Ono što tvoje prste dovodi mojim ožiljcima prevazilazi

–

želju. Zašto nastavljaš? Zašto me dodiruješ

kao da je moja koža tvoja? Sklopi usne. Nema poljupca

–

koji može da zaleči ove rane. Nema reči da isprave ove kosti.

Lepota je dvolično božanstvo. Dok tvoji prsti umiruju

–

moje ožiljke, oni gule moje srce. Da li je to bio

plan rođenja – da poveže želju sa mojim bolim, da dodir

–

ljubavi ufleka krvlju? Ako moja koža ne može da zaraste

kako mogu da pobegnem? Moji su ožiljci oblika moje ljubavi.

–

5.

Kako inače da utolim ovu žeđ? Moje usne

silaze niz tvoju kičmu i piju glatkoću

–

tvoje kože. Tragam za jezgrom:

Šta je lepo? Ko to odlučuje? Može li se zakonima

–

prirode prkositi? Tvoje telo mi kaže: priđi

bliže. Ali lepota odguruje čak i kada me

–

približava. Šta moje telo hoće od tvog?

Moje iskrivljene noge oko tvog vrata. Povijaš me

–

unazad. Iako ne možeš da mi daruješ kosti

koje nisam dobio rođenjem, puštam te duboko unutra.

–

Daruješ mi – šta? Svlačeći mi kožu

otrkivaš kosti koje mi nedostaju. I moje srce, jednako

–

slomljeno, kao i davno pre nego si došla. Ne znam koga

da krivim. I tako svake noći, nago na krevetu, moje telo

–

ne želi popravku već žudi za nevinošću. Ukoliko sam

nevin, uprkos manama koje nosim, lep sam.

–

–

Preveo sa engleskog Stevan Bradić