malo si srećniji od mene – Tao Lin [američka poezija]



malo si srećniji od mene

neki od mojih najsrećniji trenutaka u životu dese se kada sam na AOL instant mesindžeru
ako me večeras malo udari kamion to je u redu
želim da prospem sok od narandže po svom licu
ta noć sa zelenim nebom
pesme koje izgledaju čudno
prolećni raspust
stvari koje sam želeo da uradim danas
želim da osnujem bend
nezaposlen sam
oktobar
januar, februar, mart, april, maj, jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar
trenutno moja omiljena knjiga poezije
video sam te na ulici
samoća je samo reč koja znači da se osećaš usamljeno i deprimirano i da počinješ da misliš kako je teško i čudno nemoguće da budeš zainteresovan za iste ljude koji su zainteresovani za tebe i kako ćeš se ako ne promeniš svoj pogled na svet i svoju ličnost uskoro verovatno zauvek osećati usamljeno i deprimirano jer ne možeš da se setiš trenutka u kome se nisi osećao usamljeno i deprimirano ali u stvari možeš a to je bilo kada si bio dete ali to dete ti deluje kao istinski druga osoba od one koja si sada i više ne možeš da postaneš druga osoba jer imaš preko dvadeset godina a ljudi se u tim godinama više ne menjaju osim ako ne padnu sa ambara i metalna šipka im prođe kroz mozak i onda se menjaju drastično i naučnici ih proučavaju i više nikada ne moraju da nađu pravi posao ali uvek izgledaju usamljeno i udaljeno i ukleto na TV-u čak i ako svi njihovi prijatelji i porodica i međunarodni tim doktora, neurohirurga i psihologa – kognitivnih, bihevioralnih, sudskih i analitičkih – kažu da uopšte nisu
pesimizam? ili robotika?
promeniću se
petak
[bez naslova]
samo što nisam ubio svog književnog agenta
4:30 ujutro
dan zahvalnosti
Cenite Me Zbog Svega Dobrog Što Sam Uradio U Prošlosti
iskreno ne znam kome je ova pesma namenjena ali sam je uprkos tome nekako napisao sa uverenjem
Ja Sam “Ne Znam Šta Sam” I Ti Me Se Plašiš I Ja Me Se Plašim
mrzim svet ali nisam nezreo
samo što se nisam izrazio
Pesma Koju Sam Napisao U Mojoj Sobi Nakon Što Smo Se Svađali Na Internetu I Ti Si Me Nazvala Drkadžijom I Rekla Da Moraš Da Ideš Da Spavaš I Rekla Da Ćeš Mi Napisati Mejl Za Dan Zahvalnosti Od Kuće A Onda Rekla “Zaboravi” Nakon Što Sam Ja Rekao Povodom Tvog Mejla Od Kuće Na Dan Zahvalnosti “Sumnjam” Moji Snovi Su Skoro Isključivo Noćne More Kada Bolje Razmislim
bila si majstor borilačkih veština i radila si u serkit sitiju
objavila si strip od jedne strane u kome neko odlepi dok jede doručak
naš razgovor na instant mesindžeru o tome kako je moj tata u zatvoru
sada si negde na floridi
stvari koje si mi poslala mejlom
na menhetnu na 29. ulici preko avenija a onda preko pruge ima mala plaža
književni kritičari uvek hvale knjige koje “afirmišu život” jer što je više živih ljudi na zemlji to bolje
obećavam da ću glasati za tebe
pesma da mi skine glavu
gledam devojku od milion dolara, sa klint istvudom, sa mojom mamom
ti si moja mama
kada pomislim na grejpfrut srce mi kuca brže
ja sam “ti” za tebe
Vašington Mjučual Je Banka Koja Je Svugde
Voleću Stvari Koje Ne Volim, Mrzim, Ili Sam Ravnodušan Prema Njima
April
vraćam se kući po hladnom vremenu
moj brat provodi odmor na planinama sa svojom devojkom kako sam saznao od tate
Februar
Na Onom Zaostalom Krek Koncertu Dve Godine Pre Nego Što Sam Te Upoznao

neki od mojih najsrećniji trenutaka u životu dese se kada sam na AOL instant mesindžeru

napraviću novu kategoriju
na mojoj listi drugara na instant mesindžeru

nazvaću je
“ljudi koji mi ne uzvraćaju naklonost”

i prebaciću tvoje internet ime u tu grupu
i pozvaću te u svoju kuću da ti to pokažem
i ti ćeš reći, “ako ti ne uzvraćam naklonost zašto sam onda došla kod tebe”
i ti ćeš me pogledati u lice
i ja ću imati iskren odgovor na tvoje pitanje
i reći ću ti da si došla zato što si pristojna

i posle nekog vremena ti ćeš otići kući
i nećeš me zvati
i ja neću zvati tebe
i posle nekog vremena više mi se nećeš dopadati
i posle nekog vremena zaboravićemo jedno na drugo
i posle nekog vremena ti ćeš biti lepa i usamljena u svom kovčegu
i ja ću biti hladan i usamljen u svom kovčegu

želim da prospem sok od narandže po svom licu

želim da prospem čitav karton soka od narandže po svom licu i telu
kada ležim u krevetu, ujutro
i želim da je nedelja i želim da nastavim da spavam
i kada ponovo zaspim želim da sok od narandže brzo ispari
i da me odnese sa sobom

ti si moja mama

plakala si u svojoj spavaćoj sobi kada je muž tvoje sestre umro od gripa
izašla si iz svoje spavaće sobe i rekla mi da je muž tvoje sestre umro od gripa i iskezila si se
i otrčala
i ja sam otrčao gore u moju sobu i svirao bubnjeve i puno udarao po činelama i uši su mi zvonile

Voleću Stvari Koje Ne Volim, Mrzim, Ili Sam Ravnodušan Prema Njima

Moja glava je auto. Vozim
drugi auto. Ljudi mi se smeju
sa oblakodera. Kupujem romane-od-
hiljadu-strana. Boli me kada se krećem. Zurim u stvari
koje su mi fizički blizu. Mozak mi je
bio u Volmartu. Bio je na rasprodaji. Nije
bilo fer. Vikend je usamljen. Za ručak
imam večeru. Umesto da budem tužan, pretvaram se
u štrebera. To je samo stvar
semantike. Nikada više nemoj
raditi ono što radiš sada,
kažem sebi, svakog trenutka, misleći.

April

Stajao sam pred knjižarom Svetog Marka i ti si nosila šarenu košulju. Hteo sam da te držim za ruku. Išli smo na film. Nisam mogao da pričam i možda sam odbijao da pričam i ti si rekla “Prestani da budeš seronja”. Bio sam stidljiv, a zbog tebe sam počeo da se mrzim.

Film je imao poruku. Rekao mi je da uživam u životu dok sam živ. “Znam”, odgovorio sam filmu.

Napolju je padala kiša i ti si hodala brže od mene i ja sam želeo da sednem. Zastali smo da se oprostimo. “Hajde sa mnom u prodavnicu”, rekao sam. Rekla si okej i izgledalo je da si srećna i pošli smo i bio sam srećan.

U prodavnici posmatrala si me sa razdaljine. “Šta radiš?”, rekao sam. Želeo sam da se igramo. “Imam da uradim domaći”, rekla si sa razdaljine. Kupio sam bananu.

Rekao sam ti da neću da idem peške kući. Pojeo sam bananu i rekao da je bila odvratna i rekao, “Mrzim banane”, i žalio sam se malo na život i ti si otišla i ja sam peške otišao kući.

snažno ću te dodirnuti

umara me što nisam
nekontrolisani seronja
mogao bih da uništim kuću vrednu $200,000
aluminijumskom stolicom
i to bi bila najbolja nedelja u mom životu
jedini razlog zašto postojim
je zato što se osećam kao da mi neko liže srce
nakon suludog ubilačkog divljanja ljudi se osećaju manje usamljeno
samoća može da proveze helikopter kroz prorez u obliku isečenog
helikoptera veličine helikoptera
i to joj je jedina veština
i to nije dovoljno dobro
ali je ipak veličanstveno
ko god da poseduje veličanstvenu kuću vrednu $200,000
je nekontrolisani seronja
jedini razlog zašto postojim
je zato što je moje srce želelo da ubada stvari
ali nije imalo ruke
u suludom ubilačkom divljanju
verujem da bi usamljeni preživeli
tako što bi iskopali rupe
usamljeni ljudi su pametni
bojim se helikoptera
bojim se da su izmišljeni
od strane neke nekontrolisane usamljene osobe
jedini razlog zašto nisam nekontrolisani seronja
je zato što se osećam kao da mi fantastična osoba liže srce
dokazaću postojanje veličanstvenih usamljenih hrčaka
koji su tokom istorije odlazili u ludačka ubilačka divljanja
i pobili čitave kvartove i gradove
pre nego što bi vlada došla i zapečatila stvari
kao u onom filmu

