Rizom


Dimnjak u proÅ”losti, u daljini Iz autobusa, video sam znak pored puta slovima je pisalo, strelica je pokazivala. Pored puta stajala je napuÅ”tena fabrika zarasla u travu. Iza zaključane kapije sa one strane ograde nekada su maÅ”tana tela. Dimnjak se puÅ”io u proÅ”losti, u daljini. Sedeo sam u autobusu i […]

Dimnjak u proÅ”losti, u daljini – SiniÅ”a Tucić [poezija]


Od poznih 80-tih nadalje, romanopisci, umetnici, kritičari i istoričari umetnosti su predviđali smrt postmodernizma. Linda Hačeon je objavila, u drugom izdanju Politike postmodernizma (2002), “gotovo je”. Za savremeni period se ā€“ počevÅ”i od pada Berlinskog zida 1989. pa kroz devedesete i kasnije ā€“ često tvrdi da se odlikuje jedinstvenim intenzitetom […]

Postmodernizam je mrtav. Å ta je sledeće? – Alison Gibons [esej]


Razgovor sa Džulijanom Stalabrasom vodio Ričard MarÅ”al. DžS: Predajem na Kurtold institutu za umetnost. Predajem modernu i savremenu umetnost. Polje proučavanja mi je fotografija i dosta se bavim savremenom umetnoŔću kao i masovnom kulturom. RM: Može se reći da si kontroverzna figura. Ne sviđa ti se YBA (Young British Art). […]

Umetnik kao marksista: razgovor sa Džulijanom Stalabrasom



Neki već sada spominju odrednicu nakon Covid-19 virusa. ZaÅ”to da ne? Međutim, za većinu nas, naročito u delovima sveta gde su zdravstveni sistemi uniÅ”teni viÅ”egodiÅ”njim organizovanim zapuÅ”tanjem, najgore tek treba da dođe. U odsustvu dovoljnog broja bolničkih kreveta, respiratora, masovnog testiranja, maski, dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola i ostalih reÅ”enja […]

AÅ”il Mbembe – Univerzalno pravo na disanje [esej]


Ovo je studija o istrajnosti lirske poezije u poslednjih pola veka, istrajnost koju smatram zapanjujućom iz nekoliko razloga: prvo, zato Å”to se odigrala uprkos sporadičnimĀ  napadima na nju; drugo: zato Å”to su, kako se meni u sve većoj meri počelo činiti, ti napadi funkcionisali kao deo aparature koja održava liriku […]

Rad i lirika: politika ekspresivnosti u savremenoj američkoj poeziji – ...


Eurigrantkinja – predigra (Ovidijevih Metamorfoza, XI) Nedaleko od obale Lezbosa, u krugu u kom isplovljavaju noćni ribarski brodovi, postoji mehuriÅ”te. Mehuri se, bez stanke, propinju ka istoj tački na povrÅ”ini i tamo se, prosto, rasprÅ”e. To je za ribare iz Mitilene njihovo malo podvodno svetiliÅ”te. Po povratku sa noćnog ribarenja, […]

Eurigrantkinja – Aleksa Nikolić [proza]



Traklova poezija do sada nam je skrenula pažnju na varljive mehanizme reprezentacije koji su polazili od pesniÅ”tva, a ticali su se samog načina na koji oblikujemo zajednicu, ali stanoviÅ”te njegovog subjekta ne predstavlja se kao apsolutno, njegovi uvidi ne dolaze sa neke povlaŔćene pozicije koja ima nepogreÅ”ivi uvid u celinu; […]

Figura sestre u Traklovom pesniÅ”tvu ā€“ Stevan Bradić [esej]



Istorija je prepuna ljudi koji jednostavno nisu. Oni su rekli ā€œne, hvala,ā€ okrenuli se i pobegli u pustinju, živeli u buradima, spalili sopstvene kuće, ubili svoje silovatelje, odgurnuli večeru od sebe, meditirali prema svetlosti. Čak su i bebe sposobne odbiti, a takođe i starci. Životinje odbijaju: u zooloÅ”kim vrtovima dok […]

Ne – En Bojer



Neka blistava nevolja (Za Beti Å abaz) – Čak ni sutraÅ”nje jutro nas ne može spasiti ā€“ ——–Čak ni ovaj veličanstveni američki prostor, Zvezdan i beo poput palate ne može me spasiti – ——–Ili kuća u plamenu motori reže Žure da polivaju zavese vijore na prozorima ——–Poput kose crna žena je […]

Američki soneti – Terens Hejs [američka poezija]


U junu 2019. godine Balaž Mohači (1990) bio je gostujući umetnik u Novom Sadu, u sklopu rezidencijalnog programa književne razmene između Novog Sada i Pečuja, ustanovljenog pod okriljem Fondacije ā€˜ā€™Novi Sad 2012ā€™ā€™ i Evropske prestonice kulture. Balaž je pesnik, književni kritičar, prevodilac i urednik književnih časopisa Jelenkor i Versum, i […]

Ne želim da biram lake zadatke – intervju sa Balažem ...


