eseji


Invalidnost je neizbežni element ljudskog postojanja i iskustva. Iako je važan aspekt ljudske raznolikosti jednako kao i rasa, etnička pripadnost, pol i seksualnost, invalidnost se retko prepoznaje kao takva. To je čudno, poÅ”to u praksi invalidnost često nadjačava druge manjinske statuse. Odnosno, za ljude koji odstupaju od hegemonog identiteta na […]

Invalidnost, životni narativ i predstavljanje – G. Tomas Kouzer


ā€žOno Å”to radimo, danas će dotaći vaÅ” životā€ (marketing slogan kompanie Junion Karbid) Ā  Moj naslov se odosi na arhitektonski dizajn koji omogućava ljudima pristup njihovom veÅ”tačkom okruženju, bilo da su onemogućavani ili ne. Fraza poprima zlokobinije implikacije u globalizovanom svetu u kome su politike strukturnog prilagođavanja, institucionalizovane tokom svetske […]

Univerzalni dizajn: delovanje invaliditeta u doba globalizacije – Majkl Dejvidson


U danaÅ”njim proučavanjima invalidnosti neme potrebe za koriŔćenjem medicinskih termina koji opisuju simptome i dijagnostičke kategorije. Studije invalidnosti se bave različitim vrstama označitelja i identifikovanjem različitih vrsta sindroma. Ovde nas međutim interesjuju lingvističke konvencije koje strukturiraju značenja dodeljena invalidnosti i obrasci koji su odgovor na invalidnost, a koji proizlaze iz […]

Dodeljivanje novog značenja – Simi Linton



U sobi sa o gledalima koja predstavlja svetsku mitologiju, nema užasnijih, potresnijih pojava od tri Graje, Meduzine sestre ā€“ čija ružnoća pretvara posmatrače u kamen. Imajući samo jedno oko i Å”est praznih očnih duplji tri veÅ”tice se pohlepno otimaju oko njega, kako bi makar na tren videle svet oko sebe. […]

Invaliditet u teoriji: od druŔtvenog konstruktivizma do novog realizma tela ...


Verujemo da su osećanja nepromenjiva, ali svi osećaji, a posebno oni najplemenitiji i najbezinteresniji imaju svoju istoriju. Verujemo u tupu nepromenjivost nagonskog života i zamiÅ”ljamo da i dalje slepo ispoljava svoju silu u sadaÅ”njosti kao Å”to je to činio i u proÅ”losti… Verujemo da se telo, u bilo kojoj situaciji, […]

O upravljanju invaliditetom: Fuko, moć i subjekt oÅ”tećenosti – Å eli ...


Moderna politička teorija tvrdi da se na temeljima jednake moralne vrednosti svih ljudi gradi socijalna inkluzija. Ideal univerzalnog građanstva sa jedne strane – ističe Å”ta je to zajedničko svim ljudima a sa druge zahteva jednak tretman u smislu da su zakoni i pravila neosetljivi za individualne i grupne različitosti. Međutim, […]

Žena sa invaliditetom u filmu (kao metafora upornosti i slabosti) ...



Sažetak Ā  Ovaj članak se bavi personalnom asistencijom ā€“ ključnom praksom za jačanje samostalnosti i druÅ”tvene inkluzije osoba sa invaliditetom. Početna tačka analize jeste pretpostavka da je značaj personalne asistencije daleko veći od garancije socijalne pomoći i da se tiče egzistencijalno-ontoloÅ”kih pitanja. Kako bismo rasvetlili ta pitanja, koristićemo fenomenoloÅ”ki pristup. […]

Personalna asistencija za osobe sa invaliditetom i poimanje ljudskog bića ...


U knjizi DruÅ”tvena kritika u savremenom jugoslovenskom igranom filmu, Milan Ranković već 1970. godine o filmu Veselica (1960) Jožeta Babiča govori kao o ā€œdalekosežno anticipatorskomā€ (Ranković 1970: 38). Ranković vidi Babičevu Veselicu i Uzavreli grad (1961) Veljka Bulajića kao neposrednu preteču cenjenih druÅ”tveno-kritičkih filmova iz 1960-ih koji su govorili o […]

Invalidnost, melodrama i druÅ”tvena kritika: film Veselica Jožeta Babiča – ...


Književnost i nedisciplinovano telo invalidnosti Ovo poglavlje knjige [Narativna proteza] prethodi detaljnim analizama do kojih smo doÅ”li produbljujući naÅ”u teoriju narativne proteze kao zajedničke odlike književnog predstavljanja invaliditeta. Ovde demonstriramo jedan od mogućih pristupa, u okviru studija invalidnosti, ā€žproblemuā€ koji invaliditet i populacije sa invaliditetom predstavljaju svim kulturama. Gotovo svaka […]

Narativna proteza – Dejvid Mičel i Å eron Snajder [esej]



kako plesatisedeći Čarls Olson, ā€žTirski posaoā€œ Ā  Godine 2000. navrÅ”ilo se 10 godina od Zakona o Amerikancima sa invaliditetom [Americans with Disabilities Act, ADA], Å”to je proslavljeno u junu Å”tafetom sportista sa invaliditetom koja je povezala 24 grada. Baklju je na ovaj događaj u Venis bič u Južnoj Kaliforniji donela […]