platiću nekome gomilu para
da se okrene i ode kući

mladi hrčak

hrčak otvara usta polako zatvara usta veoma polako

4 ujutro

3 ujutro

stoji ispred frižidera

puter od kikirikija pomalo pluta

hrčak neprestano trči iza soka od narandže

krupan plan hrčkovog lica

2 ujutro

ogroman medved trči preko parkinga i preskače automobil

hrčak trči preko parkinga pa uz banderu pa u nebo

pet hrčaka posmatraju te sa visine

crveni hrčak

šef korača prema tebi otpušta te odlazi

nije tvoj šef

krupni plan lica parkinga

parking je poludeo

5 ujutro

puter od kikirikija pomalo pluta

hrčak pomalo pluta

U ovoj sobi hrčak je zurio u knjugu pisca koji je umro. “Šta ako i ja umrem?”, mislio je hrčak pomalo zbunjeno. Hrčak još nije upoznao svog hrčka prijatelja. Hrčak je bio sam. Bio je urbana varijacija neobične vrste veganskih hrčaka. Njegova soba bila je mala.

Imala je gomile ukradenih knjiga. Hrčak je posedovao ekstrakt organskog zelenog čaja koji je bio ukraden.

Hrčkova pasta za zube bila je ukradena i koristio je ukradeni sapun od semena lana da pere kosu, koju je sam šišao. Hrčak je posedovao četkicu za zube koja je koštala jedanaest dolara.

hrčci su glave sa malim karakteristikama na glavi, prvi deo

u floridi džinovski hrčak leži u krevetu i brine o svojoj budućnosti
ovaj hrčak ima slab vid
i mnoge druge probleme
kasnije iste večeri hrčak vozi auto naokolo
slušajući tužnu muziku; gospodar lagano lupa šapama po volanu
hrčak je usamljen
ali ne zadugo: kod kuće tri vafl drugara čekaju ga
hladeći se unutar izdignute rerne u kuhinji

hrčci su glave sa malim karakteristikama na glavi, drugi deo

uveče hrčak sedi za kompjuterom
sok od lubenice i kafa sede pored kompjutera
hrčak popije svu kafu
nakon nekoliko minuta hrčak popije sav sok od lubenice
hrčak prekrsti svoje šape preko uredno presavijenog spiska obaveza; ovo je dosetljiv hrčak
sa snažnom voljom, iskreni i nakloni prijatelj hrčaka i pouzdana priroda
ne moramo da trošimo više vremena ili saosećanja na ovog hrčka

naučiću kako da volim osobu i onda ću naučiti tebe i onda ćemo oboje znati

ukoliko sam posmatran sa dovoljno velike razdaljine ne mogu biti viđen
osećam da je ovo sasvim određeni momenat
skenjanog osećanja; efekat dece
je da koriste izjavne rečenice i onda te gledaju u lice
sa izrazom koji kaže, “nikada nećeš učiniti dovoljno
za one koje voliš”; osećam kako se širi unverzum
i deluje mi kao da se niko ne trudi dovoljno
efekat toga je osećanje užasne skenjanosti
poslednje žive osobe; dugo sam bio sam
biće potrebna ekstremna osoba da umanji moje osećanje samoće
posledica dugotrajne usamljenosti
je da sam duboko razmišljao i učio
o smrtnosti, samoći, ljudima, društvu i ljubavi; plašim se
da ne učim dovoljno brzo; osćam kako se širi unverzum
i deluje kao da se niko nikada nije trudio dovoljno; kada sam plakao u tvojoj sobi
imao sam sasvim određeno osećanje da sam “jedina osoba koja je živa
na svetu”, da “nisam naučio dovoljno”, i da “mogu da osetim unverzum kako se širi
zbog čega su predmeti sve udaljenjiji jedni od drugih”
i da to deluje “kao izjavna rečeinca
čija poruka je da se moramo više truditi”

[pesma na jedanaest strana, prva strana] [slika]

skrenuo sam pogled sa kompjuter sa blagim osećanjem
besa i gubljenja kontrole; video sam te kako nosiš zvezdano odelo boje kafe
na mome licu jedva da se moglo primetiti osećanje
da me sranje sveta slama
onda sam posmatrao kroz prozor do drveta, do kuće i ulice
kuća i ulica su pravile tajnovite binarne zvuke
što je loše uticalo na beskrajnu sreću drveta
ovo sam posmatrao neutralno, tako da nisam pao sa stolice

[pesma na jedanaest strana, druga strana]

energetska pića mi pomažu da steknem pogled na svet koji mi omogućava da ti oprostim
masturbacija je nedovoljno zastupljena
u mojoj poeziji, naučna je činjenica
da naše misli izazivaju naša osećanja i postupke
a na površini mog lica osećam blage nadražaje
koji deluju kao binarna priroda univerzuma
osećam se užasno zbunjeno i nesposobno da funkcionišem, odmah ću se vratiti
nešto iza moga čela pokušava da zdrobi moja “dobra osećanja prema tebi”

[pesma na jedanaest strana, treća strana]

moja omiljena osećanja obuhvataju “kratku smirenost
tokom lepog vremena”, i “ja sam jedina preživela osoba”
bez neprestanog uveravanja osećam se užasno usamljeno i suludo
prevazišao sam besmislenost, daleko sam od besmislenosti
blizu nečemu pozitivnom, što potvrđuje život i što je potencijalni bestseler
usmerio sam skoro sav svoj bes na proizvođenje i održavanje “ljutitog lica”
podigao sam šolju kafe srednje veličine
i upotrebio je na konvencionalan način
zato što sam konvencionalan u svim okolnostima, odmah ću se vratiti

pesma o ružnoj ribi, prvi deo

lizala sam pepeljave prilepke sa niskih luka u melburnu
niskih u smislu visine (kada se posmatraju sa auto puta)
plivala sam sa zgodnim crvenim šaranima pod malim dokovima melburna
u džeti parku kod kejp kaneverala, sa skušama, somovima
malom sirenom i putovala duboko među stene, ugrožavajući sopstvenu sigurnost
kako bih gledala u prelepa stopala belih ljudi
i osetila sam ljubav života za koju mislim da je dobra
i ostetila sam je sama; uvek sam se osećala otuđeno od sebi jednakih
ja sam usamljena ružna riba
zgusnuta pojava mog emocionalnog karaktera je oguljeni crveni luk prekriven
lokalnim novinama pod šetalištem na kokosovoj plaži
poznati su mi mnogi termini ali govorim samo u konkretnim odrednicama
iz daleka divila sam se morskoj kravi zbog njenog zaobljenog tela
iz unutra divila sam se morskoj kravi zbog njenog veganstva
u moje omiljene pesnikinje ubrajaju se meri oliver i alis notli
ja sam razigran pratilac, strpljiva prijateljica
i saosećajna ljubavnica; mutirana jesetra njuši morskog konjića nosom koji se nalazi na stomaku
ležala sam na morskom dnu tokom noći na moj rođendan
i osećala se veoma uzbiuđeno i ružno
svojevoljno sam se istovremeno podredila raznolikim nepomirljivim filozofijama
obuhvatila bih svoje telo malim perajima
na četvrti juli
i ispuštala prolamajuće krike očaja
imam grotesknu pojavnost i mali um da ostvari ove brojne zadatke
ispuštala sam prigušene krike očaja u prisustvu onih koje najviše poštujem
patila sam neviđena u budžacima džeti parka
i plivala sam neviđena
i plivala sam brzo; bilo kojom brzinom koja postoji plivala sam tom brzinom; bila sam divlja od samoće
i osetila darežljivost samoće
videla sam ajkulu čekićarku kako napada morsku kravu i beži zbunjena
videla sam morsku kravu kako iznova napada bebu ajkule čekićarke
sve dok mala smeđe-siva pasta ne otpluta
videla sam plavog kita kako vrišti od radosti a onda se budi iz sna
videla sam ogromnu tunu kako izvrnuta strasno pliva u betonski zid
frustrirana, i znam kako je to
jer sam osetila centar za međunarodne studije subatomskih čestica u sebi
i plivala sam sa njim u penušavim vodama kejp kaneverala
okusila sam još zamrznuto središte pakovanja račića i odgurivala druge račiće perajima
ali sam takođe okusila veštačke arome središta sojinih mesa
imam skoro devet godina
videla sam kako odsečene glave škarpinki
padaju u okean: lica su im se blistala
hvala ti što si sve ovo pročitao
završiću ostatak ove pesme uskoro
nadam se da ti se do sada dopala

izbor i prevod Stevan Bradić


 

Tao Lin (1983) je američki književnik i vizuelni umetnik koji piše poeziju, prozu i eseje. Objavio je, između ostalog, tri romana (Eeeee Eee Eeee, 2007, Richard Yates, 2010, Taipei, 2013), zbirku kratkih priča (Bed, 2007) i dve zbirke pesama (you are a little bit happier than i am, 2006, cognitive-behavioral therapy, 2008). Osnivač je nezavisne izdavačke kuće Muumuu House, kao i nezavisne prodicentske kompanije MDMA films. Postao je prepoznatljiv po svom intenzivnom onlajn prisustvu, na osnovu koga je 2015. godine objavio knjigu Selected Tweets.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *