teorija


Naučni skup Posle neoavangarde: srpska poezija u 21. veku održan je 21. novembra 2022. godine u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu i predstavlja prvi događaj u okviru novembarskog ciklusa festivala ā€žKnjiževna maÅ”inaā€œ. Skup je organizovan u saradnji Udruženja “Mračna komora” iz Novog Sada i Instituta za književnost i umetnost […]

Å ta znamo o sebi samima? – naučni skup “Posle neoavangarde: ...


Invalidnost je neizbežni element ljudskog postojanja i iskustva. Iako je važan aspekt ljudske raznolikosti jednako kao i rasa, etnička pripadnost, pol i seksualnost, invalidnost se retko prepoznaje kao takva. To je čudno, poÅ”to u praksi invalidnost često nadjačava druge manjinske statuse. Odnosno, za ljude koji odstupaju od hegemonog identiteta na […]

Invalidnost, životni narativ i predstavljanje – G. Tomas Kouzer


ā€žOno Å”to radimo, danas će dotaći vaÅ” životā€ (marketing slogan kompanie Junion Karbid) Ā  Moj naslov se odosi na arhitektonski dizajn koji omogućava ljudima pristup njihovom veÅ”tačkom okruženju, bilo da su onemogućavani ili ne. Fraza poprima zlokobinije implikacije u globalizovanom svetu u kome su politike strukturnog prilagođavanja, institucionalizovane tokom svetske […]

Univerzalni dizajn: delovanje invaliditeta u doba globalizacije – Majkl Dejvidson



U danaÅ”njim proučavanjima invalidnosti neme potrebe za koriŔćenjem medicinskih termina koji opisuju simptome i dijagnostičke kategorije. Studije invalidnosti se bave različitim vrstama označitelja i identifikovanjem različitih vrsta sindroma. Ovde nas međutim interesjuju lingvističke konvencije koje strukturiraju značenja dodeljena invalidnosti i obrasci koji su odgovor na invalidnost, a koji proizlaze iz […]

Dodeljivanje novog značenja – Simi Linton


U sobi sa o gledalima koja predstavlja svetsku mitologiju, nema užasnijih, potresnijih pojava od tri Graje, Meduzine sestre ā€“ čija ružnoća pretvara posmatrače u kamen. Imajući samo jedno oko i Å”est praznih očnih duplji tri veÅ”tice se pohlepno otimaju oko njega, kako bi makar na tren videle svet oko sebe. […]

Invaliditet u teoriji: od druŔtvenog konstruktivizma do novog realizma tela ...


Verujemo da su osećanja nepromenjiva, ali svi osećaji, a posebno oni najplemenitiji i najbezinteresniji imaju svoju istoriju. Verujemo u tupu nepromenjivost nagonskog života i zamiÅ”ljamo da i dalje slepo ispoljava svoju silu u sadaÅ”njosti kao Å”to je to činio i u proÅ”losti… Verujemo da se telo, u bilo kojoj situaciji, […]

O upravljanju invaliditetom: Fuko, moć i subjekt oÅ”tećenosti – Å eli ...



Moderna politička teorija tvrdi da se na temeljima jednake moralne vrednosti svih ljudi gradi socijalna inkluzija. Ideal univerzalnog građanstva sa jedne strane – ističe Å”ta je to zajedničko svim ljudima a sa druge zahteva jednak tretman u smislu da su zakoni i pravila neosetljivi za individualne i grupne različitosti. Međutim, […]

Žena sa invaliditetom u filmu (kao metafora upornosti i slabosti) ...


Sažetak Ā  Ovaj članak se bavi personalnom asistencijom ā€“ ključnom praksom za jačanje samostalnosti i druÅ”tvene inkluzije osoba sa invaliditetom. Početna tačka analize jeste pretpostavka da je značaj personalne asistencije daleko veći od garancije socijalne pomoći i da se tiče egzistencijalno-ontoloÅ”kih pitanja. Kako bismo rasvetlili ta pitanja, koristićemo fenomenoloÅ”ki pristup. […]

Personalna asistencija za osobe sa invaliditetom i poimanje ljudskog bića ...


U knjizi DruÅ”tvena kritika u savremenom jugoslovenskom igranom filmu, Milan Ranković već 1970. godine o filmu Veselica (1960) Jožeta Babiča govori kao o ā€œdalekosežno anticipatorskomā€ (Ranković 1970: 38). Ranković vidi Babičevu Veselicu i Uzavreli grad (1961) Veljka Bulajića kao neposrednu preteču cenjenih druÅ”tveno-kritičkih filmova iz 1960-ih koji su govorili o […]

Invalidnost, melodrama i druÅ”tvena kritika: film Veselica Jožeta Babiča – ...



Književnost i nedisciplinovano telo invalidnosti Ovo poglavlje knjige [Narativna proteza] prethodi detaljnim analizama do kojih smo doÅ”li produbljujući naÅ”u teoriju narativne proteze kao zajedničke odlike književnog predstavljanja invaliditeta. Ovde demonstriramo jedan od mogućih pristupa, u okviru studija invalidnosti, ā€žproblemuā€ koji invaliditet i populacije sa invaliditetom predstavljaju svim kulturama. Gotovo svaka […]

Narativna proteza – Dejvid Mičel i Å eron Snajder [esej]


kako plesatisedeći Čarls Olson, ā€žTirski posaoā€œ Ā  Godine 2000. navrÅ”ilo se 10 godina od Zakona o Amerikancima sa invaliditetom [Americans with Disabilities Act, ADA], Å”to je proslavljeno u junu Å”tafetom sportista sa invaliditetom koja je povezala 24 grada. Baklju je na ovaj događaj u Venis bič u Južnoj Kaliforniji donela […]

Odsutni Leri: poetika invaliditeta Lerija Ajgnera – Majkl Dejvidson [esej]


Uvod U mnogim zemljama sveta, onemogućavane osobe [disabled people] i njihovi saveznici organizovali su se tokom poslednje tri decenije kako bi se borili protiv njihovog ugnjetavanja i isključivanja. (Driedger, 1989; Campbell and Oliver, 1996; Charlton, 1998). Ključ ove borbe bilo je preispitivanje previÅ”e medicinskog i individualističkog prikaza invalidnosti. Iako su […]

Socijalni model invalidnosti – Tom Å ekspir [esej]



Temat ā€žStudije invalidnostiā€œ priređujem na poziv redakcije časopisa za književnost, filozofiju i druÅ”tvenu teoriju Rizom. Pred čitaocima Rizoma je skup tekstova, eseja, radova, poezije, proze domaćih i stranih autorki i autora, koji iz različitih uglova govore o invalidnosti. Razlog zbog koga sam se prihvatio tako uzbudljivog i izazovnog poduhvata, jeste […]

Studije invalidnosti – SiniÅ”a Tucić [rizom 02]





Definicije ā€žÅ ta je avangarda?ā€œ ovo pitanje prevashodno razumem kao provokaciju. Sama provokacija ne mora biti loÅ”a strategija jer ona ponekad može da proizvede neočekivanu jasnoću, ukoliko primora sagovornika da pokaže svoje karte. Ovo se, međutim, retko deÅ”ava, za Å”ta postoje dobri razlozi. Lakan se otvoreno protivio govoru ā€œle vrai du […]

Avangarda i neoavangarda: pokuÅ”aj odgovora na određene kritike povodom “Teorije ...


Trudom kojim je skovao stihove on vlada scenom; Ali kada su prazni, ne poÅ”tedite gaĀ  muke: Kunite ga joÅ” viÅ”e; ne sažaljevajte ga Zbog tuposti zrelih promiÅ”ljanja. Vilijam Kongrejv, Prolog Svetskom putu[1]     Tvrdnja o autorovoj ā€œnameriā€ prema stanoviÅ”tu kritičara dovedena je u pitanje u novijim debatama, pre svega […]

Intencionalna pogreÅ”ka – V. K. Vimzat i M. C. ...


Prvu i mnogo opÅ”irniju verziju ovog teksta, sa drugim težiÅ”tem, izložio sam 2001. godine u Veneciji, na konferenciji ā€žPitanje umetnosti u trećem milenijumuā€œ, organizovanu od strane GERMSa (Groupe d’ʒtude et de Recherche des MĆ©dias Symboliques), pod vođstvom Kiro Brunija (Ciro Bruni). JoÅ” opÅ”irnija verzija, pisana stilom koji je verovatno bio […]

Manifest afirmacionizma – Alen Badju