Apstrakt Gledano iz zapadne perspektive, istorija komparativne književnosti može se podeliti u tri etape: poređenje evropskih književnosti unutar Evrope; poređenje evropskih književnosti sa drugim kulturama izvan Evrope; međusobno poređenje književnosti izvan Evrope. Ovaj tekst objašnjava kako su se, od izgradnje imperija u 19. veku, preko jevrejske dijaspore tokom 20. veka, […]

Ben Hačinson – Komparativna književnost: istorija i junaci


Apstrakt Poglavlje “Prakse i principi” postavlja pitanje šta znači “porediti” književnost. Ono identifikuje niz osnovnih principa koji su konstitutivni za disciplinarnu praksu komparativne književnosti i koji se mogu smatrati konceptualnim parovima: teme naspram metoda; periodi naspram regija; blisko naspram dalekog čitanja; kanon naspram kontra-kanon; žanrovi naspram stilova; i pisci naspram […]

Ben Hačinson – Komparativna književnost: prakse i pincipi


  „Isto­ri­čar bi tre­ba­lo da se po­sta­vi usred ljud­ske du­še za jed­no od­re­đe­no vre­me, za je­dan niz ve­ko­va, ili kod jed­nog od­re­đe­nog na­ro­da. Mo­gao bi da pro­u­ča­va, da opi­su­je, da pri­ča sve do­ga­đa­je, sve pre­o­bra­ža­je, sve re­vo­lu­ci­je što su se iz­vr­ši­le u du­hov­nom ži­vo­tu čo­ve­ka i kad bi za­vr­šio po­sao, […]

Ipolit Ten – Uvod u Istoriju engleske književnosti



  ČARLS DI­KENS, u be­le­šci ko­ja le­ži pre­da mnom, a po­vo­dom jed­nog mo­jeg ra­ni­jeg is­pi­ti­va­nja sklo­pa Bar­na­bi Ra­dža, ve­li: „Uz­gred bu­di re­če­no, zna­te li vi da je Go­dvin pi­sao svog Ka­le­ba Vi­li­jem­sa po­či­nju­ći s kra­ja? On je svog ju­na­ka pr­vo upleo u mre­žu te­ško­ća, ho­je sa­či­nja­va­ju dru­gu sve­sku, i tek […]

Edgar Alan Po – Filozofija kompozicije


1. LE TAS­SE Dra­me hi­sto­ri­que en cinq actes, par M. Ale­xan­dre Du­val. 1827.  (Po­što je na­veo ne­ko­li­ko me­sta iz fran­cu­skih pri­ka­za ove dra­me, igra­ne u Thatre Francais, Ge­te do­da­je:) Sa­op­šte­nja ko­ja ov­de da­jem iz fran­cu­skih li­sto­va ne­ma­ju sa­mo na­me­ru da pod­se­te na me­ne i mo­je ra­do­ve, cilj mi je ne­što […]

J. V. Gete – O svetskoj književnosti [odlomci]


Kvint Horacije Flak (Epist. II, 3) Ljudsku glavu da nešto sa konjskim sastavi vratom slikar, pa udove razne nakalemi, pa još na sve to šareno perje da doda, il’ nakazno da se od kuka izmetne gadno u ribu lepotica prava do struka – da l’ biste, gledajuć sve to, vi […]

Kvint Horacije Flak – Pizonimа [Pesnička umetnost]



V   Sokrat. I vidim, Ijone, i evo idem da ti pokažem šta mi se čini da je to. Što si ti sposoban da o Homeru dobro govoriš to nije, kao što sam već ranije primetio, neka naročita umešnost, nego božanska snaga koja te goni, kao ona u kamenu, koji […]

Platon – Ijon [odlomak]


A) OPŠTI DEO   UMETNIČKO STVARALAŠTVO UOPŠTE   I DEFINICIJA UMETNIČKOG STVARALAŠTVA. RAZLIKE PO SREDSTVIMA PODRAŽAVANJA   Raspravljamo o pesničkoj umetnosti samoj i o njenim obli­ci­ma, šta je svaki u suštini, i kakav oblik treba davati pesničkom gra­divu ako se hoće da pesničko delo bude lepo, a zatim o broju […]

Aristotel – Poetika [odlomak]


                ESHIL Kakav susret! Uh, sav ceptim i u meni                                                 sve se kuva                                što s ovakvim moram još da diskutujem. Ko s njim da se                                                 prenemaže!                                  Ali, eto, da ne kaže: „Ćuti pređen“ – reci mi ti Evripide,                                                 zbog čega je                                 […]

Aristofan – Sporenje Eshila i Euripida [Žabe/odlomak]



Reka Kolorado je najugroženija reka u Sjedinjenim Državama—takođe, deo je moga tela. Ja nosim reku. To sam ja: ‘Aha Makav. Ovo nije metafora. Kad Mojave kaže, Inyech ‘Aha Makavch ithuum, mi kažemo kako se zovemo. Pričamo priču o svom postojanju. Reka teče posred moga tela. Do sada sam u svakoj […]

Natalie Diaz – Prva voda je telo [poezija]


Uvodna reč prevodioca   Ovde se radi o jednom preglednom, informativnom tekstu, koji predstavlja sažeto i hronološko mapiranje internacionalizama i kosmopolitizama. Čini mi se bitnim jer se te ideje danas neretko uzimaju površno, čime slabe kao protiv-argumenti rasizmu, nacionalizmu, ali i šire gledano – kapitalističkom tipu globalizacije koji živimo. Često […]

Internacionalizam i kosmopolitizam, jedna paralaksa – Etjen Balibar [esej]


Načelo odbijanja. Napustiti nametnute debate, odbiti da se određeni ideolozi predstavljaju kao sagovornici, određene teme kao podložne raspravi, određeni problemi kao relevantni. Te teme čine sučeljavanje ideja nemogućim, preduslov za debatu je da se one napuste. Mitu o javnom prostoru kao ujednačenom mestu oslobađanja, treba suprotstaviti ideju da ima problematika koje su međusobno nekompatibilne.

Manifest za intelektualnu i političku kontraofanzivu – Žofroa Laganeri i ...



Iz Prvog ciklusa – Elba, Italija  – klečim pred istrunulim mašinama s rudarima u mislima na mineralnoj plaži okamenjenih kapi njihovog znoja – na ovom mestu spuštam olovku da ne bih umrla od sećanja, vozim se na crnu plažu. na toj rudarskoj plaži nema hlada. ona je najnapornije mesto u […]

Jelena Anđelovska – Kuća se nije mrdnula [poezija]


Živo i pravo – Ja te ništa ne razumijem, i ti mene ništa ne razumiješ. Na tom čvrstom tlu gradimo, kad to odlučimo, jedino što možemo, povjerenje, tu hrabru silu, slijepu radost, staro znanje, zdravu sol. Dok govorim, smiješ se, dok ti nešto radiš ja se pitam kako. Niti si […]

Hrvoje Tutek – Nešto dobro ujutro u kuhinji [poezija]


Bili Ramzel je rođen u Korku 1977. godine. Obrazovao se u školi „Severni Manastir“ i Univerzitetskom koledžu u Korku. Objavio je dve zbirke pesama kod izdavača Dedalus pres, Komplikovana zadovoljstva (2007), i San arhitekte o zimi (2013), koja je bila u užem izboru za nagradu za poeziju Irskog Tajmsa, a […]

„Pisanje iz druge perspektive“ – intervju sa Bilijem Ramzelom



JEZIK                              Jezik možeš pobjediti jedino ako mu dobro služiš.                                                                                        (Igor Zidić)   Našao se u svakome od nas. Bilo nam prosto što je tu, činilo se, taj obični komad mišića. A bez njega ni riječ ne složismo.   Unio je fingirani hibrid u dimenziju. Znao biti jednak, […]

Jezik – Omer Ć. Ibrahimagić [poezija]


Billy Ramsell was born in Cork in 1977 and educated at the North Monastery and UCC. He has published two collections with Dedalus Press, Complicated Pleasures in 2007 and The Architect’s Dream of Winter in 2013, which was shortlisted for the Irish Times Poetry Now Award and was recently published in Italian translation. He […]

“Just the Right Amount of Detail” – Interview with Billy ...


Novembarski ciklus ovogodišnjeg festivala Književna mašina zatvoren je promocijom zbirke pesama Indeks 21: panorama novije novosadske poezije, 27. novembra u kafiću RebelRelic. Ovu publikaciju je prethodne godine izdalo Prelom izdavaštvo. U karakterističnoj atmosferi kojom ovaj kafić odiše, o publikaciji su govorili priređivač Branislav Živanović, Marko Jovanović koji je govorio ispred […]

Lična karta novosadske književne scene: promocija “Indeksa 21” [književna.mašina]



Unutar okvira novembarske “Književne mašine” su se, tokom cele nedelje, nazirali obrisi slem poezije, da bi nam se ona u svom punom sjaju pokazala tokom subote 26. novembra kada je publika imala jedinstvenu priliku da prisustvuje “Pesničkom slem takmičenju Srbije 2022”, održanom u “Radio Cafeu“. Veoma veliki odziv publike, dupke […]

Neodoljiva atmosfera: Slem Srbije 2022. [književna.mašina]


U drugom segmenu Nesaglasnost, održanom u knjižari Bulevar books, u sredu 23. novembra, sa početkom u 20h, učestvovali su italijanska pesnikinja Mariađorđia Ulbar i irski pesnik Bili Ramzel, dok je razgovor  moderirao Stevan Bradić, jedan od organizatora festivala, uz konsekutivni prevod Milana Đurišića. Mariađorđia Ulbar je profesorka, književnica, i prevoditeljka. […]

Poezija na margini: Bili Ramzel i Mariađorđia Ulbar [književna.mašina]


U drugom ovogodišnjem ciklusu festivala Književna mašina, koji je održan u periodu između 21. i 27. novembra, jedan od prepoznatljivih događaja je i Nesaglasnost, koji podrazumeva razgovor između dva autora/autorke uz prisustvo moderatora. Od 18h, u Bulevar Books-u, razgovarali su austrijska slem pesnikinja Katarina Venti i slem pesnik Elias Hiršl, […]

Groznica slema: Elias Hiršl i Katarina Venti [književna.mašina]



Prvi pesnički događaj novembarskog ciklusa Književne mašine održan je 22. novembra, u prostorijama knjižare Zenit books. Reč je o Zajedničkom čitanju, na kom je mnogobrojna novosadska publika imala prilike da se upozna sa pesnikinjama i pesnicima novije generacije iz zemlje i inostranstva, koji su čitali stihove iz svog opusa. Program […]

O čemu govori savremena poezija? – Zajedničko čitanje [književna.mašina]


Naučni skup Posle neoavangarde: srpska poezija u 21. veku održan je 21. novembra 2022. godine u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu i predstavlja prvi događaj u okviru novembarskog ciklusa festivala „Književna mašina“. Skup je organizovan u saradnji Udruženja “Mračna komora” iz Novog Sada i Instituta za književnost i umetnost […]

Šta znamo o sebi samima? – naučni skup “Posle neoavangarde: ...


