Deca
Napustila sam svoju jedinu jesen
deca su me primila u svoje godišnje doba
stvaraju ga igrom, lepše je samoniklo
od proleća.
Stojim sa strane, jer su na trenutke
ta deca tužnija od mene,
znam u čemu se sastoji samoobmana
zato puštam da teku njihove misli
kroz moje reke, reči, korita, sudove.
Izvinjavaju se, ja želim da im kažem:
nemojte, još uvek to nisu
ožiljci – dubina je rana,
kad budete otišli
nećete već biti odgovorni za njih,
nego samo sunce,
sunce i sva bića koja odsada
moraju da nose dvostrukost snova.
Vidim ih kako odlaze
svako sa svojom tajnom odrastanja
(svako sa svojim „biće kasno“)
Novembar
šetam kroz bol kao kroz jesen
stavljam lišće kao obloge na upaljene reči
srećna sam jer nećeš biti tu zauvek
ili ćeš biti, samo tiho
ne želim ni jedno ni drugo
jesenja zemlja to mekano prihvata
njena prolaznost može upiti sve svetlo
koje se, iznevereno, sruši u odlomcima
jedan uvek izgovara konačnu reč umesto onog
drugog kome stoji u grlu,
iako zna po koju cenu stiče oslobođenje:
svaka reč otada imaće dvostruku senku
i dok ga ne napusti jedina poznata
konačnost sopstvenog tela
moraće da ih miri i razdvaja
tako da sunce može zajedničkim ruševinama
dati novi život,
život mesta
u koje ćemo dolaziti na hodočašće
po ljubav oslobođenu
od jezika, vremena i sna
Rana
Ove godine kristal proleća
zariva se svojom oštrom stranom
u moju nespremnost
ti ćeš to osetiti
umećući svoje neuporedivo vreme,
svoj način računanja,
u praznine svega što je ostalo neiskazano.
Kako će izgledati taj susret sa prolećem,
koje mi je postupno predavalo sve što sam želela
svojim rukama udaljenim po godinu,
koje je time postalo prvo i slobodno da sada
prvi put stane pred mene sa očekivanjem,
znaću tamo,
kad postavimo moje i tvoje jedno do drugog,
znaću sutra? na licu mesta
a na licu vremena ostaće ožiljak
jer ću i ovaj put u samoodbrani
uzvratiti ranu
trenucima kojih nisam mogla da se odreknem.
Anđela Pendić je rođena 1993. godine u Beogradu. Ovo je izbor iz nedavno objavljene zbirke pesama Kako je telo teško pred preobražaj u izdanju Sumatre. Prethodne tri knjige štampane su kao prvonagrađeni rukopisi na pesničkim festivalima. To su: Beleg (2015, Pjesnička reč na izvoru Pive), Oganj (2016, Somborski književni festival) i Telo svetlosti (2021, Festival poezije mladih u Vrbasu). Doktorantkinja je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.