Banket (1958), Rene Magrit

Popodne
–
stalno zatičem sebe
u postojanju
i nemam odgovor
na neprozirnost,
na primer,
jednog letnjeg popodneva.
kovitlam se u vazduhu
prelamam se u tuđim očekivanjima
dovijam se da nađem put
ostajući zauvek mimo reči.
sve što se može zahvatiti
prolazi kroz prste
kao zraci zalazećeg sunca
ostaje na koži
lepljivo, vrelo,
male kapi realnosti
što nikako
ne prodire u mene
–
–

Svici
–
tama je kompozitna,
gusta i lepljiva, viskozna
zaglušuje svojom zaparom
svojom sveprisutnošću.
nema svitaca da progore rupe
i otvore puteve kroz talase pšenice
kroz minska polja makova
mirno posmatram odsustvo svega
čemu sam toliko želeo da se vratim
da bih se podsetio da se u istu reku
ne može dva puta ući
sumnja me miri sa tminom
govoreći mi da nikada ja
i nisam ulazio u reku
i da su ovde svi izvori presušili.
–
–

Malaksalost
–
svoju malaksalost
često tumačim kao predaju
pred nesuvislom neposrednošću
svega predmetnog, a meni tuđeg
poput zasićenja je
suviše sunca, suviše zraka
uključenosti u tok stvari
nesaznatljivu bujicu dešavanja
film otvorene klapne
što se odvija preda mnom
negde se mora makazama
preseći
ako ne umem i ne znam
moje telo zna.
–
–

Kornjača

–

pregažena kornjača ležala je
na putu kojim ne prolazi niko
iznutrice rasute po prašini
i rožnate krhotine
dokazivale su suprotno.
u svakoj slici uporno
tražim metafore
bežeći od pojave ka apstrakciji
bežeći od pitanja
da li joj mogu prekratiti muke.
umirući, pokušavala je uvući glavu
natrag u oklop
ne mireći se sa
onim što se već zbilo.
ne podsmevam joj se
zbog odsustva svesti o tome
da je sadašnji trenutak
epilog prethodnih,
nismo li svi zaglavljeni
u beskonačnosti sadašnjice.
–
–

Lakomislenost
–
ranije sam uporno
pokušavao da prodrem
u srž stvari
sada svoju lakomislenost
puštam ispred sebe
poput crnog lovačkog psa,
neumornog pratioca,
ona zalazi u gusto šipražje
neposrednog
i goni uplašenog zeca
na čistinu,
među spaljene vlati trave
i požnjevenu slamu,
bez zaklona i utočišta.

–

–

Marko Jovanović (Kruševac, 1991), politikolog, dispečer, prevodilac. Živeo i radio u Beogradu 10 godina, trenutno živi u Novom Sadu. Jedan od osnivača i urednika izdavačke kuće Prelom. Prvi put objavljuje svoju poeziju.