Tvoj svet pored mog sveta – Ukrala si zvezdano svetlo, naredila očima da svetlucaju, ali nema sjaja u daljini, već direktno ispred mene u daljinu. Plavo-slepe zvezde, šarenije od osmeha tvog, kad si izjavila, da si rođena za to, da te je sam Bog stvorio za to da stvaraš mir […]

Katarina Venti – Tvoj svet pored mog sveta [književna.mašina]



Tražiš od mene nešto lepo      Ali kako    sad kad su svi meridijani usporili a vremenske zone među nama ostare čitav vek svakog sata,             sad kad su istopili statuu             čuvenog fizičara sa trga,    sad kada su fuksije ostavljene da plamte u gomilama sa kupinama i […]

Bili Ramzel – Tražiš od mene nešto lepo [književna.mašina]



Šta oni žele (Tekst se bazira isključivo na ocenama sa jednom zvezdicom literarnih klasičnih dela na Amazonu.)   Oni žele da knjiga bude dostavljena u roku od dva do tri dana. Oni žele da knjiga bude dostavljena još istog dana. Oni žele da knjiga bude dostavljena. Oni žele da knjiga […]

Elias Hiršl – Šta oni žele [književna.mašina]



Naučni skup POSLE NEOAVANGARDE: SRPSKA POEZIJA U 21. VEKU     21. novembar 2022. Rektorat Univerziteta u Novom Sadu – PROGRAM Pozdravna reč – Stevan Bradić, Filozofski fakultet Novi Sad, urednik skupa Žarka Svirčev, Institut za književnost i umetnost Beograd, urednica skupa – Prva sesija 10.30 – 11.30 Vladimir Gvozden, […]

Program skupa “Posle neoavangarde: srpska poezija u 21. veku” [književna.mašina]


Odbojka devojke koje su jednom u meni naišle na stubove igraju odbojku sa mesecom tu je i ona, moja žena iz budućeg univerzuma ruga mi se konjskim repom najzad se predajem pištaljka u krošnjama označava kraj meča razgrnuo sam stubove kao zavesu po prvi put u nadi da će svetlost […]

Lazar Prendović – Odbojka [književna.mašina]


Deca Napustila sam svoju jedinu jesendeca su me primila u svoje godišnje dobastvaraju ga igrom, lepše je samoniklood proleća. Stojim sa strane, jer su na trenutketa deca tužnija od mene,znam u čemu se sastoji samoobmanazato puštam da teku njihove mislikroz moje reke, reči, korita, sudove. Izvinjavaju se, ja želim da […]

Anđela Pendić – Deca [književna.mašina]



PROBUDI ME U JUGOSLAVIJI probudi me u Jugoslaviji šezdesetih u borosanama i plavom radničkom mantilu u samoupravljanju i ostvarenim pravima radnika studentskim demonstracijama ’68. hoću da sam mlada tad neka to bude juli vraćamo se u dva radničkim autobusom iz fabrika na zajednički porodični ručak u metalčevim šerpama stan smo […]

Svetlana Savić – Probudi me u Jugoslaviji [književna.mašina]


Američki san Moji prijatelji rade u Americi Spavaju kad ja otvorim oči Nesto iza ponoći potvrđujemo Da i dalje postojimo U telefonu onog drugog Moja kosa miriše na zapršku Kuvala sam da ugrejem kuću Da sam veštica iz bajke Sama bih se bacila u kotao Moji džemperi su najdublji zagrljaji […]

Natalija Jovanović – Američki san [književna.mašina]


MRTVA PRIRODA SA KAFOM – Podigao sam se u monohromatsko jutro, crveni isprani krovovi remete paletu i nadiru kroz krošnje u prozore: mrtva priroda sa kafom. Tamo ugalj ne okleva u formacijama dimnjaka, izvija se poput kratkih, suviše eliptičnih rečenica Boga. Nedostaje miris, onaj dugotrajni iz veša na terasi. Tastatura […]

Petar Matović – Mrtva priroda sa kafom [književna.mašina]



Na krilima ždrala-mačke (U pokušaju gubljenja krvavo stečene nevinosti, od nečega se moralo početi) Jahati. Obasjana dnevnom svetlošću, na krilima ždrala. Nastasja, zar ne znaš da netko i dalje misli na tebe? Sklupčana u kandžama usamljenosti, olako bih prodala besmrtnost za namigivanje zadovoljstva. Jahati. Zagledana u mesec, trljati se o […]

Bojan Samson – Na krilima ždrala-mačke [knjževna.mašina]


Ben Clark is a poet from Ibiza, Spain. He studied English Philology at the University of Salamanca, where he is currently teaching poetry in Virtual Master’s Degree in Creative Writing. He has published several poetry collections in Spanish: Los hijos de los hijos de la ira  (2006), Cabotaje (2008), Basura […]

“Wonderful thing about poems is that they don’t need to ...




Ben Klark je pesnik sa Ibice, Španija. Završio je engleski jezik na Univerzitetu u Salamanci, gde trenutno predaje poeziju na onlajn master programu kreativnog pisanja. Objavio je nekoliko zbirki poezije na španskom jeziku: Los hijos de los hijos de la ira  (2006), Cabotaje (2008), Basura (2011), La Fiera (2014), Los […]

“Divna stvar u vezi sa pesmama je što one ne ...


Kornelija Hilmbauer je autorka iz Beča, Austrije. Bavi se poezijom, kratkom prozom i audio komadima. Studirala je istoriju umetnosti i engleski jezik u Beču i na Malti i uz to, jezičku umetnost na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču. Svoju debitantsku kolekciju MAU OEH D objavila je 2018. godine u izdanju […]

Književnost može biti politična i ako nije direktno aktivistička – ...


U petak 23.9. održan je poslednji deo programa septembarske Književne mašine pod nazivom Oko knjige, u kome su učestvovali urednici četiri izdavačke kuće, tri privatne i jedne državne. U Bulevar books-u su o izdavaštvu govorili Josip Ivanović (Edicije Božinović, Hrvatska), Srđan Gagić (Raštan izdavaštvo), Alen Bešić (Kulturni centar Novog Sada) […]

Održivost izdavačkih kuća: Oko knjige [književna.mašina]



Poetska žurka pod nazivom ,,Haos poezija“ održana je u četvrtak, 22. oktobra 2022. u sklopu festivala „Književna mašina“ koji se po treći put održava u Novom Sadu. Koncepcija događaja se svodila na čitanje autorske poezije uz pratnju improvizovane elektronske muzike, koju je izvodio Lakmus Red. Uglavnom su čitali već objavljivani […]

U zajedničkom prostoru: Haos poezija [književna.mašina]


Pretposlednji dan septembarskog ciklusa “Književne mašine” obeležila su dva događaja, održana u prostorijama “Šok zadruge”. Na prvom od njih, predstavljena je bilingvalna publikacija “Linije bekstva: antologija poetske i vizuelne kulture u Novom Sadu”, koja objedinjuje radove 16 pesnika/kinja i vizuelnih umetnika/ca sa teritorije Novog Sada, u izdanju udruženja “Mračna komora”, […]

Linije bekstva: razgovor i izložba [književna.mašina]


U utorak 20. septembra 2022. iz nekadašnje fabrike za proizvodnju svile, a sada Kulturne stanice, simbolično nazvane Svilara, ponovo se čuo rad mašine, ali ovaj put Književne mašine. Protutnjali su, dupke punom salom, i za sobom ostavili trag Najnoviji glasovi. Ovo književno veče je otpočelo upravo tim glasovima, te su […]

Najnoviji glasovi: Poezija (još uvek) može da donese tektonske promene ...



Drugi program Nesaglasnosti, održan 19. septembra, u 20h u Bulevar Books-u, nastavlja razgovor o poeziji, ovoga puta, sa autorima koji dolaze iz inostranstva, iz različitih država. Predstavljeno je dvoje stranih pesnika, Ben Klark iz Španije i Kornelija Hilmbauer iz Austrije, sa kojima se publika mogla susresti prethodnih dana, a čije […]

Daleke blizine: Ben Klark i Kornelija Hilmbauer [književna mašina]


Nesaglasnost je drugi u nizu događaja održanih u sklopu festivala Književna mašina, koji se odvija u periodu između 18. i 23. septembra. Ujedno je i najtrajniji program koji udruženje Mračna komora održava, a obuhvata razgovor između dva autora/autorke uz posredstvo moderatora. Učesnici festivala bili su Sonja Veselinović iz Novog Sada […]

Sudar svetova: Sonja Veselinović i Uroš Kotlajić [književna.mašina]


U Novom Sadu, u nedjelju 18. septembra, na Spensu, otvoren je festival Književna mašina Festival Književna mašina, zvanično je otvoren u nedjelju, 18. septembra u Teatronu SPENS-a, pred brojnom publikom. Iako je dan ranije, učešćem pjesnika i jednog od organizatora Mašine, Stevana Bradića, u Noći književnosti, festival najavljen, on je […]

Festival je otvoren: “Živela poezija koja se shvata ozbiljno!” [književna.mašina]



Ognjen Aksentijević   u gerili   možda ću biti šuma, sanjam i za brdima me budi tutnjava aviona pred mojim očima besne gusenice prevrću utrobu sve zemlje dok one iz zasede trče s puškama drugovi sa mnom, nežni plaču u žbunju   danima, u tajnosti povraćam nagomilano iskustvo predaka koje […]

Ognjen Aksentijević – U gerili [književna.mašina]


Nenad Ignjatović   MALI ČOVEK   Gorušo, osvetnice, lepršice, droljo! Nespremnosti, plodnosti, umrušo! Čovekoljubac odgriznu nokte halapljive. Rogobat dostojanstva lumpuje čergarstvom.   U obredne zore žrtve su razvlačene na uličnoj pozornici željnoj publike. Šibali su starlete i konjušarke ostrugama, trnjem čupali krvave nežnosti, kupala je crne ježeve, nesnalažljive, u crveno, […]

Nenad Ignjatović – Mali čovek [književna.mašina]


Nemanja Ćurčić   teofant valjanje kamenja je smisao postojanjapune nam čeljusti repova prethodnih nasponavljanje je majka vasionesamo je trebalo to zaboraviti do početka izmišljati toplu vodu znači zaljubiti se u prasakrašireni u tačku skupili smo se u vremepoljubili smo „dosta“ i „nemojte više molim vas“taj nas je prizor toliko puta […]

Nemanja Ćurčić – Monolit [književna.mašina]



Miloš Markov     Tetris   Smrt voljenih ili tetris igra je istaspuštaš nešto da bi ti nestalo A ti nastavljaš i spuštaš i nastavljaš i spuštašI plave greške rastu kao stakleni neboderi Sve dok ti se svet ne popne na glavuSve dok ti grumen zemljene izraste iz okaSve dok te […]

Miloš Markov – Sve što ne bude sačuvano biće izgubljeno ...


