Rizom


Uvodna reč prevodioca   Ovde se radi o jednom preglednom, informativnom tekstu, koji predstavlja sažeto i hronološko mapiranje internacionalizama i kosmopolitizama. Čini mi se bitnim jer se te ideje danas neretko uzimaju površno, čime slabe kao protiv-argumenti rasizmu, nacionalizmu, ali i šire gledano – kapitalističkom tipu globalizacije koji živimo. Često […]

Internacionalizam i kosmopolitizam, jedna paralaksa – Etjen Balibar [esej]


Načelo odbijanja. Napustiti nametnute debate, odbiti da se određeni ideolozi predstavljaju kao sagovornici, određene teme kao podložne raspravi, određeni problemi kao relevantni. Te teme čine sučeljavanje ideja nemogućim, preduslov za debatu je da se one napuste. Mitu o javnom prostoru kao ujednačenom mestu oslobađanja, treba suprotstaviti ideju da ima problematika koje su međusobno nekompatibilne.

Manifest za intelektualnu i političku kontraofanzivu – Žofroa Laganeri i ...





Bili Ramzel je rođen u Korku 1977. godine. Obrazovao se u školi „Severni Manastir“ i Univerzitetskom koledžu u Korku. Objavio je dve zbirke pesama kod izdavača Dedalus pres, Komplikovana zadovoljstva (2007), i San arhitekte o zimi (2013), koja je bila u užem izboru za nagradu za poeziju Irskog Tajmsa, a […]

„Pisanje iz druge perspektive“ – intervju sa Bilijem Ramzelom


JEZIK                              Jezik možeš pobjediti jedino ako mu dobro služiš.                                                                                        (Igor Zidić)   Našao se u svakome od nas. Bilo nam prosto što je tu, činilo se, taj obični komad mišića. A bez njega ni riječ ne složismo.   Unio je fingirani hibrid u dimenziju. Znao biti jednak, […]

Jezik – Omer Ć. Ibrahimagić [poezija]



Billy Ramsell was born in Cork in 1977 and educated at the North Monastery and UCC. He has published two collections with Dedalus Press, Complicated Pleasures in 2007 and The Architect’s Dream of Winter in 2013, which was shortlisted for the Irish Times Poetry Now Award and was recently published in Italian translation. He […]

“Just the Right Amount of Detail” – Interview with Billy ...


Novembarski ciklus ovogodišnjeg festivala Književna mašina zatvoren je promocijom zbirke pesama Indeks 21: panorama novije novosadske poezije, 27. novembra u kafiću RebelRelic. Ovu publikaciju je prethodne godine izdalo Prelom izdavaštvo. U karakterističnoj atmosferi kojom ovaj kafić odiše, o publikaciji su govorili priređivač Branislav Živanović, Marko Jovanović koji je govorio ispred […]

Lična karta novosadske književne scene: promocija “Indeksa 21” [književna.mašina]


Unutar okvira novembarske “Književne mašine” su se, tokom cele nedelje, nazirali obrisi slem poezije, da bi nam se ona u svom punom sjaju pokazala tokom subote 26. novembra kada je publika imala jedinstvenu priliku da prisustvuje “Pesničkom slem takmičenju Srbije 2022”, održanom u “Radio Cafeu“. Veoma veliki odziv publike, dupke […]

Neodoljiva atmosfera: Slem Srbije 2022. [književna.mašina]



U drugom segmenu Nesaglasnost, održanom u knjižari Bulevar books, u sredu 23. novembra, sa početkom u 20h, učestvovali su italijanska pesnikinja Mariađorđia Ulbar i irski pesnik Bili Ramzel, dok je razgovor  moderirao Stevan Bradić, jedan od organizatora festivala, uz konsekutivni prevod Milana Đurišića. Mariađorđia Ulbar je profesorka, književnica, i prevoditeljka. […]

Poezija na margini: Bili Ramzel i Mariađorđia Ulbar [književna.mašina]


U drugom ovogodišnjem ciklusu festivala Književna mašina, koji je održan u periodu između 21. i 27. novembra, jedan od prepoznatljivih događaja je i Nesaglasnost, koji podrazumeva razgovor između dva autora/autorke uz prisustvo moderatora. Od 18h, u Bulevar Books-u, razgovarali su austrijska slem pesnikinja Katarina Venti i slem pesnik Elias Hiršl, […]

Groznica slema: Elias Hiršl i Katarina Venti [književna.mašina]


Prvi pesnički događaj novembarskog ciklusa Književne mašine održan je 22. novembra, u prostorijama knjižare Zenit books. Reč je o Zajedničkom čitanju, na kom je mnogobrojna novosadska publika imala prilike da se upozna sa pesnikinjama i pesnicima novije generacije iz zemlje i inostranstva, koji su čitali stihove iz svog opusa. Program […]

O čemu govori savremena poezija? – Zajedničko čitanje [književna.mašina]



Naučni skup Posle neoavangarde: srpska poezija u 21. veku održan je 21. novembra 2022. godine u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu i predstavlja prvi događaj u okviru novembarskog ciklusa festivala „Književna mašina“. Skup je organizovan u saradnji Udruženja “Mračna komora” iz Novog Sada i Instituta za književnost i umetnost […]

Šta znamo o sebi samima? – naučni skup “Posle neoavangarde: ...


