Razglednice za poremećaj raspoloženja
-
Dan
Stepenište od lisća severac
udari po plaži poput platna
nestaje prostirka, šušti kroz granje
i rađa se visoki cvet tvrde agave:
ne baviti se ničim nego se samo
putpuno otvoriti.
-
Dan
U potpunosti otvoriti prolaz, prečnik
bez viška, prolaz koji je unutra, a unutra sam sišla veoma nisko. Obezbeđujem
dragulje iz pećina koji iznenadjuju u mraku
mada gore na svetlosti ne blistaju ni malo.
-
Dan
Ne blistaju. Dodirnuti svarnost kažu
sačinjena od vetrova i dlaka i skrivanja.
Biti dvoje je trauma i karakter: znaj da
ako se zaustavim onda
sam spreman da potrčim. A posle ove istine tišina.
-
Dan
Tišina. Dakle, nagnuli smo se: bili smo svi spužve i voda i onda smo dodali intermeco
vazduha i čvorova i imao sam osećaj
i hranila sam se
kao vaza s visećim biljkama – oh čudo terasa …
-
Dan
O čudo potonulih i skrivenih
terasa. Penjem se s dva prsta i
kaplje na zemlju tvoje mnoštvo a
zgusnutost se pretvara u maniju. Već smo u ovom gubitku, u nesreći radosti.
-
Dan
Raspukla radost ispunjava luke. Sa brda
posmatramo odigravanja, totalne poglede i neprohodne staze,
poznavanje tračica s cvetovima koji pucaju,
i pucanje cveća na divnim podlakticama.
-
Dan
Divne su bile koštane košare
gde smo se ulivali i naslonili obraze
blistanje kostiju, slutnja ispod kože ja
sam samo jedna, ali govorim u ime svih
pozdravljam, dugo milovanje, ekstremnu sintezu.
-
Dan
Ekstremna sinteza: u nepovezanoj ravnoteži
mislili smo da iskoristimo izabrana ćutanja.
Dođi danas i položi glavu
zatvori oči urezane u lice
nagni to jaje glave u ruci
Daj ga meni.
-
Dan
Daj mi kap zlata na svom dlanu
kap soli tvog uma
preživi zlo
zaborava života
uzaludnost koja se širi je pogon teskobe
i drhtaj
je moguće ime spasenja.
Grčka serija
Sitni biser nemogućeg
leži na dnu čaše
dopušten je samo gutljaj, pokušati ga tako
da klizne u grudi
a zatim zasijati
bez razloga bez straha.
*
Bez razloga bez straha
otvorila sam usta:
videti prolaz od pene
malene flote oko resice
nizanje belih jedara.
Nosim daljinu u grlu.
*
Otvorila sam usta
zbog očnjaka žeđi i zbog otpuštanja
hoću reći zbog žeđi za svetom što je na površini
i zbog otpuštanja od linearnog vremena.
*
Maslačak iz linearnog vremena
penje se uz klanac litica
i pre no što stigne do vrha
za naše oko već je nestao.
*
Za naše oko već je nestao
to znači da smo nas dvoje
podigli pogled
usredsređeni na sferu cveta
koji ne traje
na pulsirajuće, lagano, uzdizanje.
*
Tokom laganog, pulsirajućeg uzdizanja
razmišljali smo
na ravnici probijenoj gnezdima pauka
pridržavali smo se grčevito
uzvišenja vatre i bisera
totalno
i čisto odsustvo konvergentnog sočiva.
*
Potpuno i čisto odsustvo mišljenja
nesporazum kao nedostatak vazduha
a ko se umesto toga bojao
nije uspeo da se usidri na ostrvo
na kome je jezik stablo
i pesak i jedino sazvežđe što nikad ne tamni.
*
Jedino sazvežđe što nikad ne tamni
objasni nam kako duva samoća
kreće se poput jugozapadnog vetra
i gura napred gura gura
pokreće nas, oplemenjuje.
Kefalonija, Avgust 2018
Prevela sa italijanskog Valentina Sileo
Mariađorđia Ulbar je književnica, profesorica i prevoditeljka. Njene su pesme objavljivane u časopisima u Italiji, Meksiku, Poljskoj, Nemačkoj, Španiji, Grčkoj, Austriji i SAD. Objavila je sledeće knjige: Ponoćne pomorandže (Maremmi, 2012), “Na kamenju sečenom i pomerenom“ u XI Svesci savremene italijanske poezije (Marcos y Marcos, 2012) ), ilustrovane knjižice Osnabrik and Transkontinentale (Collana Isola, 2013), Heroji su heroji (Marcos y Marcos, 2015), Bestijarijum (Nervi Edizioni, 2015), Ligea (Elliot, 2018) i Hotel Aster (Amos, 2022). Od 2012. godine pokrenula je i uređuje eksperimentalnu izavačku kuću Kolana Izola, koja objavljuje ilustrovane pesničke knjižice. Pored toga, drži radionice kreativnog pisanja „poezija i imaginacija“ po čitavoj Italiji.