Jelena Marinkov   igralište   na tvom balkonu sve je tako prosto nebo pada na tabane blokovi ti mašu odmahuješ im pospano ispod stolice koja sedi na tebi zvezde prazne raspukle piksle na pločnik umesto nas od izmrvljenog pepela čak i betonske biljke procvetaju Korom razbuktalih citrusa gađaš besane sijalice […]

Jelena Marinkov – Igralište [književna.mašina]


Dalibor Tomasović POLUOSTRVO Ovde se, po ulicama i stanovima, danju i noću, tuguje. Fermentira. Grabi srce kao meduza i živi. Boguje se. Izoštrava grublje, pazi da se ne rodi paganski spiritualizam, nova jesen, i smrt kao kvasac. Izdišemo. Ovde nas pričaju istoriji, i slobodi prošlog, hodamo po rečima, hiperventiliramo ovce, […]

Dalibor Tomasović – Poluostrvo [književna.mašina]



Anastasija Bijelić venera u blizancima ne volim etikete. makazama za nokte isečem sve one sa majica i džempera koža mi je osetljiva i kosa vezana one me grebu po vratu a ne volim da crvenim tamo gde svi mogu da vide ne znam na koliko stepeni da operem nešto bez […]

Anastasija Bijelić – Venera u blizancima [književna.mašina]


Tijana Sladoje   MUKA MI JE muka mi je od umetničkih dušica koje ti tutnu svoje pesme da čitaš, a ni ne poznaju te. da im se diviš, valjda, ili pohvališ. (ne mislim na one drhtave ruke koje ti daju poluzgužvan papir i pobegnu u drugu sobu dok ti čitaš, […]

Tijana Sladoje – Muka mi je [književna.mašina]


Katarina Pantović   CVETANJE     Odjednom, novi špil karata. Otvaraš ih.   Reagujem na magnetno polje, slaba sam.   Naše dve vremenske zone u bratsko-sestrinskom su incestu.   Moja nasmejanost je čista gluma. Iznutra sam slepa poput pupka.   Mesecima ležiš u mišjoj rupi, čekaš da se obrazuje humka. […]

Katarina Pantović – Cvetanje [književna.mašina]



Maja Stojanac   PUTOVANJA 1.Sintijazaželela sam se običnih stvarineumorno slažem narandže u gajbice pokušavajući da napravimred u glaviučim se strpljenju na teži način simbolikom trojke štapovaza mene najteže arkane u tarot špiluplaši me osećaj da ću stalno nešto da čekamzarobljena geografijom ovog mestadok vreme prolazi 2.šta misliškoga sam ja stvarno […]

Maja Stojanac – Putovanja [književna.mašina]


Kornelija Hilmbauer   iz: Labave poruke     želim ti sećanje i  time meni   ja “prodrmana” razbuđena   sebe kao i tebe zaboravljam   sad možda ti drmaš   znaš li mi   videćeš   samo pusti – –   s Glave padoše mi Slike   Verovatno slučajno   […]

Kornelija Hilmbauer – Labave poruke [književna.mašina]


JESEN JE I NEKAD SE UČINI DA ME JE MOGUĆEPOBIJEDITI   Svijet se razbolijeva. Brže. Na pojavu novog soja aktuelnog virusa, cijela jedna zemlja pribavila je sve dostupne metke. Svoje spravice za praćenje ljudi nose rado i svugdje. U dogovorenom dijelu svijeta uspostavljen je beskrajni, ali vrlo konkretan rat: rat […]

Marija Dragnić – Ljetnja uspavanka [književna.mašina]




Marko Jovetić Somborske kiše U Somboru sam voleo neku Svetlanujednog leta.Jao kad bi znao kako se spavane bi me glavane bi me glavaovako mučila.Govorila mi jepopij kafetinnisi balavacistuširaj seuradi neštohoćeš li da te izmasiram?A ja sam slušao njene rečigledao njene rukei plakao.Avgust je, taj večni avgusti ove godineni daška vetrani […]

Marko Jovetić – Somborske kiše [književna.mašina]


Maja Solar   * želim te toliko te želim želim te i mrtvog i živog samo ne želim da te boli da me boli krv, može rožnjače, također   uzbuđuje me brutalna nježnost ubrašnjavljene ruke baš ništa na šta se ložio Jukio Mišima (osim možda onaj dio kada je tijelo […]

Maja Solar – to besno, to voljeno [književna.mašina]



1
Ben Klark   Passar el missatge[i]                                                                           U sećanju na Pabla Aranda Još uvek čuvam tvoje poruke na mobilnom. Ponekad ih iznova čitkam u časovima iščekivanja, tokom nepojamnog vremena pred šalterima Pošte ili u ribarnici, tamo gde je isto red pa svi pitaju, nakon što uglas razmene podrav, jesam li […]

Ben Klark – Kada stigne pesma [književna.mašina]


Snežana Nikolić – Vežbe disanja Ameli Notomb – Trogodišnja Ameli Notomb odlazi do bazena sa šaranimau kućnom dvorištu. Trogodišnja Ameli Notomb prvi put ugleda njihovaodvratna usta, nešto odvratno uopšte. Trogodišnja Ameli Notomb odlučuje da se udavi u toj odvratnosti. – Forma pesme. Forma tumačenja, bilo koja forma, zastrašujuća je poput […]

Snežana Nikolić – Vežbe disanja Ameli Notomb [književna.mašina]


Bojan Todorović – Naša ljubav  – i kad padne noć opet neki vrttvoja glava je bundeva sa dva plava pramena grickamo njeno seme, radujemo se haludžama – bacila si mi konopac, uz koji se penjem dok ga ne uvijem oko vrata –postoje ukusi i mirisi za koje nisam znao biljke […]

Bojan Todorović – Izbegavanje vojnog roka [književna.mašina]



1
Maša Seničić – neophodno polje: adresa   mesto porekla silom otima ulogu uporišta: sva dokumenta znaju gde sam rođena i gde sam upisala prvi razred. svaka institucija traži da se usidrim i po tom mi osnovu oporezuje dan duž – struka pod kojim titraju neujednačeni, usitnjeni obroci; gravitacija ih bezvoljno […]

Maša Seničić – neophodno polje: adresa [književna.mašina]


Lepota i varijacije   1. Kako je biti toliko lep? Spuštam svoje dlanove u tebe i nalazim – šta? – Lepota, primenjena na pticu, ne prelazi u moje ruke. Ali svaku noć, tvoje ruke – dodiruju moje ožiljke i podižu moje iskrivljene udove kako bi ih dodirnule tvoje usne. Te […]

Lepota i Varijacije – Keni Fris


  Ja nisam jedna od   Ja nisam jedna od fizički onemogućavanih –   Ja sam čarapa u oku sa čvornovatom pesnicom Ja sam francuski poljubac sa rascepljenim jezikom Ja sam ortopedske cipele prišivene na poslednji od tvojih strahova – Ja nisam jedna od različito sposobnih – – Ja sam […]

Ja nisam jedna od – Šeril Meri Vejd



Invalidnost je neizbežni element ljudskog postojanja i iskustva. Iako je važan aspekt ljudske raznolikosti jednako kao i rasa, etnička pripadnost, pol i seksualnost, invalidnost se retko prepoznaje kao takva. To je čudno, pošto u praksi invalidnost često nadjačava druge manjinske statuse. Odnosno, za ljude koji odstupaju od hegemonog identiteta na […]

Invalidnost, životni narativ i predstavljanje – G. Tomas Kouzer


„Ono što radimo, danas će dotaći vaš život” (marketing slogan kompanie Junion Karbid)   Moj naslov se odosi na arhitektonski dizajn koji omogućava ljudima pristup njihovom veštačkom okruženju, bilo da su onemogućavani ili ne. Fraza poprima zlokobinije implikacije u globalizovanom svetu u kome su politike strukturnog prilagođavanja, institucionalizovane tokom svetske […]

Univerzalni dizajn: delovanje invaliditeta u doba globalizacije – Majkl Dejvidson


U današnjim proučavanjima invalidnosti neme potrebe za korišćenjem medicinskih termina koji opisuju simptome i dijagnostičke kategorije. Studije invalidnosti se bave različitim vrstama označitelja i identifikovanjem različitih vrsta sindroma. Ovde nas međutim interesjuju lingvističke konvencije koje strukturiraju značenja dodeljena invalidnosti i obrasci koji su odgovor na invalidnost, a koji proizlaze iz […]

Dodeljivanje novog značenja – Simi Linton



U sobi sa o gledalima koja predstavlja svetsku mitologiju, nema užasnijih, potresnijih pojava od tri Graje, Meduzine sestre – čija ružnoća pretvara posmatrače u kamen. Imajući samo jedno oko i šest praznih očnih duplji tri veštice se pohlepno otimaju oko njega, kako bi makar na tren videle svet oko sebe. […]

Invaliditet u teoriji: od društvenog konstruktivizma do novog realizma tela ...


Verujemo da su osećanja nepromenjiva, ali svi osećaji, a posebno oni najplemenitiji i najbezinteresniji imaju svoju istoriju. Verujemo u tupu nepromenjivost nagonskog života i zamišljamo da i dalje slepo ispoljava svoju silu u sadašnjosti kao što je to činio i u prošlosti… Verujemo da se telo, u bilo kojoj situaciji, […]

O upravljanju invaliditetom: Fuko, moć i subjekt oštećenosti – Šeli ...


Moderna politička teorija tvrdi da se na temeljima jednake moralne vrednosti svih ljudi gradi socijalna inkluzija. Ideal univerzalnog građanstva sa jedne strane – ističe šta je to zajedničko svim ljudima a sa druge zahteva jednak tretman u smislu da su zakoni i pravila neosetljivi za individualne i grupne različitosti. Međutim, […]

Žena sa invaliditetom u filmu (kao metafora upornosti i slabosti) ...



Sažetak   Ovaj članak se bavi personalnom asistencijom – ključnom praksom za jačanje samostalnosti i društvene inkluzije osoba sa invaliditetom. Početna tačka analize jeste pretpostavka da je značaj personalne asistencije daleko veći od garancije socijalne pomoći i da se tiče egzistencijalno-ontoloških pitanja. Kako bismo rasvetlili ta pitanja, koristićemo fenomenološki pristup. […]

Personalna asistencija za osobe sa invaliditetom i poimanje ljudskog bića ...


U knjizi Društvena kritika u savremenom jugoslovenskom igranom filmu, Milan Ranković već 1970. godine o filmu Veselica (1960) Jožeta Babiča govori kao o “dalekosežno anticipatorskom” (Ranković 1970: 38). Ranković vidi Babičevu Veselicu i Uzavreli grad (1961) Veljka Bulajića kao neposrednu preteču cenjenih društveno-kritičkih filmova iz 1960-ih koji su govorili o […]

Invalidnost, melodrama i društvena kritika: film Veselica Jožeta Babiča – ...


Književnost i nedisciplinovano telo invalidnosti Ovo poglavlje knjige [Narativna proteza] prethodi detaljnim analizama do kojih smo došli produbljujući našu teoriju narativne proteze kao zajedničke odlike književnog predstavljanja invaliditeta. Ovde demonstriramo jedan od mogućih pristupa, u okviru studija invalidnosti, „problemu” koji invaliditet i populacije sa invaliditetom predstavljaju svim kulturama. Gotovo svaka […]

Narativna proteza – Dejvid Mičel i Šeron Snajder [esej]



kako plesatisedeći Čarls Olson, „Tirski posao“   Godine 2000. navršilo se 10 godina od Zakona o Amerikancima sa invaliditetom [Americans with Disabilities Act, ADA], što je proslavljeno u junu štafetom sportista sa invaliditetom koja je povezala 24 grada. Baklju je na ovaj događaj u Venis bič u Južnoj Kaliforniji donela […]

Odsutni Leri: poetika invaliditeta Lerija Ajgnera – Majkl Dejvidson [esej]


Uvod U mnogim zemljama sveta, onemogućavane osobe [disabled people] i njihovi saveznici organizovali su se tokom poslednje tri decenije kako bi se borili protiv njihovog ugnjetavanja i isključivanja. (Driedger, 1989; Campbell and Oliver, 1996; Charlton, 1998). Ključ ove borbe bilo je preispitivanje previše medicinskog i individualističkog prikaza invalidnosti. Iako su […]

Socijalni model invalidnosti – Tom Šekspir [esej]


A trebalo je samo da mi kažu: Martine, tako se ne pišu priče! Ali, prijatelji su me lagali. Proizvoljnosti u tekstu su pravdali pukom modernošću, a postupke koji su ih zbunjivali namerom da istaknem nečitljivost sveta. Da su sa mnom bili manje ljubazni, možda priču ne bih ni objavio, pa […]

Goli grad – Martin Grabas [proza]



Temat „Studije invalidnosti“ priređujem na poziv redakcije časopisa za književnost, filozofiju i društvenu teoriju Rizom. Pred čitaocima Rizoma je skup tekstova, eseja, radova, poezije, proze domaćih i stranih autorki i autora, koji iz različitih uglova govore o invalidnosti. Razlog zbog koga sam se prihvatio tako uzbudljivog i izazovnog poduhvata, jeste […]

Studije invalidnosti – Siniša Tucić [rizom 02]


1   sipina kost jenajbolje vreme za pisanje pesmena primerili umesto togavidi se bezoblično polje močvara ili prosto blato kome veče preti doći će doći ćeali pisanje mu odgovara sve što sam sakupilo sakupilo sam i ne može se raznetio malo slovo uvereno u svoje prečice do trajanjavidim oči kako […]

Kao pokidano lišće – Stevan Bradić [poezija]


Nešto izlazi napolje; mogu osetiti kako me mimoilazi poput hladnog vetra. U daljini, čujem zbunjujuće zvuke – nalik na razgovor ljudi na stranim jezicima, snažno obrušavanje vode i zavijanje vukova.[1] Gospodar je govorio. Još uvek je govorio. Još uvek nije udario stopalom o tlo, čime je zaustavljao svaki govor, snagom […]

Drakulina zaostavština – Fridrih Kitler [esej]



Političke partije, grupe, sindikati i frakcije, koji su polagali pravo predstavljanje radnika i naroda dugo su formalno bili verni Pariskoj Komuni. U ovome su se slagali sa Marksovom zaključnom napomenom iznesenoj u njegovoj divljenja dostnojnoj knjizi Građanski rat u Francuskoj: „Pariski radnici sa svojom Komunom, biće večno slavljeni kao nosioci […]

Pariska Komuna: politička deklaracija o politici – Alen Badiju [esej]


Novogodišnja –Ovdje Nova godina počinje u novembru a završava u februaru kao da ljudi nemaju pametnija posla za preostale dane Nešto je prokleto teško u kvaru u vazduhu dim od petardi dječurlije Tako bih voljela da sam mehaničar da popravim auspuh Nešto je prokleto teško zaglavljeno sprečava protok kroz vazduh […]

Triangl – Katarina Sarić [poezija]


Kovač – Dvorac Tiljerije, oko 10. avgusta 1792. – Strahovit od snage i od pijanstva svog,S rukom na držalju čekića ogromnog,Obuzet smejanjem gromkijim od fanfara,Pogledom satirući debelog vladara,Kovač je Luju kralju zborio u danKad se narod sjatio, bunom zanjihan,U dvor, da bi dronjke vuk’o međ’ pozlatama.Pupavi kralj stajaše, bled k’o […]

Kovač – Artur Rembo [poezija]




Stablo golo do pojasa – Ispred mene ispisuje se šuma. Stablo se mrda, golo do pojasa, neprirodna poza sasvim je opravdana. Vegetacija je samo mali isečak, čelo sa petokrakom se gorljivo probija, za pušku prilepljena ramena, namešteni kadar leđa prenosi se i multiplicira. Šuma se gusto izdiže u tela koja […]

Ja sam tvoj propagandni film – Ivana Maksić [poezija]


Sve o našim podacima Nije li opsceno gledati boga kako širi veš? Gdje je druga čarapa istorije? Bubanj mašine proguta i više od toga. Slovo srama. Riječ seks uvijek privuče pažnju, čak i ako stoji kraj riječi šifonjer. Kad pretražujemo sebe tražimo pomilovanje. Anksioznost nam je naklonjena. Frojd je možda […]

Sve o našim podacima – Barbara Delać [poezija]



Opšte mesto – trebalo je sažeti jedan utorak kad je čitav maj prošao u kiši trebalo je istočiti taj gnoj svakodnevnog batrganja i neprolaznog bestežinskog stanja pronađen je članak u crnoj hronici jednog dnevnog lista na ćirilici: piscu dijagnostifikivana fobija od pisanja nema više tih disbalansa sredine devetnaestog veka junak […]

Opšte mesto – Stefan Basarić [poezija]


Popodne – stalno zatičem sebe u postojanju i nemam odgovor na neprozirnost, na primer, jednog letnjeg popodneva. kovitlam se u vazduhu prelamam se u tuđim očekivanjima dovijam se da nađem put ostajući zauvek mimo reči. sve što se može zahvatiti prolazi kroz prste kao zraci zalazećeg sunca ostaje na koži […]

Popodne – Marko Jovanović [poezija]


3
Rizom je konačno zadobio svoju štampanu varijantu! Časopis koji je pred vama rezultat je dugogodišnjeg rada grupe ljudi koji su smatrali da je važno da se otvori prostor na kome bi, bez posredovanja ma koje dosadašnje uredničke volje, bilo moguće podeliti ideje o književnosti, filozofiji i društvu. Cela priča je […]

Prvi broj, konačno! – Stevan Bradić



Smatrana jednom od najznačajnijih savremenih američkih pesnikinja, Luiz Glik se identifikovala sa mnoštvom retoričkih stilova, različitih od tradicionalne lirske poezije, po čemu je i danas ostala prepoznatljiva. Njene pojedinačne pesme najbolje je čitati u kontekstu konkretnih zbirki, budući da su izgovorene od strane različitih lirskih figura koje su u otvorenoj, […]

Stvaralaštvo Luiz Glik – Danijel Moris [esej]


Stevan Bradić interviews members of the Autonomous Tenants Union – During my stay in Chicago in 2019 I met with the members of the Autonomous Tenants Union, an organization from Albany Park, that fights for tenants’ rights through direct action, founded on the idea that housing is a human right. […]

The Use of Collective Power: Pre-pandemic Interview With the Members ...




1. Talasi nasrću na kopno u širokim nanosima vetrova. Tako nastaju nabori peska: u nepravilnoj stopi linije koja se nigde ne završava. Ako dovoljno dugo slušaš huk mora što podučava sintaksu, poželećeš da više nikada ne progovoriš ovim jezikom koji se ni u šta ne uliva. – 2. Talasi u […]

Dekapodi mora – Branislav Živanović [poezija]


Fabrika svraba Svrab je osećaj na koži sličan bockanju Svrab je odbačena ideja ili roj pčela na nepcu Svrab je stari stari Sloven Svrab su podmornice ispod kože ili lopovski prsti Može biti da je mačka na truloj i visokoj grani Svrab je vaspitna ustanova ili mesto gde se čuvaju […]

Svrab – Miloš Markov [poezija]


Razgovor sa Sinišom Tucićem vodio Roland Orčik. Intervju je na mađarskom dostupan na književnom portalu “1749”.   Roland Orčik: Pesnički koreni su ti u bivšoj Jugoslaviji. U svojim delima često reflektuješ na promenjeni prostor, na današnje simulakrume država bivše republike. Kako vidiš postjugoslovensku pesničku scenu u Srbiji i u prostoru? […]

Suočavam se sa nasiljem – razgovor sa Sinišom Tucićem



1
Dimnjak u prošlosti, u daljini Iz autobusa, video sam znak pored puta slovima je pisalo, strelica je pokazivala. Pored puta stajala je napuštena fabrika zarasla u travu. Iza zaključane kapije sa one strane ograde nekada su maštana tela. Dimnjak se pušio u prošlosti, u daljini. Sedeo sam u autobusu i […]

Dimnjak u prošlosti, u daljini – Siniša Tucić [poezija]


Od poznih 80-tih nadalje, romanopisci, umetnici, kritičari i istoričari umetnosti su predviđali smrt postmodernizma. Linda Hačeon je objavila, u drugom izdanju Politike postmodernizma (2002), “gotovo je”. Za savremeni period se – počevši od pada Berlinskog zida 1989. pa kroz devedesete i kasnije – često tvrdi da se odlikuje jedinstvenim intenzitetom […]

Postmodernizam je mrtav. Šta je sledeće? – Alison Gibons [esej]


Razgovor sa Džulijanom Stalabrasom vodio Ričard Maršal. DžS: Predajem na Kurtold institutu za umetnost. Predajem modernu i savremenu umetnost. Polje proučavanja mi je fotografija i dosta se bavim savremenom umetnošću kao i masovnom kulturom. RM: Može se reći da si kontroverzna figura. Ne sviđa ti se YBA (Young British Art). […]

Umetnik kao marksista: razgovor sa Džulijanom Stalabrasom



Neki već sada spominju odrednicu nakon Covid-19 virusa. Zašto da ne? Međutim, za većinu nas, naročito u delovima sveta gde su zdravstveni sistemi uništeni višegodišnjim organizovanim zapuštanjem, najgore tek treba da dođe. U odsustvu dovoljnog broja bolničkih kreveta, respiratora, masovnog testiranja, maski, dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola i ostalih rešenja […]

Ašil Mbembe – Univerzalno pravo na disanje [esej]


Eurigrantkinja – predigra (Ovidijevih Metamorfoza, XI) Nedaleko od obale Lezbosa, u krugu u kom isplovljavaju noćni ribarski brodovi, postoji mehurište. Mehuri se, bez stanke, propinju ka istoj tački na površini i tamo se, prosto, rasprše. To je za ribare iz Mitilene njihovo malo podvodno svetilište. Po povratku sa noćnog ribarenja, […]

Eurigrantkinja – Aleksa Nikolić [proza]


Traklova poezija do sada nam je skrenula pažnju na varljive mehanizme reprezentacije koji su polazili od pesništva, a ticali su se samog načina na koji oblikujemo zajednicu, ali stanovište njegovog subjekta ne predstavlja se kao apsolutno, njegovi uvidi ne dolaze sa neke povlašćene pozicije koja ima nepogrešivi uvid u celinu; […]

Figura sestre u Traklovom pesništvu – Stevan Bradić [esej]



Molitva malog crnje – Gospode, jako sam umoran. Rođen sam umoran. I mnogo sam prepešačio od kad se petao oglasio I visok je proplanak koji u njihovu školu vodi. Gospode, ne želim više u njihovu školu. Učini, molim te, da tamo više ne idem. Hoću da pratim mog oca po […]

Molitva malog crnje – Gi Tirolien [poezija]


Istorija je prepuna ljudi koji jednostavno nisu. Oni su rekli “ne, hvala,” okrenuli se i pobegli u pustinju, živeli u buradima, spalili sopstvene kuće, ubili svoje silovatelje, odgurnuli večeru od sebe, meditirali prema svetlosti. Čak su i bebe sposobne odbiti, a takođe i starci. Životinje odbijaju: u zoološkim vrtovima dok […]

Ne – En Bojer


Neka blistava nevolja (Za Beti Šabaz) – Čak ni sutrašnje jutro nas ne može spasiti – ——–Čak ni ovaj veličanstveni američki prostor, Zvezdan i beo poput palate ne može me spasiti – ——–Ili kuća u plamenu motori reže Žure da polivaju zavese vijore na prozorima ——–Poput kose crna žena je […]

Američki soneti – Terens Hejs [američka poezija]



U junu 2019. godine Balaž Mohači (1990) bio je gostujući umetnik u Novom Sadu, u sklopu rezidencijalnog programa književne razmene između Novog Sada i Pečuja, ustanovljenog pod okriljem Fondacije ‘’Novi Sad 2012’’ i Evropske prestonice kulture. Balaž je pesnik, književni kritičar, prevodilac i urednik književnih časopisa Jelenkor i Versum, i […]

Ne želim da biram lake zadatke – intervju sa Balažem ...


Eksperiment sa pihtijama – Ovde započinje. Ovde je beskrajno. Uglavnomsirotinja. Pomalo paralelno sa tračnicama. Gnojivo, vlasništvo, bes. Ovde je sveže.Lavirint. Upravo ovde započinje. Lak,kako je rečeno. Ili belance. Tikve, čikusi, razumevanjezrelosti. Šta je sveže, šta nije, pod jednakim neodgovornim pokroviteljstvom. Priča se da luksuz koračaponekad, u podne. Umekšaj svetlost što […]

Rapsodija – Aditi Maćado [američka poezija]


Razgovor vodio Lorenco Marzili  Britanski filmski reditelj Ken Louč jedan je od najpoznatijih filmskih glasova današnjice. U pitanju je krajnje angažovani umetnik i jedan od nekolicine reditelja koji su dva puta nagrađivani Zlatnom Palmom. Njegovi se filmovi često bave društveno-političkim problemima. Loučov opus obuhvata Španski građanski rat (Land and Freedom), […]

Ako ne razumemo klasnu borbu, ne razumemo ništa – Ken ...



1
malo si srećniji od mene neki od mojih najsrećniji trenutaka u životu dese se kada sam na AOL instant mesindžeruako me večeras malo udari kamion to je u reduželim da prospem sok od narandže po svom licu ta noć sa zelenim nebompesme koje izgledaju čudno prolećni raspuststvari koje sam želeo […]

malo si srećniji od mene – Tao Lin [američka poezija]


3
Romansa srećnih radnika – Započećemo na početku sa Vudijem i njegovim ideološkim poljupcem. Ne mogu da odložim Sibirali ne mogu ni da se više hvatam za njega. Njegove usne bile su proleterska meditacijao maju, borba između patogena, jednostavno oni uobičajeni strahovi mladenaca, reformista ili revolucionara. Spašena od davljenja, zajahala sam […]

Romansa srećnih radnika – En Bojer [američka poezija]


In June 2019 Balázs Mohácsi (1990) was the artist-in-residence in Novi Sad, as a part of the literary exchange program between Novi Sad and Pécs, established under the auspices of the Foundation “Novi Sad 2021” and the European Capital of Culture. Balázs is a poet, literary critic, translator, editor of […]

I want to swing for the fences – interview with ...



Litanija u kojoj su određene stvari precrtane – Svako jutro javor odlazi. ———————–Svako jutro još jedno poglavlje u kome se junak prebacuje ——-sa jedne noge na drugu. Svako jutro iste velike i male reči koje iskazuju našu želju, koje kažu ———————————–Bićeš uvek sam, a onda ćeš umreti. Tako da sam […]

Litanija u kojoj su određene stvari precrtane – Ričard Siken ...


3
Kako pobediti kao devojka   Najviše volim kobile,kako sve što čine deluje lako,na primer: trčanje 40 milja na satje zabavno poput dremke, ili trave. Volim njihov ženstveni konjski hod,kada pobede. Uši visoko, devojke, uši visoko!Ali više od svega, budimo iskreni, volimšto su dame. Kao da je ova velika opasna životinja […]

Ajkule u rekama – Ada Limon [američka poezija]


Pesma o prirodi   Zvezde umiru kao, neprestano i daleko, kao, ono što vidiš samo je posmrtno zvonosvetlosti, zar ne? Svetlosne godine. Ali takođe blizu, kao okean zvezda na obali Pacifika. Njihove maleruke grebu i čvore i odguruju unutrašnjost se prosipa u okean. Masivne smrti. Kada pokušam da spavammislim na […]

Pesma o prirodi – Tomi Piko [američka poezija]



1
Potrošnja vlade Vlada je potrošila Patrišu na mene, “užasno rasipno”, lamentirala je, “kada smo moglitrošiti na još jednog Niksona” vlada je potrošila svu svoju lepotuna visoki lagani skok sa saobraćajnog znaka za irvase – jedva da je ostalo lepote za bilo šta drugo u Americi,i gledajući nakolo vlada je rekla,            […]

Hipno-domina priča, i priča, i priča – Patriša Lokvud [američka ...


Oj rakijo ja te volim jako, a ti mene rako u jarak polako! Alhemija – traganje za prvobitnom materijom Teško je reći da li ova pseudonauka ili pseudodisciplina danas može nečemu da nas nauči. Sve korisno i naučno proverljivo iz nje prešlo je u današnju hemiju. Našem gastrozofskom umovanju o […]

Gastrozofija: Rakija i alhemija – Nikola Oravec


1. Kritičari i istoričari umetnosti su često razmatrali evoluciju umetničkih dela nakon Drugog svetskog rata paralelno sa determinišućim promenama u razvoju kapitalizma. Spektakl, „kulturna industrija“, ili posledica po umetnost onoga što bi marksisti nazvali stvarnom supsumacijom rada pod kapital, preklapaju se sa heuristikom upotrebljenom kako bi se razumeli estetski efekti […]

Umetnost i fetiš slobode: zapažanja o umetnosti i državi nakon ...



Odnos između umetnosti i vrednosti je Bermudski trougao savremene teorije umetnosti. Moje napomene predstavljaju nekoliko zapažanja o ovom odnosu, kako bi se raščistio prostor za debatu. Postoji nagon među mnogim kritičarima, istoričarima umetnosti, i njima bliskim autorima, da status umetničkog dela svedu na status robe. Drugim rečima, osnovni manevar određenih […]

O umetnosti i vrednosti: razjašnjenje – Danijel Spolding


1
Piti koka-kolu sa tobom je zabavnije čak i od putovanja u San Sebastijan, Irun, Ondej, Bjaric, Bejon ili od mučnine u stomaku na Travesera de Garsija u Barseloni delimično zato što u narandžastoj košulji izgledaš kao bolji i srećniji St. Sebastijan delimično zbog moje ljubavi prema tebi, delimično zbog tvoje […]

Piti koka-kolu sa tobom – Frenk O’Hara [poezija]


Izvor U grubijanskoj prirodi molekula Nađe se mesto I za takvo odsustvo U njemu Na Rusiju je pao avion Iz pelena zaskičalo je Pregršt ideja koje će spasiti I zaokružiti epohu Krdo bizona Na novoj širokoj zemlji Sažvakalo je svežu maglu Za to vreme U nama Pao je list sa […]

Promatranje objekta – Marko Kragović [poezija/nesaglasnost]



Čardaš Ladik Katalin Srča si u modrilo vena zasuta kao sačma vjetrova u mrtvim geranijumima. U vrata zakračunjena, rezopodbočena. Svebolu si samotnosti pepelna Gernika. Neurasteničje. Plotun planktona pred sjenom kitoubice. Karner Kvarnera što dahću na izgrijevu sunčanog zenita. Šamar snenim vodojažama. Tijelo raspeto kad biva hram, brdu nagog bluda. Riđovkica […]

Pluralia Tantrum – Radomir Mitrić [poezija/nesaglasnost]


SMEŠNO, PUSTO TUŽNO VREME Ti, ja i pusto vreme koje nas čini nepomičnima kao neke krčage u izložbenoj sali kojima se izvlači duša i promašuje. Šta smo drugo mogli s tim mrtvacem iz jezera osim da slušamo kako odiše kao noćno drveće da nema nema uvek dodira među ljudima. Sećanje […]

Podela stvarnosti – Snežana Nikolić [poezija/nesaglasnost]


(odlomak iz rukopisa) Avgusta 1943. godine veze beogradskih komunističkih ćelija i organizacija sa PK KPJ za Srbiju bile su poljuljane a mahom i pokidane. Veliki broj operativnih tokova bio je prekinut i ugrožen stoga je ilegalni rad bio gotovo nemoguć. To je sve bila posledica višestrukih ’’provala’’ u odeljenjima Specijalne […]

Zemljotres, pukotina, sećanje: umetak – Marko Bogunović



            Dalju konceptualizaciju[1] čulnosti i njene veze sa umetnošću i stvarnošću možemo pronaći kod nemačkog pesnika Fridriha od Hardenberga, poznatijeg pod pseudonimom Novalis. Ovaj pesnik i mislilac intenzivno je proučavao Kantovu i Fihteovu filozofiju i savremenici su ga videli kao čoveka „koji je mogao i koji je trebalo da postane […]

Novalis: poiesis aisthesisa / istoričnost čulnosti – Stevan Bradić


Šta izjeda Lolu S.?   Lola završava fakultet i ne zna šta da radi sa svojim životom. u svojim čipkastim gaćicama čija boja zavisi od njenog raspoloženja (danas nosi crne) krije tako usamljenu stvar. baštovan dolazi utorkom. ponovo će ga gledati kroz prozor nalakćena na samo jednu ruku. mama kaže […]

Šta izjeda Lolu S.? (poezija) – Vladana Perlić


I Istorija, kada jeste ono što bi trebalo da bude, predstavlja razvijanje filmova. Ona se ne iscrpljuje tačnim datumima i moralnim pejzažima koji se kroz nju odslikavaju, nego se predstavlja serijom estetskih slika, gde svaka, zatvorena u sebe, konstituše sliku jednog kretanja. Ranije diskontinuirana gledišta sada izviru jedna iz drugih, […]

O tački gledišta u umetnostima – Hose Ortega i Gaset



  Perverzija Ljubitelji čovečanstva lažu sebe i druge. Od šume ne vide drvo. Kritičari poezije čine drugačiju grešku: Od poetike ne vide pesmu. Ljubav počiva na detalju. Usmerava se na pojedinačno. Začikava nas da se osvrnemo. Razotkriva nas. Između ljubavi i razumevanja Nema znaka jednakosti. Čitati pesmu naglas je poput […]

Ogledalo (poezija) – Bojan Samson


Paskal Peti rođena je u Parizu, odrasla u Francuskoj i Velsu, a živi u Kornvolu u Velikoj Britaniji. Njena zbirka poezije Fauverie bila je u užem izboru za nagradu T. S. Eliot 2014. a 2013. dobila je nagradu Manchester Poetry Prize. Njena peta zbirka Šta mi je voda dala: pesme […]

Sve je živo – intervju sa Paskal Peti


1
Pascale Petit was born in Paris, grew up France and Wales, and lives in Cornwall, UK.  Her poetry collection, Fauverie, was shortlisted for the T.S. Eliot Prize and won the Manchester Poetry Prize in 2013. Petit’s fifth collection, What the Water Gave Me: Poems after Frida Kahlo was shortlisted for […]

Everything is Alive – Interview with Pascale Petit



Džudit Batler je bez sumnje ostavila značajan trag u studijama roda. Njen kritički rad u domenu feminističke teorije i psihoanalize, kao i tumačenje radova Deride i Fukoa, uspostavio je kao intelektualnu referentnu tačku na globalnom nivou. Rođena je u Klivlendu, a već duže vreme predaje književnost na Univerzitetu Kalifornija u […]

Misliti u savezništvu – razgovor sa Džudit Batler


Bojan Krivokapić živi u Novom Sadu, ali njegovo uzbuđenje povodom putovanja učinilo je da piše gde god se nađe. Na sličan način, roman „Proleće se na put sprema“ (Red box, Beograd, 2017) nastajao je na mnogim mestima, dok su i unutar njega nastajala mnoga mesta. Glavni junak romana je Gregor, […]

Ka pučini, mimo struje – Intervju sa Bojanom Krivokapićem


1
  „Um počinje u kuhinji.“ Vesela nauka, F. Niče   Ishrana i volja za moć  „Velike“ priče o filozofiji, o istoriji, umu itd. ne mogu nikako da zaobiđu one „male“ priče, mnoštvo i suvišak koji ih prati kao senka, i koje bi one rado odbacile, neutralisale ili sterilizovale kako bi […]

Gastrozofija: Niče i sladoled – Nikola Oravec



Šta žene žele Želim crvenu haljinu. Želim da je kratka i jeftina, da je preuska, želim da je nosim sve dok je neko ne pokida sa mene. Želim da je bez rukava i otvorenih leđa, ova haljina, da niko ne mora da pogađa šta skriva. Želim da koračam niz ulicu […]

Šta žene žele – Kim Adonicio


Mišel Fuko: Jedan maoista mi je nedavno rekao: “Lako mogu da razumem zašto je Sartr stao na našu stranu; mogu da razumem njegove ciljeve i politički angažman; delimično mogu da razumem i tvoju poziciju, budući da si se oduvek bavio pitanjem zatvaranja. Ali Delez mi je enigma“. Bio sam šokiran […]

Intelektualci i moć: razgovor Mišela Fukoa i Žila Deleza


1. Šta je bila moja namera kada sam započeo arheologiju politike koja se razvila u projekat Homo Sacer? Za mene to nije bili puko pitanje kritike, ispravlljanja nekog pojma ili institucije zapadne politike. (Vekovima, politika je ostala na istom mestu, gde su je Aristotel, potom Hobs i, konačno, Marks postavili.) […]

Šta je destitutivna moć? – Đorđo Agamben



Kako je živeti i studirati u najvećem gradu Škotske Ne poznajem slobodu veću od one u kojoj čitav život možeš spakovati u ranac i kofer, zaputiti se u nepoznate krajeve, i manjak izvesnosti trampiti za višak iskustava i znanja. Promena slike pred očima, sredine, ljudi; suočavanje sa raznolikošću mišljenja i […]

Glazgov i priključenija – Milan Kovačević


1
Od depresije, sa manjim prekidima, patim još od vremena kad sam bio tinejdžer. Neki od ovih perioda bili su krajnje iscrpljujući – završavajući se sa samopovređivanjem, povlačenjem (kada bih provodio mesece zatvoren u kući, usuđujući se da izađem napolje samo da bih svoje prijatelje uverio da sam još živ ili […]

Bezvredan: o depresiji i kapitalizmu – Mark Fišer


(odlomak zasnovan na romanesknom rukopisu u nastajanju)   Brzopleti čitalac, čije su se oči navikle na prugaste kombinezone i teške drvene cipele iz filmova i serija o evropskim logorima nemačkog Rajha, mogao bi, doduše opravdano, zamisliti takvu sliku i u Banjičkom logoru. Međutim, iako je trebalo da bude struktuiran po […]

Zemljotres, pukotina, sećanje: III – Marko Bogunović



Alen Badju je nedavno oglasio da će prestati da drži svoj seminar. Takođe je najavio da će uskoro objaviti Imanenciju istina, završavajući trilogiju koja obuhvata Biće i događaj i Logiku svetova. Ovaj energični osamdesetogodišnjak ne prestaje da piše: nedavno je objavio Je vous sais si nombreux…, Tradition allemande dans la […]

Moramo ponovo izmisliti politiku: razgovor Alena Badjua i Lorena Žofrana


U tokovima tržišta Spektakl je stupanj na kojem roba uspeva da kolonizuje čitav društveni život […] Od kada je postala roba, kultura teži da postane vodeća roba društva spektakla. Gi Debor   Kada je obrazlagao da se umetnost pripovedanja bliži svom kraju, nemački mislilac Valter Benjamin je istakao da je […]

Knjižarenje: Mesto književnosti (II) – Branislav Živanović


Prikaz: Petar Matović Iz srećne republike, Kulturni centar Novog Sada 2017.   Simulakrum i mesto poezije  Čitajući novu zbirku pesama Petra Matovića Iz srećne republike imao sam prilike da vidim jedan jedinstven poetički senzibilitet. Pored toga što ona proizilazi iz prethodnih Matovićevih zbirki, neodoljivo podseća na Bodrijarovu Ameriku. Poezija se […]

Virtuelni protok i tišina mašina – Nikola Oravec



(Samanta Šveblin – Ptice u ustima, Agora, Zrenjanin, 2015) Čovek je jedinka nerazmrsivih tajni. I pre nego što požurimo da prethodni iskaz proglasimo floskulom, moramo se setiti da je on u isto vreme premisa na kojoj se život razgranava u (ne)kontrolisanim pravcima. Zajedno sa tajnom, tehnika pripovedanja velike priče na […]

Nasilje kao norma – Marko Bogunović


  (tekst koji zapravo nije ni o jednoj od te tri teme) „Ništa ne posjeduje vlastitu stvarnost, sve je delirij, himera: vjetar što puše, kiša što pada, čovjek koji misli. Toga jutra u mokrom vrtu što se sušio na suncu, osjetio sam, jasno da ne može jasnije, varku u njezinoj […]

Fernando Vallejo, Narcosi i bogorodica plaćenika – Josip Ivanović


(odlomak zasnovan na romanesknom rukopisu u nastajanju) Kada je 10. jula 1941. godine na adresu predsednika Opštine grada Beograda stigao hitan dopis, zgrada 18. pešadijskog puka na Dedinju još uvek nije bila u potpunosti sanirana od posledica intenzivnog šestoaprilskog bombardovanja Beograda. U dopisu koje je poslao Upravnik grada Beograda stajalo […]

Zemljotres, pukotina, sećanje: II – Marko Bogunović



Kapitalistička proizvodnja neprijateljski je raspoložena prema određenim aspektima intelektualne proizvodnje, kao što su umetnost i poezija. Karl Marks   U sistemu robe Često smo u prilici da čujemo kako je naš svet beskrajni i mnogoliki svet robe. Svakog dana suočavamo se sa žurbom uslovljenom protokom kapitala i željom da se […]

Knjižarenje: Mesto književnosti (I) – Branislav Živanović


Poznajemo li moralni učinak hrane?                                                                                                     Postoji li neka filozofija ishrane?                                                                                                      Niče, Vesela nauka  Šta je to genealogija?  Često smo u prilikama da se bavimo poreklom. Poreklo organizama i vrsta, poreklo društva i institucija. Na koju god stranu da odemo anticipiramo jedan izvor iz kojeg se razvijaju potonje generacije, […]

Gastrozofija: Genealogija delikatesa – Nikola Oravec


1
Knjižara Bulevar Books se odselila sa Bulevara Oslobođenja i nastala je frka u gradu! Ljudi su trčali ulicama, zavirivali u svaki budžak, u svaku zgradu, kuću, žbun ili autobus. Širili su mape u hodu. Gde su? Bilo je i suza, očaj sve u svemu. Najzad, Bulevar se pojavio u Mihajla […]

Knjižara kao prostor slobode: intervju sa novosadskim Bulevar Booksom



  Izabella Goldstein je spinto-sopran pevačica i iskusna horska dirigentkinja. Trenutno sa porodicom živi u Mančesteru, gde završava doktorat o pesmama jevrejskog podzemlja u Varšavi pre drugog svetskog rata. U Novi Sad je prvi put došla pre nekoliko godina, dok je njen suprug Piotr ovde radio istraživanje vezano za društvena […]

Drugačije jevrejske pesme: intervju sa pevačicom Izabellom Goldstein


(odlomak zasnovan na romanesknom rukopisu u nastajanju) Kada je opasnost od zemljotresa konačno prošla i kada su se stanari zgrade na Terazijama, u kojoj je živela porodica Petrović, bojažljivo popeli uz stepenice i ušli u svoj stan, želim da verujem da je, Vojislav, nakon što je prvo uključio radio prijemnik, […]

Zemljotres, pukotina, sećanje: I – Marko Bogunović


Pustila sam brkove   Guste i tamne, sučem ih na gore Simetrično ih začešljavam Ko kaže da ovaj ukras ženama ne stoji lepo? I muškarci vole kada ih žare crne pijavice po vratu Žena ne postoji (što kaže Lakan), a muževnost je tako ženstvena; sve te velike depilirane grudi i […]

Pustila sam brkove (pesme) – Nikola Oravec



Od 11. do 13. maja 2017. godine u Somboru održao se drugi Somborski književni festival, podržan od strane gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i Skupštine opštine Sombor. Namera organizatora Festivala je promovisanje savremene srpske književnosti i afirmacija mlađeg književnog stvaralaštva, pokrenuta idejom o Konkursu za drugu knjigu autora do 35 godina, […]

Završen je 2. Somborski književni festival


Definicije „Šta je avangarda?“ ovo pitanje prevashodno razumem kao provokaciju. Sama provokacija ne mora biti loša strategija jer ona ponekad može da proizvede neočekivanu jasnoću, ukoliko primora sagovornika da pokaže svoje karte. Ovo se, međutim, retko dešava, za šta postoje dobri razlozi. Lakan se otvoreno protivio govoru “le vrai du […]

Avangarda i neoavangarda: pokušaj odgovora na određene kritike povodom “Teorije ...


„Peixoto ima nevjerojatnu moć tumačenja svijeta, izraženu vrlo preciznim baratanjem jezikom i slikama.“          Times Literary Supplement José Luís Peixoto, Galveias, Edicije Božičević, 2017 (prijevod: Josip Ivanović i Elena Pančevski)   Za Galveias, roman nagrađivanog portugalskog autora Joséa Luísa Peixota, može se reći da je jedno od najznačajnijih suvremenih ostvarenja […]

Arhaični svemir u osvit Događaja – Josip Ivanović



1
Siniša Tucić: Pobacani pasvordi / Abandoned Passwords [prevod sa srpskog na engleski, Nina Živančević], Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2015 Pobacani pasvordi / Abandoned Passwords predstavljaju bilingvalno, srpsko-englesko, izdanje izbora iz pesničkog stvaralaštva Siniše Tucića (1978). Za potrebe ovog izdanja, prevod pesama sa srpskog na engleski jezik uradila je […]

POETA ANTE PORTAS – prikaz knjige “Pobacani pasvordi” Siniše Tucića


U utorak 30. maja, u 20h, u kafe galeriji Izba održaće se nova u nizu Nesaglasnosti.Učestvovaće pesnici Siniša Tucić i Marjan Čakarević, dok će moderator biti Stevan bradić. Siniša Tucić rođen je 1978. godine u Novom Sadu. Pesnik, esejista i multimedijalni umetnik. Objavio je tri zbirke poezije: Betonska koma (1996), […]

Najava: Nesaglasnost 15


Obrok dostojan Kralja  Nije li erl od Sendviča, u kockarskoj strast predosetio pravu blagodet ovog gastronomskog čuda? Tražio je da mu sluga donese rozbif između dve kriške hleba kako ti mogao nastaviti da igra karte. Na izgled praktično i zanimljivo rešenje kako da se hrana brzo konzumira, da se jede […]

Gastrozofija: Sendvič i depresija kapitalizma – Nikola Oravec



Kad govorimo o čitanju, istovremeno govorimo o jednoj neodvojivoj dimenziji koju ono povlači sa sobom, ali se često zanemaruje – dimenziji vremena. Kada književnosti uvek je pitanje kada pisanja i kada čitanja. Čitanje, kao i svaka druga ljudska delatnost, stvar je prioriteta. Neretko naša rešenost da čitamo stoji u koliziji […]

Knjižarenje: O čemu govorimo kad govorimo o čitanju – Branislav ...


Milan Kovačević je rođen 1987. godine u Novom Sadu. Osnovne i master studije završio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U dva navrata bio je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije. Uglavnom piše prozu, uz povremene poetske i esejističke pokušaje. Njegova prva knjiga, autobiografski roman Sȃd, nagrađena je […]

Slučaj jednog Sada – razgovor sa Milanom Kovačevićem


U periodu od 19. do 24. aprila u sportskom i poslovnom centru „Skenderija“ u Sarajevu održao se 29. Sajam knjiga, odnosno 14. Bijenale knjige. Tokom šest dana trajanja Sajma, posetiocima se predstavilo više od šezdeset izlagača iz zemlje i regiona, kao i gosti iz inostranstva: Ambasada Kraljevine Saudijske Arabije – […]

Održan je 29. Sarajevski sajam knjiga



*umesto redovne kolumne* Mnogo se toga dešavalo poslednjih nedelja. U Srbiji su završeni, da ne kažem, smuljani deveti predsednički izbori od razilaženja jugoslovenskih republika. Kandidat, koji je iz pozicije moći osvojio većinu glasova, matematički logično, ali politički apsurdno, slavi svoju pobedu kao veličanstvenu. Broje se glasovi, prebrojavaju se učesnici protesta […]

Prebrojavanje mesija – Marko Bogunović


Tokom poslednjih nekoliko godina, čini se da dolazi do preklapanja između vašeg pristupa i pristupa Dejvida Harvija. Šta smatrate najznačajnijim u ovim preklapanjima? A šta vidite kao središnje razlike i tenzije? Čini mi se da postoji vrlo jasna i otvorena paralela između Harvijevih i mojih sadašnjih pozicija, pre svega po […]

Razgovor sa Antoniom Negrijem: Horizontalnost se mora kritikovati i prevazići


A horse! a horse! My kingdom for a horse! Sheakspeare (The Tragedy of King Richard the Third, V čin, IV scena, 7 stih) Gledao sam tada, ne znam da li sa čuđenjem ili sa užasom, lice moćnika. Noć je bila tmurna, oblačan dan. Besan je bio gest moćnika dok su […]

Lice moćnika – Haime Labastida [protesti/poezija]



(posvećeno leskovačkim borcima) U fabričkim zidinama mladost vam je saranjena A metalnim čudovištem vaša snaga iscrpljena. Od napora i bolova, od gladi ste malaksali. Nebrojane, teške žrtve kapitalu vi ste dali. Šta je sreća, ljubav, nada, šta mladosti rosno cveće, I veseli cvrkut ptica, šta lepota i proleće. Braćo, sestre […]

Lanci su pali … Roblje se budi – Ljubica Ivošević ...