Tvoj svet pored mog sveta – Ukrala si zvezdano svetlo, naredila očima da svetlucaju, ali nema sjaja u daljini, već direktno ispred mene u daljinu. Plavo-slepe zvezde, šarenije od osmeha tvog, kad si izjavila, da si rođena za to, da te je sam Bog stvorio za to da stvaraš mir […]

Katarina Venti – Tvoj svet pored mog sveta [književna.mašina]


Tražiš od mene nešto lepo      Ali kako    sad kad su svi meridijani usporili a vremenske zone među nama ostare čitav vek svakog sata,             sad kad su istopili statuu             čuvenog fizičara sa trga,    sad kada su fuksije ostavljene da plamte u gomilama sa kupinama i […]

Bili Ramzel – Tražiš od mene nešto lepo [književna.mašina]



Razglednice za poremećaj raspoloženja   Dan   Stepenište od lisća severac udari po plaži poput platna nestaje prostirka, šušti kroz granje i rađa se visoki cvet tvrde agave: ne baviti se ničim nego se samo putpuno otvoriti.     Dan   U potpunosti otvoriti prolaz, prečnik bez viška, prolaz koji […]

Mariađorđia Ulbar – Razglednice za poremećaj raspoloženja [književna.mašina]


Šta oni žele (Tekst se bazira isključivo na ocenama sa jednom zvezdicom literarnih klasičnih dela na Amazonu.)   Oni žele da knjiga bude dostavljena u roku od dva do tri dana. Oni žele da knjiga bude dostavljena još istog dana. Oni žele da knjiga bude dostavljena. Oni žele da knjiga […]

Elias Hiršl – Šta oni žele [književna.mašina]


Naučni skup POSLE NEOAVANGARDE: SRPSKA POEZIJA U 21. VEKU     21. novembar 2022. Rektorat Univerziteta u Novom Sadu – PROGRAM Pozdravna reč – Stevan Bradić, Filozofski fakultet Novi Sad, urednik skupa Žarka Svirčev, Institut za književnost i umetnost Beograd, urednica skupa – Prva sesija 10.30 – 11.30 Vladimir Gvozden, […]

Program skupa “Posle neoavangarde: srpska poezija u 21. veku” [književna.mašina]




Deca Napustila sam svoju jedinu jesendeca su me primila u svoje godišnje dobastvaraju ga igrom, lepše je samoniklood proleća. Stojim sa strane, jer su na trenutketa deca tužnija od mene,znam u čemu se sastoji samoobmanazato puštam da teku njihove mislikroz moje reke, reči, korita, sudove. Izvinjavaju se, ja želim da […]

Anđela Pendić – Deca [književna.mašina]


PROBUDI ME U JUGOSLAVIJI probudi me u Jugoslaviji šezdesetih u borosanama i plavom radničkom mantilu u samoupravljanju i ostvarenim pravima radnika studentskim demonstracijama ’68. hoću da sam mlada tad neka to bude juli vraćamo se u dva radničkim autobusom iz fabrika na zajednički porodični ručak u metalčevim šerpama stan smo […]

Svetlana Savić – Probudi me u Jugoslaviji [književna.mašina]



Američki san Moji prijatelji rade u Americi Spavaju kad ja otvorim oči Nesto iza ponoći potvrđujemo Da i dalje postojimo U telefonu onog drugog Moja kosa miriše na zapršku Kuvala sam da ugrejem kuću Da sam veštica iz bajke Sama bih se bacila u kotao Moji džemperi su najdublji zagrljaji […]

Natalija Jovanović – Američki san [književna.mašina]


MRTVA PRIRODA SA KAFOM – Podigao sam se u monohromatsko jutro, crveni isprani krovovi remete paletu i nadiru kroz krošnje u prozore: mrtva priroda sa kafom. Tamo ugalj ne okleva u formacijama dimnjaka, izvija se poput kratkih, suviše eliptičnih rečenica Boga. Nedostaje miris, onaj dugotrajni iz veša na terasi. Tastatura […]

Petar Matović – Mrtva priroda sa kafom [književna.mašina]


Na krilima ždrala-mačke (U pokušaju gubljenja krvavo stečene nevinosti, od nečega se moralo početi) Jahati. Obasjana dnevnom svetlošću, na krilima ždrala. Nastasja, zar ne znaš da netko i dalje misli na tebe? Sklupčana u kandžama usamljenosti, olako bih prodala besmrtnost za namigivanje zadovoljstva. Jahati. Zagledana u mesec, trljati se o […]

Bojan Samson – Na krilima ždrala-mačke [knjževna.mašina]



Ben Clark is a poet from Ibiza, Spain. He studied English Philology at the University of Salamanca, where he is currently teaching poetry in Virtual Master’s Degree in Creative Writing. He has published several poetry collections in Spanish: Los hijos de los hijos de la ira  (2006), Cabotaje (2008), Basura […]

“Wonderful thing about poems is that they don’t need to ...


Cornelia Hülmbauer is an author from Vienna, Austria. In her work, she deals with poetry, short prose and audio pieces. She studied art history and English in Vienna and Malta, and besides that, language art at the University for applied arts. Her poetry debut MAU OEH D was published in […]

Literature can be political without being outright activist – Interview ...


Ben Klark je pesnik sa Ibice, Španija. Završio je engleski jezik na Univerzitetu u Salamanci, gde trenutno predaje poeziju na onlajn master programu kreativnog pisanja. Objavio je nekoliko zbirki poezije na španskom jeziku: Los hijos de los hijos de la ira  (2006), Cabotaje (2008), Basura (2011), La Fiera (2014), Los […]

“Divna stvar u vezi sa pesmama je što one ne ...



Kornelija Hilmbauer je autorka iz Beča, Austrije. Bavi se poezijom, kratkom prozom i audio komadima. Studirala je istoriju umetnosti i engleski jezik u Beču i na Malti i uz to, jezičku umetnost na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču. Svoju debitantsku kolekciju MAU OEH D objavila je 2018. godine u izdanju […]

Književnost može biti politična i ako nije direktno aktivistička – ...


