prikazi/eseji


Smatrana jednom od najznačajnijih savremenih američkih pesnikinja, Luiz Glik se identifikovala sa mnoÅ”tvom retoričkih stilova, različitih od tradicionalne lirske poezije, po čemu je i danas ostala prepoznatljiva. Njene pojedinačne pesme najbolje je čitati u kontekstu konkretnih zbirki, budući da su izgovorene od strane različitih lirskih figura koje su u otvorenoj, […]

StvaralaÅ”tvo Luiz Glik – Danijel Moris [esej]


Od poznih 80-tih nadalje, romanopisci, umetnici, kritičari i istoričari umetnosti su predviđali smrt postmodernizma. Linda Hačeon je objavila, u drugom izdanju Politike postmodernizma (2002), “gotovo je”. Za savremeni period se ā€“ počevÅ”i od pada Berlinskog zida 1989. pa kroz devedesete i kasnije ā€“ često tvrdi da se odlikuje jedinstvenim intenzitetom […]

Postmodernizam je mrtav. Å ta je sledeće? – Alison Gibons [esej]


Neki već sada spominju odrednicu nakon Covid-19 virusa. ZaÅ”to da ne? Međutim, za većinu nas, naročito u delovima sveta gde su zdravstveni sistemi uniÅ”teni viÅ”egodiÅ”njim organizovanim zapuÅ”tanjem, najgore tek treba da dođe. U odsustvu dovoljnog broja bolničkih kreveta, respiratora, masovnog testiranja, maski, dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola i ostalih reÅ”enja […]

AÅ”il Mbembe – Univerzalno pravo na disanje [esej]



Traklova poezija do sada nam je skrenula pažnju na varljive mehanizme reprezentacije koji su polazili od pesniÅ”tva, a ticali su se samog načina na koji oblikujemo zajednicu, ali stanoviÅ”te njegovog subjekta ne predstavlja se kao apsolutno, njegovi uvidi ne dolaze sa neke povlaŔćene pozicije koja ima nepogreÅ”ivi uvid u celinu; […]

Figura sestre u Traklovom pesniÅ”tvu ā€“ Stevan Bradić [esej]


Istorija je prepuna ljudi koji jednostavno nisu. Oni su rekli ā€œne, hvala,ā€ okrenuli se i pobegli u pustinju, živeli u buradima, spalili sopstvene kuće, ubili svoje silovatelje, odgurnuli večeru od sebe, meditirali prema svetlosti. Čak su i bebe sposobne odbiti, a takođe i starci. Životinje odbijaju: u zooloÅ”kim vrtovima dok […]

Ne – En Bojer


1. Kritičari i istoričari umetnosti su često razmatrali evoluciju umetničkih dela nakon Drugog svetskog rata paralelno sa determiniÅ”ućim promenama u razvoju kapitalizma. Spektakl, ā€žkulturna industrijaā€œ, ili posledica po umetnost onoga Å”to bi marksisti nazvali stvarnom supsumacijom rada pod kapital, preklapaju se sa heuristikom upotrebljenom kako bi se razumeli estetski efekti […]

Umetnost i fetiŔ slobode: zapažanja o umetnosti i državi nakon ...



Odnos između umetnosti i vrednosti je Bermudski trougao savremene teorije umetnosti. Moje napomene predstavljaju nekoliko zapažanja o ovom odnosu, kako bi se raŔčistio prostor za debatu. Postoji nagon među mnogim kritičarima, istoričarima umetnosti, i njima bliskim autorima, da status umetničkog dela svedu na status robe. Drugim rečima, osnovni manevar određenih […]

O umetnosti i vrednosti: razjaÅ”njenje – Danijel Spolding


Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā  Dalju konceptualizaciju[1] čulnosti i njene veze sa umetnoŔću i stvarnoŔću možemo pronaći kod nemačkog pesnika Fridriha od Hardenberga, poznatijeg pod pseudonimom Novalis. Ovaj pesnik i mislilac intenzivno je proučavao Kantovu i Fihteovu filozofiju i savremenici su ga videli kao čoveka ā€žkoji je mogao i koji je trebalo da postane […]

Novalis: poiesis aisthesisa / istoričnost čulnosti ā€“ Stevan Bradić


I Istorija, kada jeste ono Å”to bi trebalo da bude, predstavlja razvijanje filmova. Ona se ne iscrpljuje tačnim datumima i moralnim pejzažima koji se kroz nju odslikavaju, nego se predstavlja serijom estetskih slika, gde svaka, zatvorena u sebe, konstituÅ”e sliku jednog kretanja. Ranije diskontinuirana glediÅ”ta sada izviru jedna iz drugih, […]

O tački glediÅ”ta u umetnostima – Hose Ortega i Gaset




Kako je živeti i studirati u najvećem gradu Å kotske Ne poznajem slobodu veću od one u kojoj čitav život možeÅ” spakovati u ranac i kofer, zaputiti se u nepoznate krajeve, i manjak izvesnosti trampiti za viÅ”ak iskustava i znanja. Promena slike pred očima, sredine, ljudi; suočavanje sa raznolikoŔću miÅ”ljenja i […]

Glazgov i priključenija – Milan Kovačević


Od depresije, sa manjim prekidima, patim joÅ” od vremena kad sam bio tinejdžer. Neki od ovih perioda bili su krajnje iscrpljujući ā€“ zavrÅ”avajući se sa samopovređivanjem, povlačenjem (kada bih provodio mesece zatvoren u kući, usuđujući se da izađem napolje samo da bih svoje prijatelje uverio da sam joÅ” živ ili […]

Bezvredan: o depresiji i kapitalizmu – Mark FiÅ”er



Prikaz: Petar Matović Iz srećne republike, Kulturni centar Novog Sada 2017.   Simulakrum i mesto poezije Ā ÄŒitajući novu zbirku pesama Petra Matovića Iz srećne republike imao sam prilike da vidim jedan jedinstven poetički senzibilitet. Pored toga Å”to ona proizilazi iz prethodnih Matovićevih zbirki, neodoljivo podseća na Bodrijarovu Ameriku. Poezija se […]

Virtuelni protok i tiÅ”ina maÅ”ina – Nikola Oravec


(Samanta Å veblin ā€“ Ptice u ustima, Agora, Zrenjanin, 2015) Čovek je jedinka nerazmrsivih tajni. I pre nego Å”to požurimo da prethodni iskaz proglasimo floskulom, moramo se setiti da je on u isto vreme premisa na kojoj se život razgranava u (ne)kontrolisanim pravcima. Zajedno sa tajnom, tehnika pripovedanja velike priče na […]

Nasilje kao norma – Marko Bogunović


  (tekst koji zapravo nije ni o jednoj od te tri teme) ā€žNiÅ”ta ne posjeduje vlastitu stvarnost, sve je delirij, himera: vjetar Å”to puÅ”e, kiÅ”a Å”to pada, čovjek koji misli. Toga jutra u mokrom vrtu Å”to se suÅ”io na suncu, osjetio sam, jasno da ne može jasnije, varku u njezinoj […]

Fernando Vallejo, Narcosi i bogorodica plaćenika – Josip Ivanović



Definicije ā€žÅ ta je avangarda?ā€œ ovo pitanje prevashodno razumem kao provokaciju. Sama provokacija ne mora biti loÅ”a strategija jer ona ponekad može da proizvede neočekivanu jasnoću, ukoliko primora sagovornika da pokaže svoje karte. Ovo se, međutim, retko deÅ”ava, za Å”ta postoje dobri razlozi. Lakan se otvoreno protivio govoru ā€œle vrai du […]

Avangarda i neoavangarda: pokuÅ”aj odgovora na određene kritike povodom “Teorije ...


ā€žPeixoto ima nevjerojatnu moć tumačenja svijeta, izraženu vrlo preciznim baratanjem jezikom i slikama.ā€œ Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā  Times Literary Supplement JosĆ© LuĆ­s Peixoto, Galveias, Edicije Božičević, 2017 (prijevod: Josip Ivanović i Elena Pančevski)   Za Galveias, roman nagrađivanog portugalskog autora JosĆ©a LuĆ­sa Peixota, može se reći da je jedno od najznačajnijih suvremenih ostvarenja […]

Arhaični svemir u osvit Događaja – Josip Ivanović


1
SiniÅ”a Tucić: Pobacani pasvordi / Abandoned Passwords [prevod sa srpskog na engleski, Nina Živančević], Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2015 Pobacani pasvordi / Abandoned Passwords predstavljaju bilingvalno, srpsko-englesko, izdanje izbora iz pesničkog stvaralaÅ”tva SiniÅ”e Tucića (1978). Za potrebe ovog izdanja, prevod pesama sa srpskog na engleski jezik uradila je […]

POETA ANTE PORTAS – prikaz knjige “Pobacani pasvordi” SiniÅ”e Tucića



Trudom kojim je skovao stihove on vlada scenom; Ali kada su prazni, ne poÅ”tedite gaĀ  muke: Kunite ga joÅ” viÅ”e; ne sažaljevajte ga Zbog tuposti zrelih promiÅ”ljanja. Vilijam Kongrejv, Prolog Svetskom putu[1]     Tvrdnja o autorovoj ā€œnameriā€ prema stanoviÅ”tu kritičara dovedena je u pitanje u novijim debatama, pre svega […]

Intencionalna pogreÅ”ka – V. K. Vimzat i M. C. ...


Retki su romani poput Robinsona Krusoa ā€“ ili da iskoristim njegov originalni naslov iz 1719. godine, Život i neobično iznenađujuće avanture Robinsona Krusoa ā€“ koji imaju tako čvrste razloge da zadobiju status klasika. U Britanskom bibiliotečkom katalogu on broji preko 700 izdanja (Å”to je samo mali deo njihovog ukupnog broja), […]

Robinson Kruso između religije i politike – Tomas Kejmer


Prvu i mnogo opÅ”irniju verziju ovog teksta, sa drugim težiÅ”tem, izložio sam 2001. godine u Veneciji, na konferenciji ā€žPitanje umetnosti u trećem milenijumuā€œ, organizovanu od strane GERMSa (Groupe d’ʒtude et de Recherche des MĆ©dias Symboliques), pod vođstvom Kiro Brunija (Ciro Bruni). JoÅ” opÅ”irnija verzija, pisana stilom koji je verovatno bio […]

Manifest afirmacionizma – Alen Badju