skripta


Od poznih 80-tih nadalje, romanopisci, umetnici, kritičari i istoričari umetnosti su predviđali smrt postmodernizma. Linda Hačeon je objavila, u drugom izdanju Politike postmodernizma (2002), “gotovo je”. Za savremeni period se ā€“ počevÅ”i od pada Berlinskog zida 1989. pa kroz devedesete i kasnije ā€“ često tvrdi da se odlikuje jedinstvenim intenzitetom […]

Postmodernizam je mrtav. Å ta je sledeće? – Alison Gibons [esej]


Traklova poezija do sada nam je skrenula pažnju na varljive mehanizme reprezentacije koji su polazili od pesniÅ”tva, a ticali su se samog načina na koji oblikujemo zajednicu, ali stanoviÅ”te njegovog subjekta ne predstavlja se kao apsolutno, njegovi uvidi ne dolaze sa neke povlaŔćene pozicije koja ima nepogreÅ”ivi uvid u celinu; […]

Figura sestre u Traklovom pesniÅ”tvu ā€“ Stevan Bradić [esej]


1. Kritičari i istoričari umetnosti su često razmatrali evoluciju umetničkih dela nakon Drugog svetskog rata paralelno sa determiniÅ”ućim promenama u razvoju kapitalizma. Spektakl, ā€žkulturna industrijaā€œ, ili posledica po umetnost onoga Å”to bi marksisti nazvali stvarnom supsumacijom rada pod kapital, preklapaju se sa heuristikom upotrebljenom kako bi se razumeli estetski efekti […]

Umetnost i fetiŔ slobode: zapažanja o umetnosti i državi nakon ...



Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā Ā  Dalju konceptualizaciju[1] čulnosti i njene veze sa umetnoŔću i stvarnoŔću možemo pronaći kod nemačkog pesnika Fridriha od Hardenberga, poznatijeg pod pseudonimom Novalis. Ovaj pesnik i mislilac intenzivno je proučavao Kantovu i Fihteovu filozofiju i savremenici su ga videli kao čoveka ā€žkoji je mogao i koji je trebalo da postane […]

Novalis: poiesis aisthesisa / istoričnost čulnosti ā€“ Stevan Bradić


I Istorija, kada jeste ono Å”to bi trebalo da bude, predstavlja razvijanje filmova. Ona se ne iscrpljuje tačnim datumima i moralnim pejzažima koji se kroz nju odslikavaju, nego se predstavlja serijom estetskih slika, gde svaka, zatvorena u sebe, konstituÅ”e sliku jednog kretanja. Ranije diskontinuirana glediÅ”ta sada izviru jedna iz drugih, […]

O tački glediÅ”ta u umetnostima – Hose Ortega i Gaset


Definicije ā€žÅ ta je avangarda?ā€œ ovo pitanje prevashodno razumem kao provokaciju. Sama provokacija ne mora biti loÅ”a strategija jer ona ponekad može da proizvede neočekivanu jasnoću, ukoliko primora sagovornika da pokaže svoje karte. Ovo se, međutim, retko deÅ”ava, za Å”ta postoje dobri razlozi. Lakan se otvoreno protivio govoru ā€œle vrai du […]

Avangarda i neoavangarda: pokuÅ”aj odgovora na određene kritike povodom “Teorije ...




Trudom kojim je skovao stihove on vlada scenom; Ali kada su prazni, ne poÅ”tedite gaĀ  muke: Kunite ga joÅ” viÅ”e; ne sažaljevajte ga Zbog tuposti zrelih promiÅ”ljanja. Vilijam Kongrejv, Prolog Svetskom putu[1]     Tvrdnja o autorovoj ā€œnameriā€ prema stanoviÅ”tu kritičara dovedena je u pitanje u novijim debatama, pre svega […]

Intencionalna pogreÅ”ka – V. K. Vimzat i M. C. ...


Retki su romani poput Robinsona Krusoa ā€“ ili da iskoristim njegov originalni naslov iz 1719. godine, Život i neobično iznenađujuće avanture Robinsona Krusoa ā€“ koji imaju tako čvrste razloge da zadobiju status klasika. U Britanskom bibiliotečkom katalogu on broji preko 700 izdanja (Å”to je samo mali deo njihovog ukupnog broja), […]

Robinson Kruso između religije i politike – Tomas Kejmer