Groznica slema: Elias Hiršl i Katarina Venti [književna.mašina]


Katarina Venti, Elias Hiršl i Aleksa Nikolić

U drugom ovogodišnjem ciklusu festivala Književna mašina, koji je održan u periodu između 21. i 27. novembra, jedan od prepoznatljivih događaja je i Nesaglasnost, koji podrazumeva razgovor između dva autora/autorke uz prisustvo moderatora. Od 18h, u Bulevar Books-u, razgovarali su austrijska slem pesnikinja Katarina Venti i slem pesnik Elias Hiršl, dok je program moderirao Aleksa Nikolić. Razgovor je vođen na engleskom jeziku, uz konsekutivno prevođenje, za koje je bio zadužen Milan Đurišić.

Katarina Venti, rođena u Beču, pohađala je studije za teatar, film i medije, kao i multimedijalne studije. Učestvovala je na brojnim festivalima za kratki film, na kojima je osvojila značajne nagrade. Njena poezija objavljivana je u austrijskim, ali i međunarodnim časopisima i antologijama, počevši od 2013.godine, dok 2018. odnosi pobedu na Slem takmičenju u Beču, a takođe je i jedna od organizatorki  evropskog i svetskog takmičenja u ovoj pesničkoj disciplini.

Elias Hiršl, takođe iz Beča, pored toga što je slem pesnik i romanopisac, bavi se i muzikom, kao i pisanjem za radio i pozorište. 2014. godine postaje austrijski šampion u slemu i godinama učestvuje na festivalima širom Austrije i Evrope. Njegov roman Salon u stanju obajvljen je 2021.godine. Član je muzičkog dua pod nazivom Ein Gespenst. Njihov prvi album Po danu,  objavljen je u oktobru 2022.godine.

Nakon kratkog upoznavanja publike sa učesnicima razgovora, usledilo je čitanje njihovih pesama na nemačkom jeziku, koje je pratila i verzija prevedena na srpski. Elias Hiršl svoju pesmu zasnovao je na recenzijama knjiga sa sajta Amazon, koje su ocenjene jednom zvezdicom. Tekst je namenjen onima koji i sami žele da postanu pisci, a ukazuje na to šta ne treba raditi. Na pitanje kako je postao zainteresovan za književnost i bavljenjem njome, objašnjava da je od detinjstva u dodiru sa literarnim svetom, s obzirom na to da je odrastao u prisustvu porodičnog prijatelja romanopisca, te se i sam oprobava u pisanju priča još u ranim školskim danima. Iako je prvobitno nameravao da pisanje romana bude njegova disciplina, igrom slučaja nailazi na slem takmičenje, koje ga momentalno privlači zbog svog direktnog odnosa sa publikom.

Katarina Venti kao najveći uticaj izdvaja evropske autore knjiga za decu koji su stvarali svetove drugačije od realnosti, u kojima je pesnikinja nalazila uživanje i sigurnost. Elemente magičnih svetova možemo pronaći i u njenoj poeziji i načinu na koji je izvodi. Već od osme godine, počinje da piše kratke priče, a ubrzo i poeziju, a kao pesnike sa kojima se susretala u tom period izdvaja Anu Ahmatovu i Edgara Alan Poa. Svoju poeziju pisala je isključivo za sebe, a prvi put ju je predstavila sa 20 godina, na večeri slem poezije.

Govorilo se i o razlici između pisanja i izvođenja poezije, kao i o različitim stepenima performansa u nastupu. Elias Hiršl napominje da pri procesu pisanja, uvek obraća pažnju kako pesma zvči tokom izvođenja, a takođe praktikuje i pisanje tekstova zajedno sa drugim autorom i takvi tekstovi izvode se isključivo na bini, odnosno, nisu stvarani samo za čitanje. Isto tako, publika ima šansu da učestvuje u izvođenju, ukoliko postoji refren koji izgovara zajedno sa pesnikom ili ukoliko treba da izabere pravac u kom će pesma teći.

Katarina Venti smatra da pojedine pesme mogu da dostignu svoj puni potencijal samo ukoliko se izvode, što za nju velikim delom zavisi i od strukture prostora, kao i prisustva kabla za mikrofon, koji rado koristi pri izvođenju. Takođe voli da eksperimentiše i sa svojim glasom i telom, koji joj služe kao instrumenti u kontaktu sa publikom. Proces stvaranja pisanja obrće tako što najpre osmišlja izvođenje, a tek onda stvara tekst koji mu odgovara.

Reči je bilo i o ulozi humora i njegovom značaju u slem poeziji, pri čemu pesnici izdvajaju da njegovo prisustvo nije neophodno, ali da je ipak poželjno i karakteristično za nemačko govorno područje, dok je, recimo, političnost mnogo zastupljenija u nekim drugim zemljama, što samo govori da svaka država ili čak zajednica, ima dominantne teme i svoj pristup njima, a samim tim i jedan autentičan kvalitet koji može da ponudi publici.

Konačno, čitav razgovor sa austrijskim slem pesnicima ukazao je na njihovu izraženu svest o mestu slema u književnom prostoru nemačkog govornog područja, ali i šire, kao i o sopstvenom mestu unutar ovog područja. Zahvaljujući ovoj svesti pomenuti pesnici i pesnikinje su u stanju da pesničku formu slema ispituju, da eksperimentišu sa njom, odnosno, da je razvijaju i čine iznova uzbudljivom za svoju publiku.

Marija Joka

Autorka svih fotografija Sara Kecman

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *