prikazi/eseji


            Dalju konceptualizaciju[1] čulnosti i njene veze sa umetnošću i stvarnošću možemo pronaći kod nemačkog pesnika Fridriha od Hardenberga, poznatijeg pod pseudonimom Novalis. Ovaj pesnik i mislilac intenzivno je proučavao Kantovu i Fihteovu filozofiju i savremenici su ga videli kao čoveka „koji je mogao i koji je trebalo da postane […]

Novalis: poiesis aisthesisa / istoričnost čulnosti – Stevan Bradić


I Istorija, kada jeste ono što bi trebalo da bude, predstavlja razvijanje filmova. Ona se ne iscrpljuje tačnim datumima i moralnim pejzažima koji se kroz nju odslikavaju, nego se predstavlja serijom estetskih slika, gde svaka, zatvorena u sebe, konstituše sliku jednog kretanja. Ranije diskontinuirana gledišta sada izviru jedna iz drugih, […]

O tački gledišta u umetnostima – Hose Ortega i Gaset




Kako je živeti i studirati u najvećem gradu Škotske Ne poznajem slobodu veću od one u kojoj čitav život možeš spakovati u ranac i kofer, zaputiti se u nepoznate krajeve, i manjak izvesnosti trampiti za višak iskustava i znanja. Promena slike pred očima, sredine, ljudi; suočavanje sa raznolikošću mišljenja i […]

Glazgov i priključenija – Milan Kovačević


Od depresije, sa manjim prekidima, patim još od vremena kad sam bio tinejdžer. Neki od ovih perioda bili su krajnje iscrpljujući – završavajući se sa samopovređivanjem, povlačenjem (kada bih provodio mesece zatvoren u kući, usuđujući se da izađem napolje samo da bih svoje prijatelje uverio da sam još živ ili […]

Bezvredan: o depresiji i kapitalizmu – Mark Fišer




(Samanta Šveblin – Ptice u ustima, Agora, Zrenjanin, 2015) Čovek je jedinka nerazmrsivih tajni. I pre nego što požurimo da prethodni iskaz proglasimo floskulom, moramo se setiti da je on u isto vreme premisa na kojoj se život razgranava u (ne)kontrolisanim pravcima. Zajedno sa tajnom, tehnika pripovedanja velike priče na […]

Nasilje kao norma – Marko Bogunović


  (tekst koji zapravo nije ni o jednoj od te tri teme) „Ništa ne posjeduje vlastitu stvarnost, sve je delirij, himera: vjetar što puše, kiša što pada, čovjek koji misli. Toga jutra u mokrom vrtu što se sušio na suncu, osjetio sam, jasno da ne može jasnije, varku u njezinoj […]

Fernando Vallejo, Narcosi i bogorodica plaćenika – Josip Ivanović


Definicije „Šta je avangarda?“ ovo pitanje prevashodno razumem kao provokaciju. Sama provokacija ne mora biti loša strategija jer ona ponekad može da proizvede neočekivanu jasnoću, ukoliko primora sagovornika da pokaže svoje karte. Ovo se, međutim, retko dešava, za šta postoje dobri razlozi. Lakan se otvoreno protivio govoru “le vrai du […]

Avangarda i neoavangarda: pokušaj odgovora na određene kritike povodom “Teorije ...



„Peixoto ima nevjerojatnu moć tumačenja svijeta, izraženu vrlo preciznim baratanjem jezikom i slikama.“          Times Literary Supplement José Luís Peixoto, Galveias, Edicije Božičević, 2017 (prijevod: Josip Ivanović i Elena Pančevski)   Za Galveias, roman nagrađivanog portugalskog autora Joséa Luísa Peixota, može se reći da je jedno od najznačajnijih suvremenih ostvarenja […]

Arhaični svemir u osvit Događaja – Josip Ivanović


1
Siniša Tucić: Pobacani pasvordi / Abandoned Passwords [prevod sa srpskog na engleski, Nina Živančević], Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2015 Pobacani pasvordi / Abandoned Passwords predstavljaju bilingvalno, srpsko-englesko, izdanje izbora iz pesničkog stvaralaštva Siniše Tucića (1978). Za potrebe ovog izdanja, prevod pesama sa srpskog na engleski jezik uradila je […]

POETA ANTE PORTAS – prikaz knjige “Pobacani pasvordi” Siniše Tucića


Trudom kojim je skovao stihove on vlada scenom; Ali kada su prazni, ne poštedite ga  muke: Kunite ga još više; ne sažaljevajte ga Zbog tuposti zrelih promišljanja. Vilijam Kongrejv, Prolog Svetskom putu[1]     Tvrdnja o autorovoj “nameri” prema stanovištu kritičara dovedena je u pitanje u novijim debatama, pre svega […]

Intencionalna pogreška – V. K. Vimzat i M. C. ...




Prvu i mnogo opširniju verziju ovog teksta, sa drugim težištem, izložio sam 2001. godine u Veneciji, na konferenciji „Pitanje umetnosti u trećem milenijumu“, organizovanu od strane GERMSa (Groupe d’ƒtude et de Recherche des Médias Symboliques), pod vođstvom Kiro Brunija (Ciro Bruni). Još opširnija verzija, pisana stilom koji je verovatno bio […]

Manifest afirmacionizma – Alen Badju