Jelena Anđelovska – Kuća se nije mrdnula [poezija]


Dorotea Tening – “Gđa Redklif je ponovo zvala i nije ostavila poruku” (1988)

Iz Prvog ciklusa

Elba, Italija

 –

klečim pred istrunulim mašinama

s rudarima u mislima

na mineralnoj plaži okamenjenih kapi njihovog znoja

na ovom mestu spuštam olovku

da ne bih umrla od sećanja,

vozim se na crnu plažu.

na toj rudarskoj plaži nema hlada.

ona je najnapornije mesto u mom životu od svile

na mediteranskoj obali garavog ostrva, slobodna sam kao

ptica.

potpuno sam sama.

vrelina šiba, uspavljuje me,

na rudarskoj plaži nema hlada.

ležim raširenih udova dok me ne digne talas tamne vode,

otvorim oči, crno nebo mi se unosi u lice,

smeđe stene povijene sasvim nisko,

spuštaju mi se na ramena.

strah trese kosti,

kakav strah od prirode.

noću se ovde okupljaju sva mora

pozvana dahom rudara

točena njihovim rukama,

pod brdom trulih mašina

rudnik živ zakopan

pod sobom, osećam da još diše.

kakav strah od prirode.

u vodi sam sigurna da me nešto jede, da je unutra nešto

ogromno

što iz čistog milosrđa neće da me proguta.

kakav strah od prirode,

misli mi pune plaže devedesetih godina

bile su mnogo strašnije.

metak ti pocepa kožu,

zabode se u meso, polomi kost

prvi bol nalik onom kad dobiješ injekciju.

dok mi oblaci proučavaju lice

na horizontu

vidim Mediteran se spaja s Jadranom mog detinjstva,

glasovi kroz zvuk talasa i ljubičasti cvetovi.

devojčice,

bacimo metlice, trčimo do bele gradske plaže

do mesta na kom je žica pokidana, provlačimo se

prečicom.

u hladu borova skidamo odeću, utrčavamo u plavu vodu.

dno je jasno, kao kod kuće smo.

posle ležimo u finoj senci,

peškiri nam mirišu na kremu i borovinu.

jedemo krofne

ispadaju nam u pesak, malo ih otresemo,

srećno žvaćemo,

kroz mokre pramenove kose žmirkamo ka razigranoj vodi.

Iz Drugog ciklusa

 

*

Najbolje mesto na kojem sam živela. Ima možda sto metara od reke. Da mi je neko pričao ne bih verovala šta sve znači ovo parčence Dunava. Svakog jutra se naginjem kroz terasu da ga ugledam. Iznova se obradujem. Upije me. Čudan osećaj, ne liči ni na jedan drugi. Žbunovi zaklanjaju reku. Oni su prvi red smeštaja uz obalu. Iz žbunja tokom leta, ranom zorom izlaze braća – ulični svirači ili bar jedan od njih jer ih ne razlikujem. Nekoliko puta sam ga videla sa četkicom za zube. I danas se pitam kuda se zaputio. Neću da odem u priču o tome kako sam ga pozvala na poetsko veče. I kako su pojedini negodovali. Da li je on pesnik ako peva obrade? Da li zna da peva? Da li zna da svira? Da li si pesnik ako živiš u žbunu? Ko određuje, ko je pesnik? Šta je njegov zavičaj, čemu bi se vratio ako napusti ovo ovde?

VAJAR:

Stvari su lakše nego što mislimo. Na putevima kroz Saharu prosto se ide. Potraga je stalna, povratak je teži od odlaska. Nomad je stvarna osoba. Pitanje poezije je i šta će neko raditi sa novcem, gradi li školu da na nju sednu deca u pustinji, ili kuću s bazenom na krovu nekog oblakodera.

Iz Trećeg ciklusa

 

Anna

 

Gde su žene tu je i rak materice,

umrla je još jedna od nas.

Kao usud, počinjem da se plašim

da smo anđeli smrti,

da prekratko trajemo.

Sećam se blagog letnjeg dana,

ona i ona sede na Suncu, pragu kuće.

Usred su raskida

šapuću, teše jedna drugu

više se ne vole. Trepću u Sunce dok se rastaju.

Tako to rade žene.

Pažljivo.

Sa svakom od nas odlazi jedna slična nežnost.

Iz zbirke Kuća se nije mrdnula, Partizanska knjiga, 2023.


Jelena Anđelovska je diplomirala dramaturgiju na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu. Objavila je tri knjige poezije Domovina, bes, mašina (Akademie Schloss Solitude, 2013), 9:99 Ujutru (Kontrast, 2016) i  Kuća se nije mrdnula (Partizanska knjiga, 2023). Ko-uredila je dve antologije poezije Transporteri (Izdavački zavod Forum, Mračna komora, 2021) i Ovo nije dom: pesnikinje o migraciji (Bulevar Books, 2017) za koju je dobila BeFem priznanje Bring the Noize, za feminističku inicijativu u 2017. godini. Njena poezija nalazi se u nekoliko antologija i prevođena je na engleski, nemački, mađarski i italijanski jezik. Sarađuje sa vizuelnim umetnicama/cima i muzičarima.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *