skripta

Apstrakt Gledano iz zapadne perspektive, istorija komparativne književnosti može se podeliti u tri etape: poređenje evropskih književnosti unutar Evrope; poređenje evropskih književnosti sa drugim kulturama izvan Evrope; međusobno poređenje književnosti izvan Evrope. Ovaj tekst objašnjava kako su se, od izgradnje imperija u 19. veku, preko jevrejske dijaspore tokom 20. veka, […]

Ben Hačinson – Komparativna književnost: istorija i junaci

 in eseji / skripta  tagged istorija komparatistike / komparativna književnost / savremena teorija / teorija / udžbenik by
Apstrakt Poglavlje “Prakse i principi” postavlja pitanje šta znači “porediti” književnost. Ono identifikuje niz osnovnih principa koji su konstitutivni za disciplinarnu praksu komparativne književnosti i koji se mogu smatrati konceptualnim parovima: teme naspram metoda; periodi naspram regija; blisko naspram dalekog čitanja; kanon naspram kontra-kanon; žanrovi naspram stilova; i pisci naspram […]

Ben Hačinson – Komparativna književnost: prakse i pincipi

 in eseji / skripta  tagged komparativna književnost / pojmovi komparativne književnosti / teorija / teorija književnosti / uvod u komparativnu književnost by
  „Isto­ri­čar bi tre­ba­lo da se po­sta­vi usred ljud­ske du­še za jed­no od­re­đe­no vre­me, za je­dan niz ve­ko­va, ili kod jed­nog od­re­đe­nog na­ro­da. Mo­gao bi da pro­u­ča­va, da opi­su­je, da pri­ča sve do­ga­đa­je, sve pre­o­bra­ža­je, sve re­vo­lu­ci­je što su se iz­vr­ši­le u du­hov­nom ži­vo­tu čo­ve­ka i kad bi za­vr­šio po­sao, […]

Ipolit Ten – Uvod u Istoriju engleske književnosti

 in eseji / skripta  tagged pozitivizam / teorija / teorija književnosti by
  ČARLS DI­KENS, u be­le­šci ko­ja le­ži pre­da mnom, a po­vo­dom jed­nog mo­jeg ra­ni­jeg is­pi­ti­va­nja sklo­pa Bar­na­bi Ra­dža, ve­li: „Uz­gred bu­di re­če­no, zna­te li vi da je Go­dvin pi­sao svog Ka­le­ba Vi­li­jem­sa po­či­nju­ći s kra­ja? On je svog ju­na­ka pr­vo upleo u mre­žu te­ško­ća, ho­je sa­či­nja­va­ju dru­gu sve­sku, i tek […]

Edgar Alan Po – Filozofija kompozicije

 in eseji / skripta  tagged poetika / poezija / teorija by
1. LE TAS­SE Dra­me hi­sto­ri­que en cinq actes, par M. Ale­xan­dre Du­val. 1827.  (Po­što je na­veo ne­ko­li­ko me­sta iz fran­cu­skih pri­ka­za ove dra­me, igra­ne u Thatre Francais, Ge­te do­da­je:) Sa­op­šte­nja ko­ja ov­de da­jem iz fran­cu­skih li­sto­va ne­ma­ju sa­mo na­me­ru da pod­se­te na me­ne i mo­je ra­do­ve, cilj mi je ne­što […]

J. V. Gete – O svetskoj književnosti [odlomci]

 in skripta  tagged romantizam / svetska književnost / teorija by
                ESHIL Kakav susret! Uh, sav ceptim i u meni                                                 sve se kuva                                što s ovakvim moram još da diskutujem. Ko s njim da se                                                 prenemaže!                                  Ali, eto, da ne kaže: „Ćuti pređen“ – reci mi ti Evripide,                                                 zbog čega je                                 […]

Aristofan – Sporenje Eshila i Euripida [Žabe/odlomak]

 in skripta  tagged antička književnost / drama / komedija / poetika by
Naučni skup POSLE NEOAVANGARDE: SRPSKA POEZIJA U 21. VEKU     21. novembar 2022. Rektorat Univerziteta u Novom Sadu – PROGRAM Pozdravna reč – Stevan Bradić, Filozofski fakultet Novi Sad, urednik skupa Žarka Svirčev, Institut za književnost i umetnost Beograd, urednica skupa – Prva sesija 10.30 – 11.30 Vladimir Gvozden, […]

Program skupa “Posle neoavangarde: srpska poezija u 21. veku” [književna.mašina]

 in skripta  tagged književna mašina / naučni skup / savremena književnost / savremena poezija by
Uvod U mnogim zemljama sveta, onemogućavane osobe [disabled people] i njihovi saveznici organizovali su se tokom poslednje tri decenije kako bi se borili protiv njihovog ugnjetavanja i isključivanja. (Driedger, 1989; Campbell and Oliver, 1996; Charlton, 1998). Ključ ove borbe bilo je preispitivanje previše medicinskog i individualističkog prikaza invalidnosti. Iako su […]

Socijalni model invalidnosti – Tom Šekspir [esej]

 in eseji / skripta  tagged rizom / socijalni model invalidnosti / studije invalidnosti / temat / teorija by
Političke partije, grupe, sindikati i frakcije, koji su polagali pravo predstavljanje radnika i naroda dugo su formalno bili verni Pariskoj Komuni. U ovome su se slagali sa Marksovom zaključnom napomenom iznesenoj u njegovoj divljenja dostnojnoj knjizi Građanski rat u Francuskoj: „Pariski radnici sa svojom Komunom, biće večno slavljeni kao nosioci […]

Pariska Komuna: politička deklaracija o politici – Alen Badiju [esej]

 in eseji / skripta  tagged Alen Badiju / filozofija / istorija / Komuna / Pariska komuna / politika by
Od poznih 80-tih nadalje, romanopisci, umetnici, kritičari i istoričari umetnosti su predviđali smrt postmodernizma. Linda Hačeon je objavila, u drugom izdanju Politike postmodernizma (2002), “gotovo je”. Za savremeni period se – počevši od pada Berlinskog zida 1989. pa kroz devedesete i kasnije – često tvrdi da se odlikuje jedinstvenim intenzitetom […]

Postmodernizam je mrtav. Šta je sledeće? – Alison Gibons [esej]

 in eseji / skripta  tagged marko jovanović / metamodernizam / post postmodernizam / postmodernizam / savremena književnost by
Traklova poezija do sada nam je skrenula pažnju na varljive mehanizme reprezentacije koji su polazili od pesništva, a ticali su se samog načina na koji oblikujemo zajednicu, ali stanovište njegovog subjekta ne predstavlja se kao apsolutno, njegovi uvidi ne dolaze sa neke povlašćene pozicije koja ima nepogrešivi uvid u celinu; […]

Figura sestre u Traklovom pesništvu – Stevan Bradić [esej]

 in eseji / skripta  tagged anti-edip / esej / Georg Trakl / poezija / psihoanaliza by
1. Kritičari i istoričari umetnosti su često razmatrali evoluciju umetničkih dela nakon Drugog svetskog rata paralelno sa determinišućim promenama u razvoju kapitalizma. Spektakl, „kulturna industrija“, ili posledica po umetnost onoga što bi marksisti nazvali stvarnom supsumacijom rada pod kapital, preklapaju se sa heuristikom upotrebljenom kako bi se razumeli estetski efekti […]

Umetnost i fetiš slobode: zapažanja o umetnosti i državi nakon ...

 in eseji / skripta  tagged filozofija / umetnost by
            Dalju konceptualizaciju[1] čulnosti i njene veze sa umetnošću i stvarnošću možemo pronaći kod nemačkog pesnika Fridriha od Hardenberga, poznatijeg pod pseudonimom Novalis. Ovaj pesnik i mislilac intenzivno je proučavao Kantovu i Fihteovu filozofiju i savremenici su ga videli kao čoveka „koji je mogao i koji je trebalo da postane […]

Novalis: poiesis aisthesisa / istoričnost čulnosti – Stevan Bradić

 in eseji / skripta  tagged čulnost / novalis / poezija by
I Istorija, kada jeste ono što bi trebalo da bude, predstavlja razvijanje filmova. Ona se ne iscrpljuje tačnim datumima i moralnim pejzažima koji se kroz nju odslikavaju, nego se predstavlja serijom estetskih slika, gde svaka, zatvorena u sebe, konstituše sliku jednog kretanja. Ranije diskontinuirana gledišta sada izviru jedna iz drugih, […]

O tački gledišta u umetnostima – Hose Ortega i Gaset

 in eseji / skripta / Uncategorized  tagged filozofija / umetnost by
Definicije „Šta je avangarda?“ ovo pitanje prevashodno razumem kao provokaciju. Sama provokacija ne mora biti loša strategija jer ona ponekad može da proizvede neočekivanu jasnoću, ukoliko primora sagovornika da pokaže svoje karte. Ovo se, međutim, retko dešava, za šta postoje dobri razlozi. Lakan se otvoreno protivio govoru “le vrai du […]

Avangarda i neoavangarda: pokušaj odgovora na određene kritike povodom “Teorije ...

 in eseji / skripta  tagged avangarda / neoavangarda / Peter Birger / teorija by