U petak 23.9. održan je poslednji deo programa septembarske Književne mašine pod nazivom Oko knjige, u kome su učestvovali urednici četiri izdavačke kuće, tri privatne i jedne državne. U Bulevar books-u su o izdavaštvu govorili Josip Ivanović (Edicije Božinović, Hrvatska), Srđan Gagić (Raštan izdavaštvo), Alen Bešić (Kulturni centar Novog Sada) […]

Održivost izdavačkih kuća: Oko knjige [književna.mašina]


Poetska žurka pod nazivom ,,Haos poezija“ održana je u četvrtak, 22. oktobra 2022. u sklopu festivala „Književna mašina“ koji se po treći put održava u Novom Sadu. Koncepcija događaja se svodila na čitanje autorske poezije uz pratnju improvizovane elektronske muzike, koju je izvodio Lakmus Red. Uglavnom su čitali već objavljivani […]

U zajedničkom prostoru: Haos poezija [književna.mašina]



Pretposlednji dan septembarskog ciklusa “Književne mašine” obeležila su dva događaja, održana u prostorijama “Šok zadruge”. Na prvom od njih, predstavljena je bilingvalna publikacija “Linije bekstva: antologija poetske i vizuelne kulture u Novom Sadu”, koja objedinjuje radove 16 pesnika/kinja i vizuelnih umetnika/ca sa teritorije Novog Sada, u izdanju udruženja “Mračna komora”, […]

Linije bekstva: razgovor i izložba [književna.mašina]


U utorak 20. septembra 2022. iz nekadašnje fabrike za proizvodnju svile, a sada Kulturne stanice, simbolično nazvane Svilara, ponovo se čuo rad mašine, ali ovaj put Književne mašine. Protutnjali su, dupke punom salom, i za sobom ostavili trag Najnoviji glasovi. Ovo književno veče je otpočelo upravo tim glasovima, te su […]

Najnoviji glasovi: Poezija (još uvek) može da donese tektonske promene ...


Drugi program Nesaglasnosti, održan 19. septembra, u 20h u Bulevar Books-u, nastavlja razgovor o poeziji, ovoga puta, sa autorima koji dolaze iz inostranstva, iz različitih država. Predstavljeno je dvoje stranih pesnika, Ben Klark iz Španije i Kornelija Hilmbauer iz Austrije, sa kojima se publika mogla susresti prethodnih dana, a čije […]

Daleke blizine: Ben Klark i Kornelija Hilmbauer [književna mašina]



Nesaglasnost je drugi u nizu događaja održanih u sklopu festivala Književna mašina, koji se odvija u periodu između 18. i 23. septembra. Ujedno je i najtrajniji program koji udruženje Mračna komora održava, a obuhvata razgovor između dva autora/autorke uz posredstvo moderatora. Učesnici festivala bili su Sonja Veselinović iz Novog Sada […]

Sudar svetova: Sonja Veselinović i Uroš Kotlajić [književna.mašina]


U Novom Sadu, u nedjelju 18. septembra, na Spensu, otvoren je festival Književna mašina Festival Književna mašina, zvanično je otvoren u nedjelju, 18. septembra u Teatronu SPENS-a, pred brojnom publikom. Iako je dan ranije, učešćem pjesnika i jednog od organizatora Mašine, Stevana Bradića, u Noći književnosti, festival najavljen, on je […]

Festival je otvoren: “Živela poezija koja se shvata ozbiljno!” [književna.mašina]


Ognjen Aksentijević   u gerili   možda ću biti šuma, sanjam i za brdima me budi tutnjava aviona pred mojim očima besne gusenice prevrću utrobu sve zemlje dok one iz zasede trče s puškama drugovi sa mnom, nežni plaču u žbunju   danima, u tajnosti povraćam nagomilano iskustvo predaka koje […]

Ognjen Aksentijević – U gerili [književna.mašina]



Nenad Ignjatović   MALI ČOVEK   Gorušo, osvetnice, lepršice, droljo! Nespremnosti, plodnosti, umrušo! Čovekoljubac odgriznu nokte halapljive. Rogobat dostojanstva lumpuje čergarstvom.   U obredne zore žrtve su razvlačene na uličnoj pozornici željnoj publike. Šibali su starlete i konjušarke ostrugama, trnjem čupali krvave nežnosti, kupala je crne ježeve, nesnalažljive, u crveno, […]

Nenad Ignjatović – Mali čovek [književna.mašina]


Nemanja Ćurčić   teofant valjanje kamenja je smisao postojanjapune nam čeljusti repova prethodnih nasponavljanje je majka vasionesamo je trebalo to zaboraviti do početka izmišljati toplu vodu znači zaljubiti se u prasakrašireni u tačku skupili smo se u vremepoljubili smo „dosta“ i „nemojte više molim vas“taj nas je prizor toliko puta […]

Nemanja Ćurčić – Monolit [književna.mašina]


Miloš Markov     Tetris   Smrt voljenih ili tetris igra je istaspuštaš nešto da bi ti nestalo A ti nastavljaš i spuštaš i nastavljaš i spuštašI plave greške rastu kao stakleni neboderi Sve dok ti se svet ne popne na glavuSve dok ti grumen zemljene izraste iz okaSve dok te […]

Miloš Markov – Sve što ne bude sačuvano biće izgubljeno ...



Jelena Marinkov   igralište   na tvom balkonu sve je tako prosto nebo pada na tabane blokovi ti mašu odmahuješ im pospano ispod stolice koja sedi na tebi zvezde prazne raspukle piksle na pločnik umesto nas od izmrvljenog pepela čak i betonske biljke procvetaju Korom razbuktalih citrusa gađaš besane sijalice […]

Jelena Marinkov – Igralište [književna.mašina]


Dalibor Tomasović POLUOSTRVO Ovde se, po ulicama i stanovima, danju i noću, tuguje. Fermentira. Grabi srce kao meduza i živi. Boguje se. Izoštrava grublje, pazi da se ne rodi paganski spiritualizam, nova jesen, i smrt kao kvasac. Izdišemo. Ovde nas pričaju istoriji, i slobodi prošlog, hodamo po rečima, hiperventiliramo ovce, […]

Dalibor Tomasović – Poluostrvo [književna.mašina]





Katarina Pantović   CVETANJE     Odjednom, novi špil karata. Otvaraš ih.   Reagujem na magnetno polje, slaba sam.   Naše dve vremenske zone u bratsko-sestrinskom su incestu.   Moja nasmejanost je čista gluma. Iznutra sam slepa poput pupka.   Mesecima ležiš u mišjoj rupi, čekaš da se obrazuje humka. […]

Katarina Pantović – Cvetanje [književna.mašina]


Maja Stojanac   PUTOVANJA 1.Sintijazaželela sam se običnih stvarineumorno slažem narandže u gajbice pokušavajući da napravimred u glaviučim se strpljenju na teži način simbolikom trojke štapovaza mene najteže arkane u tarot špiluplaši me osećaj da ću stalno nešto da čekamzarobljena geografijom ovog mestadok vreme prolazi 2.šta misliškoga sam ja stvarno […]

Maja Stojanac – Putovanja [književna.mašina]



Kornelija Hilmbauer   iz: Labave poruke     želim ti sećanje i  time meni   ja “prodrmana” razbuđena   sebe kao i tebe zaboravljam   sad možda ti drmaš   znaš li mi   videćeš   samo pusti – –   s Glave padoše mi Slike   Verovatno slučajno   […]

Kornelija Hilmbauer – Labave poruke [književna.mašina]


JESEN JE I NEKAD SE UČINI DA ME JE MOGUĆEPOBIJEDITI   Svijet se razbolijeva. Brže. Na pojavu novog soja aktuelnog virusa, cijela jedna zemlja pribavila je sve dostupne metke. Svoje spravice za praćenje ljudi nose rado i svugdje. U dogovorenom dijelu svijeta uspostavljen je beskrajni, ali vrlo konkretan rat: rat […]

Marija Dragnić – Ljetnja uspavanka [književna.mašina]


Danilo Lučić   Disciplina šaržera za simbole   tvoja ljubav su mi rakovi i školjke moja sećanja su sečiva   učinićemo se nekome lavirintom: u tebi je jedan ja kojeg mrzim, mada ti si onaj koji iz mene mrzi mene u tebi   doba je godine kada iskri u vazduhu […]

Danilo Lučić – Disciplina šaržera za simbole [književna.mašina]



Marko Jovetić Somborske kiše U Somboru sam voleo neku Svetlanujednog leta.Jao kad bi znao kako se spavane bi me glavane bi me glavaovako mučila.Govorila mi jepopij kafetinnisi balavacistuširaj seuradi neštohoćeš li da te izmasiram?A ja sam slušao njene rečigledao njene rukei plakao.Avgust je, taj večni avgusti ove godineni daška vetrani […]

Marko Jovetić – Somborske kiše [književna.mašina]



1
Ben Klark   Passar el missatge[i]                                                                           U sećanju na Pabla Aranda Još uvek čuvam tvoje poruke na mobilnom. Ponekad ih iznova čitkam u časovima iščekivanja, tokom nepojamnog vremena pred šalterima Pošte ili u ribarnici, tamo gde je isto red pa svi pitaju, nakon što uglas razmene podrav, jesam li […]

Ben Klark – Kada stigne pesma [književna.mašina]



Snežana Nikolić – Vežbe disanja Ameli Notomb – Trogodišnja Ameli Notomb odlazi do bazena sa šaranimau kućnom dvorištu. Trogodišnja Ameli Notomb prvi put ugleda njihovaodvratna usta, nešto odvratno uopšte. Trogodišnja Ameli Notomb odlučuje da se udavi u toj odvratnosti. – Forma pesme. Forma tumačenja, bilo koja forma, zastrašujuća je poput […]

Snežana Nikolić – Vežbe disanja Ameli Notomb [književna.mašina]



1
Maša Seničić – neophodno polje: adresa   mesto porekla silom otima ulogu uporišta: sva dokumenta znaju gde sam rođena i gde sam upisala prvi razred. svaka institucija traži da se usidrim i po tom mi osnovu oporezuje dan duž – struka pod kojim titraju neujednačeni, usitnjeni obroci; gravitacija ih bezvoljno […]

Maša Seničić – neophodno polje: adresa [književna.mašina]





Invalidnost je neizbežni element ljudskog postojanja i iskustva. Iako je važan aspekt ljudske raznolikosti jednako kao i rasa, etnička pripadnost, pol i seksualnost, invalidnost se retko prepoznaje kao takva. To je čudno, pošto u praksi invalidnost često nadjačava druge manjinske statuse. Odnosno, za ljude koji odstupaju od hegemonog identiteta na […]

Invalidnost, životni narativ i predstavljanje – G. Tomas Kouzer



„Ono što radimo, danas će dotaći vaš život” (marketing slogan kompanie Junion Karbid)   Moj naslov se odosi na arhitektonski dizajn koji omogućava ljudima pristup njihovom veštačkom okruženju, bilo da su onemogućavani ili ne. Fraza poprima zlokobinije implikacije u globalizovanom svetu u kome su politike strukturnog prilagođavanja, institucionalizovane tokom svetske […]

Univerzalni dizajn: delovanje invaliditeta u doba globalizacije – Majkl Dejvidson


U današnjim proučavanjima invalidnosti neme potrebe za korišćenjem medicinskih termina koji opisuju simptome i dijagnostičke kategorije. Studije invalidnosti se bave različitim vrstama označitelja i identifikovanjem različitih vrsta sindroma. Ovde nas međutim interesjuju lingvističke konvencije koje strukturiraju značenja dodeljena invalidnosti i obrasci koji su odgovor na invalidnost, a koji proizlaze iz […]

Dodeljivanje novog značenja – Simi Linton


U sobi sa o gledalima koja predstavlja svetsku mitologiju, nema užasnijih, potresnijih pojava od tri Graje, Meduzine sestre – čija ružnoća pretvara posmatrače u kamen. Imajući samo jedno oko i šest praznih očnih duplji tri veštice se pohlepno otimaju oko njega, kako bi makar na tren videle svet oko sebe. […]

Invaliditet u teoriji: od društvenog konstruktivizma do novog realizma tela ...



Verujemo da su osećanja nepromenjiva, ali svi osećaji, a posebno oni najplemenitiji i najbezinteresniji imaju svoju istoriju. Verujemo u tupu nepromenjivost nagonskog života i zamišljamo da i dalje slepo ispoljava svoju silu u sadašnjosti kao što je to činio i u prošlosti… Verujemo da se telo, u bilo kojoj situaciji, […]

O upravljanju invaliditetom: Fuko, moć i subjekt oštećenosti – Šeli ...


Moderna politička teorija tvrdi da se na temeljima jednake moralne vrednosti svih ljudi gradi socijalna inkluzija. Ideal univerzalnog građanstva sa jedne strane – ističe šta je to zajedničko svim ljudima a sa druge zahteva jednak tretman u smislu da su zakoni i pravila neosetljivi za individualne i grupne različitosti. Međutim, […]

Žena sa invaliditetom u filmu (kao metafora upornosti i slabosti) ...


Sažetak   Ovaj članak se bavi personalnom asistencijom – ključnom praksom za jačanje samostalnosti i društvene inkluzije osoba sa invaliditetom. Početna tačka analize jeste pretpostavka da je značaj personalne asistencije daleko veći od garancije socijalne pomoći i da se tiče egzistencijalno-ontoloških pitanja. Kako bismo rasvetlili ta pitanja, koristićemo fenomenološki pristup. […]

Personalna asistencija za osobe sa invaliditetom i poimanje ljudskog bića ...



U knjizi Društvena kritika u savremenom jugoslovenskom igranom filmu, Milan Ranković već 1970. godine o filmu Veselica (1960) Jožeta Babiča govori kao o “dalekosežno anticipatorskom” (Ranković 1970: 38). Ranković vidi Babičevu Veselicu i Uzavreli grad (1961) Veljka Bulajića kao neposrednu preteču cenjenih društveno-kritičkih filmova iz 1960-ih koji su govorili o […]

Invalidnost, melodrama i društvena kritika: film Veselica Jožeta Babiča – ...


Književnost i nedisciplinovano telo invalidnosti Ovo poglavlje knjige [Narativna proteza] prethodi detaljnim analizama do kojih smo došli produbljujući našu teoriju narativne proteze kao zajedničke odlike književnog predstavljanja invaliditeta. Ovde demonstriramo jedan od mogućih pristupa, u okviru studija invalidnosti, „problemu” koji invaliditet i populacije sa invaliditetom predstavljaju svim kulturama. Gotovo svaka […]

Narativna proteza – Dejvid Mičel i Šeron Snajder [esej]


kako plesatisedeći Čarls Olson, „Tirski posao“   Godine 2000. navršilo se 10 godina od Zakona o Amerikancima sa invaliditetom [Americans with Disabilities Act, ADA], što je proslavljeno u junu štafetom sportista sa invaliditetom koja je povezala 24 grada. Baklju je na ovaj događaj u Venis bič u Južnoj Kaliforniji donela […]

Odsutni Leri: poetika invaliditeta Lerija Ajgnera – Majkl Dejvidson [esej]



Uvod U mnogim zemljama sveta, onemogućavane osobe [disabled people] i njihovi saveznici organizovali su se tokom poslednje tri decenije kako bi se borili protiv njihovog ugnjetavanja i isključivanja. (Driedger, 1989; Campbell and Oliver, 1996; Charlton, 1998). Ključ ove borbe bilo je preispitivanje previše medicinskog i individualističkog prikaza invalidnosti. Iako su […]

Socijalni model invalidnosti – Tom Šekspir [esej]



Temat „Studije invalidnosti“ priređujem na poziv redakcije časopisa za književnost, filozofiju i društvenu teoriju Rizom. Pred čitaocima Rizoma je skup tekstova, eseja, radova, poezije, proze domaćih i stranih autorki i autora, koji iz različitih uglova govore o invalidnosti. Razlog zbog koga sam se prihvatio tako uzbudljivog i izazovnog poduhvata, jeste […]

Studije invalidnosti – Siniša Tucić [rizom 02]




Nešto izlazi napolje; mogu osetiti kako me mimoilazi poput hladnog vetra. U daljini, čujem zbunjujuće zvuke – nalik na razgovor ljudi na stranim jezicima, snažno obrušavanje vode i zavijanje vukova.[1] Gospodar je govorio. Još uvek je govorio. Još uvek nije udario stopalom o tlo, čime je zaustavljao svaki govor, snagom […]

Drakulina zaostavština – Fridrih Kitler [esej]


Političke partije, grupe, sindikati i frakcije, koji su polagali pravo predstavljanje radnika i naroda dugo su formalno bili verni Pariskoj komuni. U ovome su se slagali sa Marksovom zaključnom napomenom iznesenoj u njegovoj divljenja dostnojnoj knjizi Građanski rat u Francuskoj: „Pariski radnici sa svojom Komunom, biće večno slavljeni kao nosioci […]

Pariska komuna: politička deklaracija o politici – Alen Badiju [esej]




Kovač – Dvorac Tiljerije, oko 10. avgusta 1792. – Strahovit od snage i od pijanstva svog,S rukom na držalju čekića ogromnog,Obuzet smejanjem gromkijim od fanfara,Pogledom satirući debelog vladara,Kovač je Luju kralju zborio u danKad se narod sjatio, bunom zanjihan,U dvor, da bi dronjke vuk’o međ’ pozlatama.Pupavi kralj stajaše, bled k’o […]

Kovač – Artur Rembo [poezija]









3
Rizom je konačno zadobio svoju štampanu varijantu! Časopis koji je pred vama rezultat je dugogodišnjeg rada grupe ljudi koji su smatrali da je važno da se otvori prostor na kome bi, bez posredovanja ma koje dosadašnje uredničke volje, bilo moguće podeliti ideje o književnosti, filozofiji i društvu. Cela priča je […]

Prvi broj, konačno! – Stevan Bradić


Smatrana jednom od najznačajnijih savremenih američkih pesnikinja, Luiz Glik se identifikovala sa mnoštvom retoričkih stilova, različitih od tradicionalne lirske poezije, po čemu je i danas ostala prepoznatljiva. Njene pojedinačne pesme najbolje je čitati u kontekstu konkretnih zbirki, budući da su izgovorene od strane različitih lirskih figura koje su u otvorenoj, […]

Stvaralaštvo Luiz Glik – Danijel Moris [esej]




Tokom mog prošlogodišnjeg [2019] boravka u Čikagu sreo sam se sa članovima Autonomnog sindikata stanara (Autonomous Tenants Union, ATU), organizacije iz Olbani parka, u Čikagu, koja se bori za prava stanara kroz direktnu akciju. Osnovana je sa idejom da je pravo na stanovanje osnovno ljudsko pravo. Razgovarao sam sa Džejkom […]

Upotreba kolektivne moći: pretpandemijski intervju sa članovima Autonomnog sindikata stanara ...


1. Talasi nasrću na kopno u širokim nanosima vetrova. Tako nastaju nabori peska: u nepravilnoj stopi linije koja se nigde ne završava. Ako dovoljno dugo slušaš huk mora što podučava sintaksu, poželećeš da više nikada ne progovoriš ovim jezikom koji se ni u šta ne uliva. – 2. Talasi u […]

Dekapodi mora – Branislav Živanović [poezija]




Razgovor sa Sinišom Tucićem vodio Roland Orčik. Intervju je na mađarskom dostupan na književnom portalu “1749”.   Roland Orčik: Pesnički koreni su ti u bivšoj Jugoslaviji. U svojim delima često reflektuješ na promenjeni prostor, na današnje simulakrume država bivše republike. Kako vidiš postjugoslovensku pesničku scenu u Srbiji i u prostoru? […]

Suočavam se sa nasiljem – razgovor sa Sinišom Tucićem


1
Dimnjak u prošlosti, u daljini Iz autobusa, video sam znak pored puta slovima je pisalo, strelica je pokazivala. Pored puta stajala je napuštena fabrika zarasla u travu. Iza zaključane kapije sa one strane ograde nekada su maštana tela. Dimnjak se pušio u prošlosti, u daljini. Sedeo sam u autobusu i […]

Dimnjak u prošlosti, u daljini – Siniša Tucić [poezija]



Od poznih 80-tih nadalje, romanopisci, umetnici, kritičari i istoričari umetnosti su predviđali smrt postmodernizma. Linda Hačeon je objavila, u drugom izdanju Politike postmodernizma (2002), “gotovo je”. Za savremeni period se – počevši od pada Berlinskog zida 1989. pa kroz devedesete i kasnije – često tvrdi da se odlikuje jedinstvenim intenzitetom […]

Postmodernizam je mrtav. Šta je sledeće? – Alison Gibons [esej]


Razgovor sa Džulijanom Stalabrasom vodio Ričard Maršal. DžS: Predajem na Kurtold institutu za umetnost. Predajem modernu i savremenu umetnost. Polje proučavanja mi je fotografija i dosta se bavim savremenom umetnošću kao i masovnom kulturom. RM: Može se reći da si kontroverzna figura. Ne sviđa ti se YBA (Young British Art). […]

Umetnik kao marksista: razgovor sa Džulijanom Stalabrasom


Neki već sada spominju odrednicu nakon Covid-19 virusa. Zašto da ne? Međutim, za većinu nas, naročito u delovima sveta gde su zdravstveni sistemi uništeni višegodišnjim organizovanim zapuštanjem, najgore tek treba da dođe. U odsustvu dovoljnog broja bolničkih kreveta, respiratora, masovnog testiranja, maski, dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola i ostalih rešenja […]

Ašil Mbembe – Univerzalno pravo na disanje [esej]



Eurigrantkinja – predigra (Ovidijevih Metamorfoza, XI) Nedaleko od obale Lezbosa, u krugu u kom isplovljavaju noćni ribarski brodovi, postoji mehurište. Mehuri se, bez stanke, propinju ka istoj tački na površini i tamo se, prosto, rasprše. To je za ribare iz Mitilene njihovo malo podvodno svetilište. Po povratku sa noćnog ribarenja, […]

Eurigrantkinja – Aleksa Nikolić [proza]


Traklova poezija do sada nam je skrenula pažnju na varljive mehanizme reprezentacije koji su polazili od pesništva, a ticali su se samog načina na koji oblikujemo zajednicu, ali stanovište njegovog subjekta ne predstavlja se kao apsolutno, njegovi uvidi ne dolaze sa neke povlašćene pozicije koja ima nepogrešivi uvid u celinu; […]

Figura sestre u Traklovom pesništvu – Stevan Bradić [esej]