Odsutni Leri: poetika invaliditeta Lerija Ajgnera – Majkl Dejvidson [esej]


Uvod U mnogim zemljama sveta, onemogućavane osobe [disabled people] i njihovi saveznici organizovali su se tokom poslednje tri decenije kako bi se borili protiv njihovog ugnjetavanja i isključivanja. (Driedger, 1989; Campbell and Oliver, 1996; Charlton, 1998). Ključ ove borbe bilo je preispitivanje previÅ”e medicinskog i individualističkog prikaza invalidnosti. Iako su […]

Socijalni model invalidnosti – Tom Å ekspir [esej]


Temat ā€žStudije invalidnostiā€œ priređujem na poziv redakcije časopisa za književnost, filozofiju i druÅ”tvenu teoriju Rizom. Pred čitaocima Rizoma je skup tekstova, eseja, radova, poezije, proze domaćih i stranih autorki i autora, koji iz različitih uglova govore o invalidnosti. Razlog zbog koga sam se prihvatio tako uzbudljivog i izazovnog poduhvata, jeste […]

Studije invalidnosti – SiniÅ”a Tucić [rizom 02]



NeÅ”to izlazi napolje; mogu osetiti kako me mimoilazi poput hladnog vetra. U daljini, čujem zbunjujuće zvuke ā€“ nalik na razgovor ljudi na stranim jezicima, snažno obruÅ”avanje vode i zavijanje vukova.[1] Gospodar je govorio. JoÅ” uvek je govorio. JoÅ” uvek nije udario stopalom o tlo, čime je zaustavljao svaki govor, snagom […]

Drakulina zaostavÅ”tina – Fridrih Kitler [esej]


Političke partije, grupe, sindikati i frakcije, koji su polagali pravo predstavljanje radnika i naroda dugo su formalno bili verni Pariskoj komuni. U ovome su se slagali sa Marksovom zaključnom napomenom iznesenoj u njegovoj divljenja dostnojnoj knjizi Građanski rat u Francuskoj: ā€žPariski radnici sa svojom Komunom, biće večno slavljeni kao nosioci […]

Pariska komuna: politička deklaracija o politici – Alen Badiju [esej]


Smatrana jednom od najznačajnijih savremenih američkih pesnikinja, Luiz Glik se identifikovala sa mnoÅ”tvom retoričkih stilova, različitih od tradicionalne lirske poezije, po čemu je i danas ostala prepoznatljiva. Njene pojedinačne pesme najbolje je čitati u kontekstu konkretnih zbirki, budući da su izgovorene od strane različitih lirskih figura koje su u otvorenoj, […]

StvaralaÅ”tvo Luiz Glik – Danijel Moris [esej]



Od poznih 80-tih nadalje, romanopisci, umetnici, kritičari i istoričari umetnosti su predviđali smrt postmodernizma. Linda Hačeon je objavila, u drugom izdanju Politike postmodernizma (2002), “gotovo je”. Za savremeni period se ā€“ počevÅ”i od pada Berlinskog zida 1989. pa kroz devedesete i kasnije ā€“ često tvrdi da se odlikuje jedinstvenim intenzitetom […]

Postmodernizam je mrtav. Å ta je sledeće? – Alison Gibons [esej]


Neki već sada spominju odrednicu nakon Covid-19 virusa. ZaÅ”to da ne? Međutim, za većinu nas, naročito u delovima sveta gde su zdravstveni sistemi uniÅ”teni viÅ”egodiÅ”njim organizovanim zapuÅ”tanjem, najgore tek treba da dođe. U odsustvu dovoljnog broja bolničkih kreveta, respiratora, masovnog testiranja, maski, dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola i ostalih reÅ”enja […]

AÅ”il Mbembe – Univerzalno pravo na disanje [esej]


Traklova poezija do sada nam je skrenula pažnju na varljive mehanizme reprezentacije koji su polazili od pesniÅ”tva, a ticali su se samog načina na koji oblikujemo zajednicu, ali stanoviÅ”te njegovog subjekta ne predstavlja se kao apsolutno, njegovi uvidi ne dolaze sa neke povlaŔćene pozicije koja ima nepogreÅ”ivi uvid u celinu; […]

Figura sestre u Traklovom pesniÅ”tvu ā€“ Stevan Bradić [esej]



Istorija je prepuna ljudi koji jednostavno nisu. Oni su rekli ā€œne, hvala,ā€ okrenuli se i pobegli u pustinju, živeli u buradima, spalili sopstvene kuće, ubili svoje silovatelje, odgurnuli večeru od sebe, meditirali prema svetlosti. Čak su i bebe sposobne odbiti, a takođe i starci. Životinje odbijaju: u zooloÅ”kim vrtovima dok […]

Ne – En Bojer


1. Kritičari i istoričari umetnosti su često razmatrali evoluciju umetničkih dela nakon Drugog svetskog rata paralelno sa determiniÅ”ućim promenama u razvoju kapitalizma. Spektakl, ā€žkulturna industrijaā€œ, ili posledica po umetnost onoga Å”to bi marksisti nazvali stvarnom supsumacijom rada pod kapital, preklapaju se sa heuristikom upotrebljenom kako bi se razumeli estetski efekti […]

Umetnost i fetiŔ slobode: zapažanja o umetnosti i državi nakon ...


