Katarina Pantović
CVETANJE
Odjednom, novi špil karata.
Otvaraš ih.
Reagujem na magnetno polje, slaba sam.
Naše dve vremenske zone
u bratsko-sestrinskom su incestu.
Moja nasmejanost je čista gluma.
Iznutra sam slepa poput pupka.
Mesecima ležiš u mišjoj rupi,
čekaš da se obrazuje humka.
Poslednji put okean je cvetao
u doba templara.
Monokarpična sam, cvetam jednom
za ceo život.
ANATOMIJA INVALIDSKIH KOLICA
u zidu pored kreveta
dve rupe
jedna od kolena
druga od pesnice
šta se to sliva u odvod kade
ne čuje se ništa
izuzev zujanja ventilatora
otac će mi umreti dok majka
u sobi pored
bude držala čas preko zuma
*
danima sam zagledana u gola leđa grada
miriše na kreme za sunčanje
u sred decembra
devojčice mirišu na barbike
i breskve
očna jabučica nije jabuka
nego nar
*
šipka je zimi hladna
leti vrela
dešava se i tebi i meni
istovremeno
*
ponekad poželim
da živim u tom mestu
hotel srbija
volvo bageri
poput svežnja novčanica
dan izvestan i prljav
*
dva pregleda od po tri slova
dođite prekosutra
pišite dnevnik glavobolje
ne sledite svoje pristojne želje
*
pripremiti:
rajf, kontaktna sočiva
dioptrijske naočare
doručkovati
i obavezno
obavezno
kosu oprati
*
želim magiju!
piše na plakatu
na ulazu u botaničku baštu
drveće saosećajno šušti
grad kaže
neću više da mirišem na lipe
mirisaću na močvare
podiži gvožđe
da bi bila od čelika
pretvori stres
u tajno oružje
i ne zaboravi
da gledaš na sat
*
knjiga bez posvete
škorpije u kanalizaciji
izgubljen sjaj za usne na ulici
a sjaja odavno
nema sjaja više
nema
*
teraco stepenište
masni linoleum
u prizemlju bolnice
mali oltar
na makar sat vremena
biću
meduza
*
mirišem na lakirano drvo
u glavi mi bubnji
mršave trudnice
ubijaju me iz bazuke
pogrebna oprema plavi svod
na nalepnici na zidu piše
transport čistog
i strelica za pravac
tamo me vode
INCOGNITO
u pokušaju da ispereš sve svoje
neurološke zaprljanosti
oteraš negativni oblak nad glavom
alegorijski uobličiš životni ciklus
nežno ispresavijaš tu krtu
i rabljenu mapu zvanu telo
pronađeš njeove žižne tačke i
usporiš puls
ušla si na google
i obrisala search history
Katarina Pantović rođena je 1994. godine u Beogradu. Osnovne i master akademske studije završila je na Odseku za komparativnu književnost sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Angažovana je u zvanju istraživača-pripravnika u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Piše i objavljuje književnu kritiku, esejistiku, naučne radove i poeziju u relevantnoj periodici, naučnim zbornicima i na internet portalima. Objavila je pesničku zbirku Unutrašnje nevreme (Matica srpska, 2019, najuži izbor za „Brankovu nagradu“ i „Matićev šal“) i Ritual pred spavanje (Sumatra izdavaštvo, 2022). Za svoju poeziju, naučni rad i uspeh tokom studija dobila je brojna priznanja. Pesme su joj prevođene na nemački, francuski, španski i slovenački jezik. Sarađuje kao izvršna urednica sa izdavačkom kućom Treći Trg. Članica je nekoliko žirija za književne nagrade. Živi i radi u Beogradu i Novom Sadu.