Istorija je prepuna ljudi koji jednostavno nisu. Oni su rekli “ne, hvala,” okrenuli se i pobegli u pustinju, živeli u buradima, spalili sopstvene kuće, ubili svoje silovatelje, odgurnuli večeru od sebe, meditirali prema svetlosti. Čak su i bebe sposobne odbiti, a takođe i starci. Životinje odbijaju: u zoološkim vrtovima dok […]

Ne – En Bojer


Neka blistava nevolja (Za Beti Šabaz) – Čak ni sutrašnje jutro nas ne može spasiti – ——–Čak ni ovaj veličanstveni američki prostor, Zvezdan i beo poput palate ne može me spasiti – ——–Ili kuća u plamenu motori reže Žure da polivaju zavese vijore na prozorima ——–Poput kose crna žena je […]

Američki soneti – Terens Hejs [američka poezija]


U junu 2019. godine Balaž Mohači (1990) bio je gostujući umetnik u Novom Sadu, u sklopu rezidencijalnog programa književne razmene između Novog Sada i Pečuja, ustanovljenog pod okriljem Fondacije ‘’Novi Sad 2012’’ i Evropske prestonice kulture. Balaž je pesnik, književni kritičar, prevodilac i urednik književnih časopisa Jelenkor i Versum, i […]

Ne želim da biram lake zadatke – intervju sa Balažem ...



Eksperiment sa pihtijama – Ovde započinje. Ovde je beskrajno. Uglavnomsirotinja. Pomalo paralelno sa tračnicama. Gnojivo, vlasništvo, bes. Ovde je sveže.Lavirint. Upravo ovde započinje. Lak,kako je rečeno. Ili belance. Tikve, čikusi, razumevanjezrelosti. Šta je sveže, šta nije, pod jednakim neodgovornim pokroviteljstvom. Priča se da luksuz koračaponekad, u podne. Umekšaj svetlost što […]

Rapsodija – Aditi Maćado [američka poezija]


1
malo si srećniji od mene neki od mojih najsrećniji trenutaka u životu dese se kada sam na AOL instant mesindžeruako me večeras malo udari kamion to je u reduželim da prospem sok od narandže po svom licu ta noć sa zelenim nebompesme koje izgledaju čudno prolećni raspuststvari koje sam želeo […]

malo si srećniji od mene – Tao Lin [američka poezija]


3
Romansa srećnih radnika – Započećemo na početku sa Vudijem i njegovim ideološkim poljupcem. Ne mogu da odložim Sibirali ne mogu ni da se više hvatam za njega. Njegove usne bile su proleterska meditacijao maju, borba između patogena, jednostavno oni uobičajeni strahovi mladenaca, reformista ili revolucionara. Spašena od davljenja, zajahala sam […]

Romansa srećnih radnika – En Bojer [američka poezija]




Litanija u kojoj su određene stvari precrtane – Svako jutro javor odlazi. ———————–Svako jutro još jedno poglavlje u kome se junak prebacuje ——-sa jedne noge na drugu. Svako jutro iste velike i male reči koje iskazuju našu želju, koje kažu ———————————–Bićeš uvek sam, a onda ćeš umreti. Tako da sam […]

Litanija u kojoj su određene stvari precrtane – Ričard Siken ...


3
Kako pobediti kao devojka   Najviše volim kobile,kako sve što čine deluje lako,na primer: trčanje 40 milja na satje zabavno poput dremke, ili trave. Volim njihov ženstveni konjski hod,kada pobede. Uši visoko, devojke, uši visoko!Ali više od svega, budimo iskreni, volimšto su dame. Kao da je ova velika opasna životinja […]

Ajkule u rekama – Ada Limon [američka poezija]



Pesma o prirodi   Zvezde umiru kao, neprestano i daleko, kao, ono što vidiš samo je posmrtno zvonosvetlosti, zar ne? Svetlosne godine. Ali takođe blizu, kao okean zvezda na obali Pacifika. Njihove maleruke grebu i čvore i odguruju unutrašnjost se prosipa u okean. Masivne smrti. Kada pokušam da spavammislim na […]

Pesma o prirodi – Tomi Piko [američka poezija]


1
Potrošnja vlade Vlada je potrošila Patrišu na mene, “užasno rasipno”, lamentirala je, “kada smo moglitrošiti na još jednog Niksona” vlada je potrošila svu svoju lepotuna visoki lagani skok sa saobraćajnog znaka za irvase – jedva da je ostalo lepote za bilo šta drugo u Americi,i gledajući nakolo vlada je rekla,            […]

Hipno-domina priča, i priča, i priča – Patriša Lokvud [američka ...




1. Kritičari i istoričari umetnosti su često razmatrali evoluciju umetničkih dela nakon Drugog svetskog rata paralelno sa determinišućim promenama u razvoju kapitalizma. Spektakl, „kulturna industrija“, ili posledica po umetnost onoga što bi marksisti nazvali stvarnom supsumacijom rada pod kapital, preklapaju se sa heuristikom upotrebljenom kako bi se razumeli estetski efekti […]

Umetnost i fetiš slobode: zapažanja o umetnosti i državi nakon ...