Jedna me samo tišti misao: Na dušeku ne skončati tek, ne, Istiha svenuti kao cvet Potajno kome crv podgriza srž; Istrošiti se mirno kao luč Što tinja tu u pustoj odaji. Ne daj mi, bože, takvu smrt. Ne meni, samo, takvu smrt! Nek budem munjom ošinut, spržen bor, Iz korena […]

Sloboda sveta – Petefi Šandor [protesti/poezija]


(Do)Govorni program KC Rex: Kako nestaje fašizam? Seminar za svakoga: Kapaciteti i koncepti sećanja na žrtve Drugog svetskog rata Ovog proleća se navršava 45 godina od početka operacije uništavanja jevrejske zajednice u Beogradu, Srbiji, Jugoslaviji i dolaska gasnog kamiona iz Berlina koji je specijalno za tu svrhu poslat u Beograd, […]

Kako se sećati? – Izveštaj sa Seminara za svakoga



1.   Šta vredi dobrota Kad dobre odmah poubijaju, ili pogube one Prema kojima su ovi dobri?   Šta vredi sloboda Kada slobodni moraju da žive među neslobodnima?   Šta vredi razum Kada samo bezumlje pribavlja hranu svakom potrebnu?   2.   Umesto da samo budete dobri, potrudite se Da […]

Šta vredi dobrota – Bertolt Breht [protesti/poezija]


Gastrozofija – do sada slabo definisana i retko proučavana disciplina filozofije. Potiče od grčkih reči gaster i sofia – ili mudrost stomaka, ukusa, mudrost ili misao o konzumiranja hrane. Vrlo malo se o njoj govori, iako mnogi grčki lekari, filozofi, srednjovekovni mislioci, humanisti stari i novi govore o odnosu ishrane […]

Šta je to gastrozofija – Nikola Oravec


  Rizom: Na otvaranju 54. Goranovog proljeća je bilo reči i o platformi Versopolis, koja podrazumeva niz izdanja pesničkih knjiga. Da li možeš da nam pojasniš kako ova platforma funkcioniše, kako se odigrava saradnja u njenim okvirima i kakva je vaša uloga u Versopolisu? Marko Pogačar: Versopolis je evropska platforma […]

Razgovor sa Markom Pogačarem (II): Versopolis,forma, sadržina, kritika



XVII Pravila pucaju kao termometar, živa se prosipa preko iscrtanih sistema, mi smo u zemlji bez jezika bez zakona, jurimo zebu i gavrana kroz klance neispitane od zore šta god zajedno radimo čista je invencija mape koje su nam dali zastarele su već godinama… vozimo kroz pustinju pitajući se da […]

Dvadeset jedna ljubavna pesma – Adrien Rič [protesti/poezija]


„Zatava kreće u gnusan predeo, i naš žargon guši doboše. U središtima mi ćemo hraniti najbezočniju prostituciju. Istrebićemo logične pobune. U zemlje zabiberene i raskvašene! – u službi najčudovišnijeg industrijskog i vojnog iskorišćavanja. Do viđenja ovde, bilo gde. Regruti dobre volje, mi ćemo imati zversku filozofiju; za nauku neznalice, za […]

Demokratija – Artur Rembo [protesti/poezija]


1. Crna večer. Beli sneg. Vetar, vetar! Ruši s nogu sve. Vetar, vetar — Širom belog sveta! Vitla vetar Snežni prah. Ledi sve u isti mah. Klizi gadno, Pešaku zastaje dah, Pada, pada — teško jadnom! Od zgrade do zgrade Od kanapa traka: Na kanapu — plakat: »Sva vlast Ustavotvornoj […]

Dvanaestorica – Aleksandar A. Blok [protesti/poezija]



2
Pokorno Vas molimo, Gospodo sa zlatnim zubima, da saslušate molbe nas, što smo se skamenili pred vratima. Svaki dan vi nasmejani prođete i mi vam tužnu počast odamo i ne bunimo se, Gospodo!   Možda nam ruke nisu tako fine, al u našoj duši, može biti, ima više svetlosti, Gospodo? […]

Molba na berzu rada – Dušan Vasiljev [protesti/poezija]


Pred ulazu u fabriku radnik se odjednom zaustavi, lepo vreme ga beše cimnulo za rukav i kako se okrenuo pogleda u Sunce crveno i okruglo tek probuđeno iz neba dubokog. I namignu mu onako srdačno. Zbilja zar ti se ne čini ipak malo glupo po ovakvom danu rintati za gazdu? […]

Izgubljeno vreme – Žak Prever [protesti/poezija]


Razumljivo je da odlazak u knjižaru nepoznavaocu književnosti stvara izvesnu nelagodnost.[*] To ga primorava da se suočava sa jednim izobiljem za koje smatra da ne poseduje određenu vrstu znanja koje bi mu pomoglo da se uvežbanim pogledom nesmetano kreće kroz špalir visokih, tesno zbijenih polica gusto naseljenih knjigama. Svaki susret […]

Knjižarenje: Odlazak u knjižaru – Branislav Živanović



Da nešto mora da se uradi i to pod hitno to znamo već   da je međutim prerano da se nešto uradi da je međutim prekasno da se nešto uradi to znamo već   i da nam je dobro i da će to i dalje da bude ovako i da […]

Pesma onih kojih se sve ovo tiče i koji to ...


Povodom 54. Goranovog proljeća, razgovarali smo sa Markom Pogačarem, članom Programskog odbora festivala i jednim od njegovih glavnih organizatora. Razgovor je rađen uživo, a naknadno je skinut sa “trake” pa je i njegov ritam razgovorni. Marko Pogačar rođen je 1984. godine u Splitu. Objavio je četiri knjige pesama, četiri knjige […]

54. Goranovo proljeće: Razgovor sa Markom Pogačarem (I)


Tebi, izviždanoj, praćenoj kikotom topova, tebi, koju rani bajoneta ogovaranje zlo, ushićeno uznosim nad lebdećim psovkama ode svečano „O!“ O, zverinja! O, detinjska! O, petparačka! O, velika! Kakva ti imena još nisu doneli? I koji ćeš još lik uzeti, dvolika? Oblik građevine skladne il’ ruševina gomile? Mašinovođi, Što je obasut […]

Oda revoluciji – Vladimir Majakovski [protesti/poeziija]



Odveć smo mladi pa nam peva znanje Odveć zaljubljeni da bismo živeti znali Odveć maštoviti za svetlosti danje Jedemo sve što leti nismo pali Sve smo bogatiji što imamo manje Nepravda ima pesničkoga dara Istina je lepa al dok ne ostari Pesme nam nemaju pameti al imaju žara Ptica ko […]

Zajednička pesma – Branko Miljković [protesti/poezija]


Jedan bauk kruži Evropom… A stare familije zatvaraju prozore, Podupiru vrata, Dok otac trči u podrume banke I dah mu se kida na berzama; I sanja noću o požarima, O zapaljenoj stoci, Koja mesto žita nosi plamenove, Mesto zrnja varnice. Sanja o sanducima, Železnom osinjaku bombi. Gde si? Gde si? […]

Jedan bauk kruži Evropom – Rafael Alberti [protesti/poezija]


Kada se pojača tlačenje, Mnogi se obeshrabre. No njegova hrabrost jača.   On organizuje svoju borbu Za paru nadnice, za vodu za čaj I za vlast u državi. On pita svojinu: Odakle si? On pita nazore: Kome koristite?   Tamo gde se uvek ćuti – On će progovoriti. Tamo gde […]

Pohvala revolucionaru – Bertolt Breht [protesti/poezija]



(odlomak zasnovan na romanesknom rukopisu u nastajanju) Bilo je to četvrtog marta 1977. godine kada se blagi potres zemlje preneo sa istoka i naterao grupe Beograđana da se u blagoj panici spuste iz svojih solitera da bi bili bliži zemlji. Shvatili su da je to bio još jedan zemljotres, ali […]

Zemljotres, pukotina, sećanje: Prolog – Marko Bogunović



Ivan Goran Kovačić bio je pisac i partizan, jugosloven i levičar. Ubili su ga četnici, 1943. godine, negde u okolini Foče. Imao je 31 godinu. Nekada jugoslovenski, a sada hrvatski pesnički festival nosi njegovo ime. U okviru festivala dodeljuje se nagrada „Goranov vijenac,“ za celukopni doprinos hrvatskoj poeziji. Kao i […]

Kako je bilo na 54. Goranovom proljeću



Krajem februara ove godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je sastavilo kratki dopis upućen Domu kulture Studentski grad u kom zahteva od upravnog odbora ove institucije da donese odluku o statusnoj promeni na osnovu Člana 29. Zakona o učeničkom i studentskom standardu. Ova promena podrazumeva pripajanje[1] DKSG-a drugoj studentskoj […]

Panel diskusija ”Da li je obrazovanju potrebna kultura?”


Trudom kojim je skovao stihove on vlada scenom; Ali kada su prazni, ne poštedite ga  muke: Kunite ga još više; ne sažaljevajte ga Zbog tuposti zrelih promišljanja. Vilijam Kongrejv, Prolog Svetskom putu[1]     Tvrdnja o autorovoj “nameri” prema stanovištu kritičara dovedena je u pitanje u novijim debatama, pre svega […]

Intencionalna pogreška – V. K. Vimzat i M. C. ...


Retki su romani poput Robinsona Krusoa – ili da iskoristim njegov originalni naslov iz 1719. godine, Život i neobično iznenađujuće avanture Robinsona Krusoa – koji imaju tako čvrste razloge da zadobiju status klasika. U Britanskom bibiliotečkom katalogu on broji preko 700 izdanja (što je samo mali deo njihovog ukupnog broja), […]

Robinson Kruso između religije i politike – Tomas Kejmer



2
Obilje Prohladan vetar  duva u letnje veče, njiše pšenicu. Klasje se povija, lišće bresaka šumori u noći ispred nas. Po mraku dečak korača preko polja: dodirnuo je devojku, prvi put i zato se vraća kući kao muškarac sa muškim gladima. Voće, lagano, zri – mnoge se košare napune sa jednog […]

Letnja bašta – Luiz Glik


Prvu i mnogo opširniju verziju ovog teksta, sa drugim težištem, izložio sam 2001. godine u Veneciji, na konferenciji „Pitanje umetnosti u trećem milenijumu“, organizovanu od strane GERMSa (Groupe d’ƒtude et de Recherche des Médias Symboliques), pod vođstvom Kiro Brunija (Ciro Bruni). Još opširnija verzija, pisana stilom koji je verovatno bio […]

Manifest afirmacionizma – Alen Badju