Kada se pojača tlačenje,
Mnogi se obeshrabre.
No njegova hrabrost jača.
On organizuje svoju borbu
Za paru nadnice, za vodu za čaj
I za vlast u državi.
On pita svojinu:
Odakle si?
On pita nazore:
Kome koristite?
Tamo gde se uvek ćuti –
On će progovoriti.
Tamo gde vlada tlačenje a govore o sudbini,
On će pomenuti imena.
Gde on sedne za sto –
Za sto seda nezadovoljstvo,
Jelo postaje rđavo
I pada u oči da je soba mala.
Tamo gde ga oteraju –
Odlazi pobuna, a odakle je oteran –
Nemir ipak ostaje.
Preveo sa nemačkog Slobodan Glumac,
Bertolt Breht, Izabrane pesme, Nolit, Beograd, 1979.