Odnos između umetnosti i vrednosti je Bermudski trougao savremene teorije umetnosti. Moje napomene predstavljaju nekoliko zapažanja o ovom odnosu, kako bi se raščistio prostor za debatu. Postoji nagon među mnogim kritičarima, istoričarima umetnosti, i njima bliskim autorima, da status umetničkog dela svedu na status robe. Drugim rečima, osnovni manevar određenih […]

O umetnosti i vrednosti: razjašnjenje – Danijel Spolding





Čardaš Ladik Katalin Srča si u modrilo vena zasuta kao sačma vjetrova u mrtvim geranijumima. U vrata zakračunjena, rezopodbočena. Svebolu si samotnosti pepelna Gernika. Neurasteničje. Plotun planktona pred sjenom kitoubice. Karner Kvarnera što dahću na izgrijevu sunčanog zenita. Šamar snenim vodojažama. Tijelo raspeto kad biva hram, brdu nagog bluda. Riđovkica […]

Pluralia Tantrum – Radomir Mitrić [poezija/nesaglasnost]




            Dalju konceptualizaciju[1] čulnosti i njene veze sa umetnošću i stvarnošću možemo pronaći kod nemačkog pesnika Fridriha od Hardenberga, poznatijeg pod pseudonimom Novalis. Ovaj pesnik i mislilac intenzivno je proučavao Kantovu i Fihteovu filozofiju i savremenici su ga videli kao čoveka „koji je mogao i koji je trebalo da postane […]

Novalis: poiesis aisthesisa / istoričnost čulnosti – Stevan Bradić





  Perverzija Ljubitelji čovečanstva lažu sebe i druge. Od šume ne vide drvo. Kritičari poezije čine drugačiju grešku: Od poetike ne vide pesmu. Ljubav počiva na detalju. Usmerava se na pojedinačno. Začikava nas da se osvrnemo. Razotkriva nas. Između ljubavi i razumevanja Nema znaka jednakosti. Čitati pesmu naglas je poput […]

Ogledalo (poezija) – Bojan Samson













Alen Badju je nedavno oglasio da će prestati da drži svoj seminar. Takođe je najavio da će uskoro objaviti Imanenciju istina, završavajući trilogiju koja obuhvata Biće i događaj i Logiku svetova. Ovaj energični osamdesetogodišnjak ne prestaje da piše: nedavno je objavio Je vous sais si nombreux…, Tradition allemande dans la […]

Moramo ponovo izmisliti politiku: razgovor Alena Badjua i Lorena Žofrana






Poznajemo li moralni učinak hrane?                                                                                                     Postoji li neka filozofija ishrane?                                                                                                      Niče, Vesela nauka  Šta je to genealogija?  Često smo u prilikama da se bavimo poreklom. Poreklo organizama i vrsta, poreklo društva i institucija. Na koju god stranu da odemo anticipiramo jedan izvor iz kojeg se razvijaju potonje generacije, […]

Gastrozofija: Genealogija delikatesa – Nikola Oravec






Od 11. do 13. maja 2017. godine u Somboru održao se drugi Somborski književni festival, podržan od strane gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i Skupštine opštine Sombor. Namera organizatora Festivala je promovisanje savremene srpske književnosti i afirmacija mlađeg književnog stvaralaštva, pokrenuta idejom o Konkursu za drugu knjigu autora do 35 godina, […]

Završen je 2. Somborski književni festival



Definicije „Šta je avangarda?“ ovo pitanje prevashodno razumem kao provokaciju. Sama provokacija ne mora biti loša strategija jer ona ponekad može da proizvede neočekivanu jasnoću, ukoliko primora sagovornika da pokaže svoje karte. Ovo se, međutim, retko dešava, za šta postoje dobri razlozi. Lakan se otvoreno protivio govoru “le vrai du […]

Avangarda i neoavangarda: pokušaj odgovora na određene kritike povodom “Teorije ...


1
Siniša Tucić: Pobacani pasvordi / Abandoned Passwords [prevod sa srpskog na engleski, Nina Živančević], Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2015 Pobacani pasvordi / Abandoned Passwords predstavljaju bilingvalno, srpsko-englesko, izdanje izbora iz pesničkog stvaralaštva Siniše Tucića (1978). Za potrebe ovog izdanja, prevod pesama sa srpskog na engleski jezik uradila je […]

POETA ANTE PORTAS – prikaz knjige “Pobacani pasvordi” Siniše Tucića


U utorak 30. maja, u 20h, u kafe galeriji Izba održaće se nova u nizu Nesaglasnosti.Učestvovaće pesnici Siniša Tucić i Marjan Čakarević, dok će moderator biti Stevan bradić. Siniša Tucić rođen je 1978. godine u Novom Sadu. Pesnik, esejista i multimedijalni umetnik. Objavio je tri zbirke poezije: Betonska koma (1996), […]

Najava: Nesaglasnost 15













Gastrozofija – do sada slabo definisana i retko proučavana disciplina filozofije. Potiče od grčkih reči gaster i sofia – ili mudrost stomaka, ukusa, mudrost ili misao o konzumiranja hrane. Vrlo malo se o njoj govori, iako mnogi grčki lekari, filozofi, srednjovekovni mislioci, humanisti stari i novi govore o odnosu ishrane […]

Šta je to gastrozofija – Nikola Oravec





„Zatava kreće u gnusan predeo, i naš žargon guši doboše. U središtima mi ćemo hraniti najbezočniju prostituciju. Istrebićemo logične pobune. U zemlje zabiberene i raskvašene! – u službi najčudovišnijeg industrijskog i vojnog iskorišćavanja. Do viđenja ovde, bilo gde. Regruti dobre volje, mi ćemo imati zversku filozofiju; za nauku neznalice, za […]

Demokratija – Artur Rembo [protesti/poezija]

















  Za francuskog filozofa Žaka Ransijera, francuski predsednički izbori nisu iznenađenje. On smatra da francuski sistem koji svu moć predaje profesionalnim političarima sam prizvodi kandidate koji neprestano tvrde da sa njima „sve počinje ispočetka“. Erik Ešiman je razgovarao sa njim 15. marta 2017. za časopis L’Obs. Od odluke Fransoa Olanda […]

Predstavnički sistem protiv demokratije: Žak Ransijer o francuskim predsedničkim izborima