Eksperiment sa pihtijama – Ovde započinje. Ovde je beskrajno. Uglavnomsirotinja. Pomalo paralelno sa tračnicama. Gnojivo, vlasniÅ”tvo, bes. Ovde je sveže.Lavirint. Upravo ovde započinje. Lak,kako je rečeno. Ili belance. Tikve, čikusi, razumevanjezrelosti. Å ta je sveže, Å”ta nije, pod jednakim neodgovornim pokroviteljstvom. Priča se da luksuz koračaponekad, u podne. UmekÅ”aj svetlost Å”to […]

Rapsodija – Aditi Maćado [američka poezija]



1
malo si srećniji od mene neki od mojih najsrećniji trenutaka u životu dese se kada sam na AOL instant mesindžeruako me večeras malo udari kamion to je u reduželim da prospem sok od narandže po svom licu ta noć sa zelenim nebompesme koje izgledaju čudno prolećni raspuststvari koje sam želeo […]

malo si srećniji od mene – Tao Lin [američka poezija]


2
Romansa srećnih radnika – Započećemo na početku sa Vudijem i njegovim ideoloÅ”kim poljupcem. Ne mogu da odložim Sibirali ne mogu ni da se viÅ”e hvatam za njega. Njegove usne bile su proleterska meditacijao maju, borba između patogena, jednostavno oni uobičajeni strahovi mladenaca, reformista ili revolucionara. SpaÅ”ena od davljenja, zajahala sam […]

Romansa srećnih radnika – En Bojer [američka poezija]




Litanija u kojoj su određene stvari precrtane – Svako jutro javor odlazi. ———————–Svako jutro joÅ” jedno poglavlje u kome se junak prebacuje ——-sa jedne noge na drugu. Svako jutro iste velike i male reči koje iskazuju naÅ”u želju, koje kažu ———————————–BićeÅ” uvek sam, a onda ćeÅ” umreti. Tako da sam […]

Litanija u kojoj su određene stvari precrtane – Ričard Siken ...


2
Kako pobediti kao devojka Ā  NajviÅ”e volim kobile,kako sve Å”to čine deluje lako,na primer: trčanje 40 milja na satje zabavno poput dremke, ili trave. Volim njihov ženstveni konjski hod,kada pobede. UÅ”i visoko, devojke, uÅ”i visoko!Ali viÅ”e od svega, budimo iskreni, volimÅ”to su dame. Kao da je ova velika opasna životinja […]

Ajkule u rekama – Ada Limon [američka poezija]


Pesma o prirodi Ā  Zvezde umiru kao, neprestano i daleko, kao, ono Å”to vidiÅ” samo je posmrtno zvonosvetlosti, zar ne? Svetlosne godine. Ali takođe blizu, kao okean zvezda na obali Pacifika. Njihove maleruke grebu i čvore i odguruju unutraÅ”njost se prosipa u okean. Masivne smrti. Kada pokuÅ”am da spavammislim na […]

Pesma o prirodi – Tomi Piko [američka poezija]



1
PotroÅ”nja vlade Vlada je potroÅ”ila PatriÅ”u na mene, “užasno rasipno”, lamentirala je, “kada smo moglitroÅ”iti na joÅ” jednog Niksona” vlada je potroÅ”ila svu svoju lepotuna visoki lagani skok sa saobraćajnog znaka za irvase – jedva da je ostalo lepote za bilo Å”ta drugo u Americi,i gledajući nakolo vlada je rekla,            […]

Hipno-domina priča, i priča, i priča – PatriÅ”a Lokvud [američka ...



1. Kritičari i istoričari umetnosti su često razmatrali evoluciju umetničkih dela nakon Drugog svetskog rata paralelno sa determiniÅ”ućim promenama u razvoju kapitalizma. Spektakl, ā€žkulturna industrijaā€œ, ili posledica po umetnost onoga Å”to bi marksisti nazvali stvarnom supsumacijom rada pod kapital, preklapaju se sa heuristikom upotrebljenom kako bi se razumeli estetski efekti […]

Umetnost i fetiŔ slobode: zapažanja o umetnosti i državi nakon ...



Odnos između umetnosti i vrednosti je Bermudski trougao savremene teorije umetnosti. Moje napomene predstavljaju nekoliko zapažanja o ovom odnosu, kako bi se raŔčistio prostor za debatu. Postoji nagon među mnogim kritičarima, istoričarima umetnosti, i njima bliskim autorima, da status umetničkog dela svedu na status robe. Drugim rečima, osnovni manevar određenih […]

O umetnosti i vrednosti: razjaÅ”njenje – Danijel Spolding





ČardaÅ” Ladik Katalin Srča si u modrilo vena zasuta kao sačma vjetrova u mrtvim geranijumima. U vrata zakračunjena, rezopodbočena. Svebolu si samotnosti pepelna Gernika. Neurasteničje. Plotun planktona pred sjenom kitoubice. Karner Kvarnera Å”to dahću na izgrijevu sunčanog zenita. Å amar snenim vodojažama. Tijelo raspeto kad biva hram, brdu nagog bluda. Riđovkica […]

Pluralia Tantrum – Radomir Mitrić [poezija/nesaglasnost]



Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā  Dalju konceptualizaciju[1] čulnosti i njene veze sa umetnoŔću i stvarnoŔću možemo pronaći kod nemačkog pesnika Fridriha od Hardenberga, poznatijeg pod pseudonimom Novalis. Ovaj pesnik i mislilac intenzivno je proučavao Kantovu i Fihteovu filozofiju i savremenici su ga videli kao čoveka ā€žkoji je mogao i koji je trebalo da postane […]

Novalis: poiesis aisthesisa / istoričnost čulnosti ā€“ Stevan Bradić