XVII

Pravila pucaju kao termometar,

živa se prosipa preko iscrtanih sistema,

mi smo u zemlji bez jezika

bez zakona, jurimo zebu i gavrana

kroz klance neispitane od zore

šta god zajedno radimo čista je invencija

mape koje su nam dali zastarele su

već godinama… vozimo kroz pustinju

pitajući se da li će biti dovoljno vode

halucinacije se preobražavaju u obična sela

muzika sa – radija dolazi jasno –

ni Kavaljer s ružom ni Gotterdämmerung

već ženski glas koji peva stare pesme

novim rečima, tihim kontrabasom, flautom

koje sviraju žene izvan zakona.

Prevela sa engleskog Lepa Mlađenović