Odnos između umetnosti i vrednosti je Bermudski trougao savremene teorije umetnosti. Moje napomene predstavljaju nekoliko zapažanja o ovom odnosu, kako bi se raŔčistio prostor za debatu. Postoji nagon među mnogim kritičarima, istoričarima umetnosti, i njima bliskim autorima, da status umetničkog dela svedu na status robe. Drugim rečima, osnovni manevar određenih […]

O umetnosti i vrednosti: razjaÅ”njenje – Danijel Spolding



Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā  Dalju konceptualizaciju[1] čulnosti i njene veze sa umetnoŔću i stvarnoŔću možemo pronaći kod nemačkog pesnika Fridriha od Hardenberga, poznatijeg pod pseudonimom Novalis. Ovaj pesnik i mislilac intenzivno je proučavao Kantovu i Fihteovu filozofiju i savremenici su ga videli kao čoveka ā€žkoji je mogao i koji je trebalo da postane […]

Novalis: poiesis aisthesisa / istoričnost čulnosti ā€“ Stevan Bradić


I Istorija, kada jeste ono Å”to bi trebalo da bude, predstavlja razvijanje filmova. Ona se ne iscrpljuje tačnim datumima i moralnim pejzažima koji se kroz nju odslikavaju, nego se predstavlja serijom estetskih slika, gde svaka, zatvorena u sebe, konstituÅ”e sliku jednog kretanja. Ranije diskontinuirana glediÅ”ta sada izviru jedna iz drugih, […]

O tački glediÅ”ta u umetnostima – Hose Ortega i Gaset




Kako je živeti i studirati u najvećem gradu Å kotske Ne poznajem slobodu veću od one u kojoj čitav život možeÅ” spakovati u ranac i kofer, zaputiti se u nepoznate krajeve, i manjak izvesnosti trampiti za viÅ”ak iskustava i znanja. Promena slike pred očima, sredine, ljudi; suočavanje sa raznolikoŔću miÅ”ljenja i […]

Glazgov i priključenija – Milan Kovačević


1
Od depresije, sa manjim prekidima, patim joÅ” od vremena kad sam bio tinejdžer. Neki od ovih perioda bili su krajnje iscrpljujući ā€“ zavrÅ”avajući se sa samopovređivanjem, povlačenjem (kada bih provodio mesece zatvoren u kući, usuđujući se da izađem napolje samo da bih svoje prijatelje uverio da sam joÅ” živ ili […]

Bezvredan: o depresiji i kapitalizmu – Mark FiÅ”er


Definicije ā€žÅ ta je avangarda?ā€œ ovo pitanje prevashodno razumem kao provokaciju. Sama provokacija ne mora biti loÅ”a strategija jer ona ponekad može da proizvede neočekivanu jasnoću, ukoliko primora sagovornika da pokaže svoje karte. Ovo se, međutim, retko deÅ”ava, za Å”ta postoje dobri razlozi. Lakan se otvoreno protivio govoru ā€œle vrai du […]

Avangarda i neoavangarda: pokuÅ”aj odgovora na određene kritike povodom “Teorije ...



Trudom kojim je skovao stihove on vlada scenom; Ali kada su prazni, ne poÅ”tedite gaĀ  muke: Kunite ga joÅ” viÅ”e; ne sažaljevajte ga Zbog tuposti zrelih promiÅ”ljanja. Vilijam Kongrejv, Prolog Svetskom putu[1]     Tvrdnja o autorovoj ā€œnameriā€ prema stanoviÅ”tu kritičara dovedena je u pitanje u novijim debatama, pre svega […]

Intencionalna pogreÅ”ka – V. K. Vimzat i M. C. ...


Retki su romani poput Robinsona Krusoa ā€“ ili da iskoristim njegov originalni naslov iz 1719. godine, Život i neobično iznenađujuće avanture Robinsona Krusoa ā€“ koji imaju tako čvrste razloge da zadobiju status klasika. U Britanskom bibiliotečkom katalogu on broji preko 700 izdanja (Å”to je samo mali deo njihovog ukupnog broja), […]

Robinson Kruso između religije i politike – Tomas Kejmer


Prvu i mnogo opÅ”irniju verziju ovog teksta, sa drugim težiÅ”tem, izložio sam 2001. godine u Veneciji, na konferenciji ā€žPitanje umetnosti u trećem milenijumuā€œ, organizovanu od strane GERMSa (Groupe d’ʒtude et de Recherche des MĆ©dias Symboliques), pod vođstvom Kiro Brunija (Ciro Bruni). JoÅ” opÅ”irnija verzija, pisana stilom koji je verovatno bio […]

Manifest afirmacionizma – Alen Badju